Proslava krsne slave ostala je jedina neprekinuta tradicija kod Srba još od vremena pokrštavanja, a njen najstariji pomen zapisan je 1018. godine. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu. Međutim, tokom vremena su se mnogi običaji promenili, zato je protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović otkrio, u susret Nikoljdanu, na koji način se slava pravilno obeležava.
– To je porodični praznik koji se proslavlja u krugu porodice i sa najbližim prijateljima i proslavljanju slave nije mesto u restoranima, kafanama, nije mesto uz muziku, nego jednostavno da slavimo kako priliči pravoslavnom verniku. Treba proslaviti bez preterivanja, jer smisao slave i nije u preterivanju u jelu i piću, nego u duhovnom raspoloženju, pre svega u dolasku u crkvu da se tu pomolimo Bogu, a onda da tu molitvenu atmosferu prenesemo u svoju domaću ili malu crkvu – rekao je Radović za RTS.
Posebno naglašava da veliki broj pravoslavnih hrišćana slavi slavu, a ne zna ni osnovne činjenice o svetitelju koga proslavlja. Takođe, otkriva da su nekada domaćini dvorili slavu.
– Gosti su sedeli i bili na obedu, a domaćin je stajao i nije želeo da sedne, poštujući svetitelja koga proslavlja i poštujući goste koje je prizvao u svoj dom. A mi hoćemo da tu atmosferu prenesemo u kafanu, to jedno s drugim ne ide. Bolje je da čovek ne slavi nego da slavi naopako, da slavi onako kako ne priliči pravoslavnoj veri i pravoslavnim hrišćanima – istakao je Radović.
Iako su se u narodu verovanja i običaji menjali, prekidali i obnavljali, Radović podvlači da je jedino slava ostala ukorenjena u našoj tradiciji i kulturi.
– Slavili su naši preci u rovovima, u najvećim oskudicama, stradanjima i patnjama. Bilo na koji način, ali nikako nisu dozvolili da se prekine slavljenje krsne slave – zaključio je protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović.
