Napuljski zaliv sa pravom se smatra jednim od najzanimljivijih svetskih odredišta: ogromni, bučni grad, sklupčan oko podnožja vulkana koji drema, Vezuva, posut tamnozelenim drvećem limuna i obasjan blještavim sjajem Tirenskog mora. Najbolje pice na svetu, fudbalski klub Napoli, tarantele, Kamora, Kampanija. Pejzaži. Nije slučajno tvorac Sopranosa, Dejvid Čejs, morao jednu epizodu da posveti “divljini Italije” – “Commendatori”, nezaboravan pogled iz hotela Ekselzior. Svi su ostali u čudu zbog te lepote, uključujući i Džejmsa Gandolfinija.
Zaliv je prelep, haotičan i neposlušan. Prljav i netaknut, negovan i zanemaren, prava metafora današnje Italije. Ovde traje neprestana borba za nadmoć istorije i modernosti, sve krčka i tinja. Kao uostalom i Vezuv.
Pre koronavirusa više od 8,5 miliona putnika prošlo je kroz napuljski aerodrom u toku jedne godine, a najveći broj ih se upućuje u Positano na obližnjoj obali Amalfija, drevne ruševine Pompeja i Herkulaneuma, živopisni grad Sorento ili Kapri. Ne postoji ni srednje ozbiljna influenserka na Instagramu iza koje se ne nalaze dobro poznate stene, obeležje ove pitoreskne destinacije.
Ipak, tek nekolicina će se ukrcati na trajekt do jedne manje poznate destinacije.
Na pola puta između Iskije i Napulja nalazi se Proćida, najmanje ostrvo u zalivu. Kapri, okićen luksuznim vilama i buticima, brinuo se za turiste od rimskog doba. Iskiju posećuju turisti iz celog sveta da se opuste na suncu, i ogroman broj Rimljana, koji vikendom hrli ka moru, autoputem oivičenim pinijama.
Proćida je nešto sasvim drugo. Oko četiri kvadratna kilometra, opasanih liticama, sa najvišom tačkom od 91 metra. Ovo ostrvo, čija je obala duga 16 kilometara, vekovima je ostalo relativno netaknuto. Trajekti stižu u luku punu ribarskih brodova, nema luksuznih jahti. Menjaju ih šarene, jednostavne stambene zgrade, protkane garderobom koja se suši.
Raj za filmofile
Da li ste je nekada videli? Verovatno da, pogotovo ukoliko ste filmofil, ali na nju niste obratili pažnju.
Ovo ostrvo se pojavljuje u trileru nominovanom za Oskara 1999. godine, Talentovani gospodin Ripli, i u još tridesetak filmova, poput Kleopatre, u kojoj glume Elizabet Tejlor i Ričard Barton. Barokna kupola crkve u Proćidi, za Holivud je bila “savršena” scenografija za pozadinu u sceni u kojoj zlatna egipatska barža uplovljava u luku sa Kleopatrom.
Proćidina najistaknutija uloga ipak je u modernom klasiku italijanske kinematografije, filmu Il Postino (Poštar), koji je 1994. godine, dobio Oskara za najbolju originalnu muziku, među brojnim drugim nagradama, Il Postino je komična, dirljiva priča o poštaru i njegovom odnosu sa poznatim čileanskim pesnikom Pablom Nerudom, izgnanim u tišinu ovog ostrva.
U nekoliko scena u filmu, glavna zvezda Masimo Troizi pedalira bicikl uz i niz strme, uske, prašnjave staze.
Automobili non grata
A baš to kretanje po ostrvu je i danas je velik izazov. Proćida nije mesto za automobile. To ćete odmah shvatiti prilikom izlaska sa trajekta, pošto skoro svi automobili imaju sklopljene retrovizore. Sve što ste do sada smatrali uskom ulicom zaboravite, naravno izuzev ulice Mårten Trotzigs gränd u Stokholmu.
