Teodor Ankirski je bio krčmar koji je pružao utočište prognanim hrišćanima u Ankari krajem 3. veka. Teodot je držao krčmu u Ankiri, glavnom gradu Galatije (danas Ankara, Turska) za vreme cara Dioklecijana. Njegova krčma je bila sklonište progonjenim hrišćanima. Tajno je slao pomoć razbeglim hrišćanima po planinama, i tajno prikupljao tela poginulih i sahranjivao.
U to vreme na sud je izvedeno i mučeno za Hrista sedam devojaka, koje su potom utopljene u jezeru. Tih sedam mučenica su:
- Tekusa,
- Aleksandra,
- Klavdija,
- Faina,
- Efrasija,
- Matrona, i
- Julija.
Teodot je izašao noću, izvadio njihova tela iz jezera i sahranio ih je.
Međutim neko ga je izdao sudiji, i sudija ga je stavio na teške muke, koje je on sve junački izdržao. Prema predanju, kada mu je mučitelj celo telo pretvorio u rane, i zube mu kamenjem razdrobio, naredio je da se mačem poseče. Kada je izveden na gubilište, mnogi hrišćani su plakahu za njim, a sveti Teodot im je govorio: "Ne plačite, braćo, za mnom nego proslavite Gospoda našeg Isusa Hrista, koji mi pomože svršiti podvig i dušmana pobediti".
Posle toga je posečen 303. godine. Neki sveštenik je časno sahranio telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu kasnije je podignut hram u ime svetog Teodota.
Pravoslavna crkva slavi svetog mučenika Teodot sa sedam devojaka mučenica 18. maja po julijanskom, a 31. maja po gregorijanskom kalendaru, a svetog mučenika Teodota slavi i 7. juna (20. juna).
U slavu mučenika Teodota i sedam mučenih devojka, u našem narodu se na današnji dan praktikuju određeni rituali. Danas se valja tri puta okupati hladnom vodom, kako bi se oterala smrt i nesreća.
Molitva Bio si nasljednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto djelo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao riječ istine i radi vjere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Teodote: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
