Glavno obeležje svake krsne slave su sveća, pšenica i kolač, međutim, postoje brojne polemika među našim narodom na temu šta bi trebalo uraditi posle obeležavanja svetog dana u porodici sa preostalim žitom i svećom koja nije izgorela do kraja. U susret nam ide Sveti Luka, a potom i brojni drugi praznici, te otkrivamo šta kažu sveštena lica za ovu nedoumicu.
Naime, jedni smatraju da su sveća i žito rezervisani samo za dan slave i sveca kojeg obeležavamo, dok drugi misle da se žitom služe gosti sve dok se ne pojede, a da se sveća pali i na paterice. Dok treći zastupaju stav da žito poslužuju i drugi dan, ali sveću tada ne pale.
Pšenično zrno u hrišćanstvu je simbol večnog života, smrti i vaskrsenja, kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se slavi, kao i za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, ali prvenstveno za pokoj duša svih predaka u tom domu. Služi se gostima i ukućanima dok se ne pojede. Veliki greh je baciti ga.
Sveća simbolizuju svetlost Hristove nauke i gori tokom celog dana slave. Kada poželimo da je ugasimo, prvo se prekrsite i to učinite sa slavskim vinom.
Kako su slavske sveće prilično velike, uglavnom se desi da ne dogori sasvim. Prema rečima sveštenika, u tom slučaju bi je trebalo staviti pored ikone, gde bi trebalo da stoji do naredne godine, a palite je za vreme porodičnih molitvi. A ako i drugog dana imate goste, valjalo bi da se pomolite Bogu i upalite je.
