Na osnovu Torinskog pokrova veštačka inteligencija je "došla" do lika Isusa Hrista. Torinski pokrov je velika hrišćanska relikvija i veruje se da je na njoj ostao otisak lika i tela Isusa Hrista nakon raspeća.
Na ideju je došao britanski Dejli Ekspres, a mediji je najsavremeniji AI za slike “Midjourneiy” da stvori simulaciju lica čiji su obrisi sačuvani na pokrovu.
Slika do koje je veštačka inteligencija došla prikazuje muškarca srednjih godina sa dugom raspuštenom kosom i bradom - slično mnogim klasičnim prikazima Isusa. Čini se da ima posekotine i ogrebotine oko lica i tela, što ukazuje na činjenicu da je prošao kroz surovo mučenje pre smrti.
Da li se Torinskom pokrovu može “verovati”?
Torinski pokrov ime je dobio po Kapeli Svetog pokrova u Torinu gde se vekovima čuva.
Priča u koju veruju hrišćani širom sveta kaže da je Josif iz Arimateje uvio Hristovo telo nakon raspeća u platneni čaršaf od 4.24 metara i položio ga u grobnicu. Vekovima kasnije, vitez Žofroa de Šarni poklonio ga je crkvi u Lireju u Francuskoj, proglasivši ga Svetim pokrovom. Iako nema čvrstih dokaza da je Pokrov postojao pre sredine 14. stoleća, slična relikvija (a možda i ista) navodno je ukradena iz crkve u Konstantinopolju vek ranije.
Od tada, tkanina je nekoliko puta proglašavana za falsifikat, delimično je stradala u požaru, premeštana je iz crkve u crkvu, da bi od 1578. trajno bila smeštena u Kapeli Svetog pokrova u Torinu.
Sa pronalaskom fotografije krajem 19. veka, na pokrovu je otkriven lik muškarca za kog katolici veruju da je u pitanju Isus Hrist. Lik na negativu prvi put je primetio amaterski fotograf Sekundo Pije 1898. kome je bilo dozvoljeno da fotografiše relikviju.
Poreklo pokrova i danas je predmet intenzivne debate među naučnicima, teolozima, istoričarima i istraživačima, a njegovo proučavanja do sada je zašlo u širok spektar naučnih disciplina - od hemije, biologije, pa sve do medicinske forenzike.
Falsifikat ili…
Dok skeptici tvrde da je nepoznati umetnik iz 14. veka lažirao “Mesijin pokrov” koristeći boju u prahu bilo na skulpturi ili na telu modela, mnogi katolici su uvereni da je na platnu na neki način utisnut Hristov lik u trenutku vaskrsenja.
Pokrov je 1978. prvi put detaljno i naučno pregledan. Deceniju nakon, radiokarbonska analiza je utvrdila da tkanina korišćena za izradu datira iz sredine 14. veka tj. neposredno pre nego što se pokrov pojavio na istorijskoj sceni. Tri nezavisne laboratorije složile su se da testirani uzorci datiraju iz Srednjeg veka i da je samim tim pokrov - falsifikat.
Međutim, početkom 21. veka dolazi do obrta, a novi tim naučnika dokazuje da je deo koji je uzet za testiranje tokom osamdesetih bio kontaminiran!
Dr Liberato de Karo sa italijanskog Instituta za kristalografiju, koristeći novu metodu poznatu kao širokougaono rasejanje rendgenskih zraka, senzacionalno je tvrdio da se tkanina dobro slaže sa sličnim uzorkom za koji je potvrđeno da potiče iz opsade Masada u Izraelu tokom 1. veka nove ere.
Kao dodatnu podršku svojim tvrdnjama, dr de Karo je istakao da su se sitne čestice polena sa Bliskog istoka našle između vlakana platna, isključujući kao nemoguće tvrdnje da je plašt evropski falsifikat.
“Šlag na tortu” u čitavoj situaciji dala je i crkva. Naime, iako su različite pape prihvatile Torinski pokrov kao čudesnu relikviju, uključujući papu Jovana Pavla II i papu Franju 2013. godine, katolička crkva u celini zapravo nema zvanični stav o njegovoj autentičnosti.
I tako, sve do danas Torinski pokrov zapravo ostaje misterija.
