O njenom životu u narodu postoje razne priče, ali jedno je sigurno - odabrana je da bude posebna žena. Bogorodica, majka Isusa Hrista, uvek je na ikonama i slikama prikazana kao veoma mlada dama.
Kako je došla na ovaj svet?
Po hrišćanskom verovanju, rođenje Bogorodice, Deve Marije, nije bilo uobičajeno. Ona je unapred prorečena, najpre od Boga: jer će "seme ženino satrti glavu zmije" (1 Moj 3,15), a onda i od starozavetnih proroka, u mnogim proročanstvima. Rođena je od Bogom izabranih roditelja, Joakima i Ane (oni u početku braka nisu imali dece, pa su mnogo tugovali, jer se neplodnost kod Judeja smatrala kao sramota), koji su se odlikovali čistim, svetim i pravednim životom, i koji su potekli iz dva, Bogom izdeljena roda jevrejskog naroda: carskog Davidovog i prvosvešteničkog Aronovog. Bogorodica je rođena u Nazaretu, u Galileji (Lk 1,26-27), a njeno ime Marija, koje je nekad nosila i Aronova sestra (2 Moj 15,20), bilo je sasvim uobičajeno i brojno u vreme rođenja Gospoda Isusa Hrista.
Neverovatna žena
Jasno je da je Marija bila izvanredna žena. Kao prvo, zaista je razumela šta znači žrtvovati se radi Božje volje. Očigledno u to vreme niko, uključujući ni nju samu, nije očekivao da će se Mesija roditi od device. Zbog toga je pitala anđela Gabriela kako će nositi Mesiju kad nije u braku i nije polno aktivna (Luka 1, 34). Znala je da će prihvatanje trudnoće od Boga izazvati previranja i bol njoj i njenim najmilijima, ali je poslušno prihvatila Božji plan za svoj život, piše Novi život.
"U šestome mesecu posla Bog anđela Gabriela u galilejski grad imenom Nazaret k devici zaručenoj s mužem koji se zvao Josip iz doma Davidova; a devica se zvala Marija. Anđeo uđe k njoj i reče: “Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!” Na tu se reč ona smete i stade razmišljati kakav bi to bio pozdrav. No anđeo joj reče: “Ne boj se, Marijo! Ta našla si milost u Boga. Evo, začet ćeš i roditi sina i nadenut ćeš mu ime Isus. On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega." (Luka 1, 26-32)
Marija je možda bila zbunjena anđelovim pozdravom i očito prestrašena, jer je anđeo nastavio govoreći joj da se ne boji, da će začeti i roditi sina kojeg će nazvati Isus. Marija je postavila sasvim normalno pitanje: “Kako to može biti, jer ja ne poznajem muža?” Nije ga poznavala po pitanju bračne intime. Nen odgovor ne ukazuje na sumnju ili nevericu u poruku, kao što je to učinio Zaharija (Luka 1, 18), već na nedoumicu u pogledu načina ispunjenja.
Bez obzira na sve što je anđeo rekao, Marija odgovara s čistom verom i poslušnošću rekavši:
"Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po tvojoj reči!" (Luka 1, 38)
Veridba sa starcem Josifom
Zaručili su je radi čuvanja devičanstva sa starcem Josifom, koji je bio siromašan tesar, ali pravedan i pošten, potomak kralja Davida. Bio je Bogom označen da je čuva i da bude hranitelj Gospoda Isusa Hrista. Pravoslavno učenje ο Bogorodici posebno naglašava činjenicu njenog devičanstva. Grčki termin αίπαρβενία (uvek djeva) javlja se prvi put kod Sv. Ignjatija Bogonosca (†106), od koga će biti preuzet od strane celokupne patrističke tradicije, da bi se njime označilo začeće Isusa Hrista bez čovekovog posredništva, već silom Duha Svetoga, piše Vikipedija.
Sa koliko godina je rodila sina Božjeg?
Biblija ne navodi koliko je Marija imala godina kada je rodila Isusa. Ne postoje ni istorijski dokumenti koji navode Marijinu dob u vreme kada se Isus rodio. Uprkos tome, možemo izneti neke razumne pretpostavke na temelju onoga što su jevrejski običaji bili u to doba.
Većina hrišćanskih istoričara pretpostavlja da je u vreme Isusova rođenja imala oko 15-16 godina. Prema tadašnjim jevrejskim običajima, mlada bi se žena mogla veriti s mladićem već u dobi od 12 godina, iako se ispunjenje njihovog braka obredom i fizičkom intimom može dogoditi nekoliko meseci ili čak nekoliko godina kasnije.
Često se pretpostavlja da se Josip oženio kasno u životu, jer je gotovo sigurno da je umro kada je Isus započeo svoju službu. Ovaj zaključak izvlačimo iz niza biblijskih zapisa u kojima je Josip bio vidljivo odsutan. Kada se Isus preselio u Kafarnaum, s njim su bili njegova majka i braća, ali ne i otac (Ivan 2, 12). Još je značajnije to što je Isus, dok je bio na krstu, naložio apostolu Ivanu da se brine o Njegovoj majci, a Mariji je rekao da se prema Ivanu odnosi kao prema sinu.
I Маrіја і Јоѕір ѕu uvek bili poslušni Bogu, naročito kada je život bіо tеžаk. Zajedno su prоlаzіlі krоz ѕіrоmаštvо, nevolje i probleme … No s ljubavlju su odgajali Isusa.
