U legendi o Arturu, vitezovi daju sve od sebe da pronađu Sveti gral, dragoceni predmet koji je u davna vremena dotakao usne Isusa Hrista i koji bi, po legendi, mogao da podari večnu mladost svom vlasniku.
Šta je tačno Sveti gral? Da li je Sveti gral stvaran? I ako jeste, gde je?
Ova pitanja godinama fasciniraju istoričare, naučnike i pisce. Sveti gral se pojavljuje u legendama o kralju Arturu, srednjovekovnoj poeziji, bestseler knjigama Dena Brauna, franšizi o Indijani Džonsu i, naravno, britanskoj komediji Monti Pajton i Sveti gral. Od nedavno, ova relikvija se pojavljuje u Netfliksovim dokumentarnim serijama Misterije vere.
Ali prava istorija objekta je jednako misteriozna kao i njegova lokacija. U Bibliji se spominje tek usputno, ali je u poslednjih 2.000 godina postao mnogo više od običnog putira (čaša iz koje se pije vino prilikom pričešća).
Hristos i pričešće (evharistija) Hrišćanska tajna pričešća obeležava Tajnu večeru, tokom koje je Isus Hrist uputio svoje učenike da piju iz iste čaše, što je bio „novi savez u mojoj krvi“.
Iako ne postoji biblijski stih koji posebno opisuje Sveti gral ili njegove navodne moći, postoje određeni redovi u Svetom pismu koji bi potencijalno mogli da upućuju na objekat, piše Christianity. U Jevanđelju po Luki, na primer, gde se opisuje Tajna večera, Isus uzima čašu i govori svojim učenicima: "Ova čaša je novi savez u mojoj krvi koja se za vas proliva".
Zašto se sveti gral smatra moćnom hrišćanskom relikvijom?
Iako ideja o svetom gralu možda potiče iz paganskih keltskih i drevnih rimskih tradicija, ona je uključena u hrišćansku legendu i tokom srednjeg veka. Kako piše History, Kretjen de Troa je nedovršeni Conte del Graal ili Perseval (Priča o gral)), prvi put predstavio gral kao božanski predmet još 1180. godine. Dve decenije kasnije, Robert de Boron je povezao Sveti gral, Tajnu večeru i Hristovo raspeće u njegovoj pesmi Josif iz Arimateje (Joseph d'Arimathie).
Ova i druga dela savijali su Sveti gral u legendu o kralju Arturu. Oni opisuju kako su vitezovi kao što su Perseval i Sir Galahad tražili božanski predmet, koji je opisan kao posuda sa čudesnim moćima. Od ove tačke, Sveti gral - i potraga za njegovim pronalaženjem - postali su kamen temeljac zapadne književnosti, a ova čaša važan predmet u hrišćanstvu.
Ako je Sveti gral stvaran, gde je?
Izmišljene priče postavljaju Sveti gral na različite lokacije. U Indijana Džonsu i poslednjem krstaškom ratu, gral se nalazi u „Kanjonu polumeseca” u Petri, Jordan. U Da Vinčijevom kodu Dana Brauna, Sveti gral uopšte nije predmet već referenca na matericu Marije Magdalene. Drugi mitovi stavljaju Sveti gral na drugo mesto. Određene legende o Arturu tvrde da je Josif iz Arimateje doneo predmet u Glastonberi u Engleskoj i tamo ga zakopao. Oni koji veruju u ovu legendu tvrde da je zbog toga voda u tom području crvena - jer se kreće kroz Hristovu krv - iako naučnici kažu da je to samo zbog crvenog oksida gvožđa u zemlji.
Inače, teorije o tome gde se sveti gral može naći uveliko variraju. Neki veruju da je izgubljen u kanalizaciji Jerusalima, dok drugi veruju da je skriven u Americi. Sveti gral je takođe „pronađen“ u drevnom gradu Antiohiji, u Toledu, Ohajo, i na 200 drugih mesta širom Evrope.
