Na dan 2. avgusta, u najtoplije doba godine, srpski narod ne radi težak fizički posao već slavi jednog od najstrožijih svetitelja, nepokolebljivog gromovnika Iliju.
Rođen u Izrailju u 9. dan veku pre Hrista, prorok Ilija se sklonio od progona u jednu pećinu gde mu je, po predanju, jedan gavran donosio hranu kao božji izaslanik.
Bio je jedan od proroka koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.
Veruje se da će doći pred drugi Hristov dolazak, a biće mu data vlast od Boga da zemlju udari svakom mukom, da ljude osvesti i privede pokajanju.
U narodu je sveti Ilija predstavljen kao svetitelj u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Narod mu se moli da "otkloni pravedni gnev Božiji i izbavi sve gradove i sela naša od suše i gladi, od strašnih bura i zemljotresa, od smrtonosnih rana i bolesti, od napada neprijatelja i međusobne borbe".
Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću Kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.
Nje se plaše i vernici i nevernici: Ako ti se šta tog dana desi, ne možeš se izbaviti!
Legenda o Svetom Iliji Gromovniku:
U staro doba se o Iliji govorilo kao o nevernom čoveku koji baš i nije mario za veru niti je poštovao Boga, dok je njegova žena bila izrazito pobožna i redovno išla u crkvu.
Jedne nedelje žena je ustala da pođe u crkvu i primetila da se Ilija sprema kako bi išao u polje da radi. Žena ga tihim glasom, gotovo šapatom priupita zašto ne pođe s njom u crkvu, ali on nije htio ni da čuje već je otišao pravo u polje. Žena ode u crkvu, a Ilijini roditelji ostadoše u sobici da se duže odmaraju. Kada je Ilija došao u polje, dođe ka njemu jedan čovek pa mu reče:
"Ej, Ilija, dok ti tu radiš, znaš li ko ti sada sa ženom spava u vašoj bračnoj sobi?"
Iliji nije trebalo više, strašno se naljuti i kao čovek nagle naravi uze oružje i otrča kući. Ušao je u sobu i pod gnevom ubi sve što je tamo zatekao. Nije ni primetio da mu tu otac i majka spavaju. Kada je otišao u drugu sobu, vide svoju ženu kako mirno radi i priprema užinu. Tada shvati šta je uradio.
Da bi se osvetio tom čoveku koji ga je naterao na zlo, on ode u polje kako bi ga sačekao i kaznio. Ali dani su prolazili, čekanje se odužilo na mesece...
Čekao je on i čekao toliko dugo da je i samom dragom Bogu dosadilo te je sišao dole, na zemlju i reče Iliji:
"Ilija, tog koga čekaš nećeš dočekati, jer on nije ljudsko biće, nije čovek. To je zao duh koji tera ljude da rade zle stvari. Zbog tvoje istrajnosti da uništiš zlog duha uzeću te u svoju službu," reče mu Bog.
Od tog momenta je Ilija postao svetitelj koji luta po svetu jureći zlog duha i gađajući ga gromovima. Po predanju, onog momenta kada utihne zvuk groma na Zemlji, to će biti znak da je Sveti Ilija Gromovnih uništio zlog duha.
Svete mučenice Vera, Ljubav i Nada: Tužna priča o tragičnom stradanju tri sestre!