Godine 2014, knjiga pod nazivom Kraljevi grala sugerisala je da bi pehar koji se čuva u bazilici San Isidoro u Leonu, u Španiji, mogao biti božanski predmet. Njegovi autori su tvrdili da su u drevnim egipatskim rukopisima pronašli dokaze da je Sveti gral odnesen iz Jerusalima u Kairo, gde je pao u ruke emira koji je vladao u Španiji. Emir je navodno dao putir kralju Ferdinandu, a potom je u 11. veku našao put u baziliku.
Starost putira zaista ukazuje na to da je napravljen između 200. godine p.n.e. i 100. n.e. Ovo i istorijska dokumentacija, napisali su autori, sugeriše da je putir u stvari bio čaša koja je korišćena na Tajnoj večeri, iako je nemoguće utvrditi da li je Isus pio iz nje.
Ali bazilika San Isidoro nije jedina španska crkva koja tvrdi da poseduje Sveti gral. Valensijska katedrala u Valensiji takođe tvrdi da ga ima. Kao i bazilika u Leonu, kažu da imaju dokaze koji to dokazuju.
"Uvek kažem da su [dokazi] kao grančice sa drveta", objasnio je Hoze Verdeger, kustos istorijsko-umetničkog nasleđa katedrale u Valensiji, u intervjuu za BBC. "Ako imate samo jedan štap, lako se lomi. Ali ako spojite 50 zajedno, više ih ne možete razbiti. Ovde ima mnogo argumenata zajedno i više ih nije lako razbiti."
Katedrala u Valensiji kaže da je Sveti gral odneo sveti Marko, učenik svetog Petra, iz Jerusalima u Rim. Kada je bio u Rimu, koristili su ga pape, uključujući Svetog Petra, koga rimokatolička tradicija definiše kao prvog papu, prilikom pričešća.
"Pape su bili jedini ljudi koji su mogli da služe, tako da su sveti Petar i ostale pape koristili gral za pričešće, smatrajući ga onim koju je Hristos koristio. Zatim, kada je car Valerijan počeo da progoni hrišćane [od 257. n.e.], poslat je u Huesku, u Španiju, jer u Rimu više nije bilo bezbedno", rekao je jedan crkvenjak za BBC.
Predmet je navodno premeštan po Španiji do 15. veka, kada je donet u Valensiju. Od tada je bilo prilično mnogo. Kao i putir u Leonu, postoje fizički dokazi koji bi mogli podržati tvrdnju Valensije. Studija iz 1960-ih otkrila je da je putir napravljen od određene vrste kamena ahata koji je pronađen samo između drevne Palestine i Egipta. Takođe datira iz prvog ili drugog veka pre nove ere, a naučnici kažu da čaša podseća na jevrejsku čašu za kiduš, ili čašu za blagoslov, koju bi Isus verovatno koristio na Tajnoj večeri.
Da li je Sveti gral stvaran? Zavisi koga pitaš.
Iako se Sveti gral danas smatra važnom hrišćanskom relikvijom, mnogi hrišćani će biti prvi koji će vam reći da neuhvatljivi putir nije toliko važan u smislu razumevanja Biblije ili obožavanja Isusa Hrista.
"Kao hrišćani, znamo da večni život dolazi samo od Gospoda, a ne od moštiju", piše Christianity. "Ako svoje živote provedemo u potrazi za navodnim relikvijama sa natprirodnim moćima, promašimo poentu pravog hrišćanstva i našu svrhu ovde na zemlji - da širimo Jevanđelje. Isceljenje dolazi samo od Boga, a ne od predmeta koje je Isus ili neki svetac navodno dodirnuo."
"Legenda o gralu je književni izum 12. veka bez istorijske osnove", rekao je Karlos de Ajala, srednjovekovni istoričar iz Madrida, prenosi History. On kategorički tvrdi:
"Ne možete tražiti nešto što ne postoji."
NE PROPUSTITE
Bonus video