Ovde su džipovi i karavani osuđeni na potpuno propast. U Proćidi ste capo dei tutti capi isključivo sa malim Fiatima. Takođe, samo lokalci imaju pravo da voze četvorotočkaše.
Iz tog razloga na ovom ostrvu čućete neprestano zujanje – dvotočkaša, kao uostalom i u celoj Italiji. Svako ko je bio u Italiji zna taj specifičan miris u vazduhu koje prave “motorini”.
Proćida je jedan od pionira električnih bicikala, slika koja bi režiserima Il Postina delovala potpuno nadrealno i kataklizmično.
Lokalno stanovništvo ne voli novotarije. U jednoj anketi na kanalu Youtube ispitanici su se izrazito negativno odredili prema turizmu, koji stidljivo raste. Za meštane turizam je kraj Proćide, pa nije ni čudo što se gradsko telo za turizam ovog grada zalagalo za nepromociju turizma. Italija!
Najbolji primer za ovu bojazan je najpoznatije mesto Proćide, i ključna lokacija u Il Postino, lučko selo Korićela. Do nje se do skoro moglo pristupiti isključivo brodom, a sada tu već postoji desetak restorana, poslastičarnica.
Kada novo rapidno menja stara, nestaje identitet, i gubi se šarm. Beograd je to na svojoj koži osetio sa Oračem, Trandafilovićem, i mnogim drugim mestima, a uveliko i sa spomenicima kulture. Taj sat ne može da se vrati unazad.
Pogotovo za mesto poput ovog italijanskog dragulja, koje kao da je zarobljeno u neponovljivoj vremenskoj kapsuli.
Il Postino ima tragičnu pozadinu: Troizi, koji je i napisao film, odložio je operaciju srca da bi završio snimanje. Dan nakon što je ono završeno, iznenada je umro, te nikada nije postao svedok remek-dela koje je stvorio, koje je ispostavilo se gorko i slatko. Film je odigrao ključnu ulogu u privlačenju novih posetilaca u Proćidu, pa se stanovnici ovog grada plaše da se gore navedena gorko-slatka saga ne obistini i kroz sudbinu ovog ostrva.
Proćida se nalazi u užem izboru za italijansku prestonicu kulture 2022. godine. Kako i ne bi bila, kada osim prirodne lepote, u sebi nosi i dugu tradiciju. Spominje je rimski satirista Juvenal, kao odredište više rimske klase, patricija. Nakon pada Zapadnog Rimskog Carstva, pobede Vizantije u Gotskim ratovima, Proćida je ostala pod jurisdikcijom vojvode od Napulja, i preživela devastacije Vandala i Gota, kasnije i Saracena. Nisu je štedeli ni Napoleonovi ratovi. Zbog utvrda dobila je i naziv Terra Murata, u prevodu zidom omeđena zemlja.
Prvi moderni akvadukt u Evropi napravljen je upravo ovde 1957. godine. Radnje mnogih novela takođe se odvijaju u Proćidi, poput “Gracijele”, Alfonsa de Lamartina.
Grad karakterišu male umetničke radionice, što je tipična tradicija mediteranskih ostrva, a od 2013. godine ima i svoj filmski festival.
Svakog leta održava se izbor za “Gracijelu”, mladu ženu koja nosi tipičnu odeću ostrva, omaž istoriji ispričanoj u romanu Lamartina. Tokom leta se takođe dodeljuje književna nagrada posvećena Elzi Morante i njenom romanu “Arturovo ostrvo”.
Pošto se bliži kraj leta, možda vam otkriće ove destinacije neće toliko teško pasti, pogotovo kada krenu da opadaju temperature, ali sa druge strane tamo je još uvek leto, pa eto last minute ideje, onima koji ne žele da čekaju još godinu dana. Budite što je više moguće inkognito, iz teksta vam je sasvim jasno i zbog čega. Proćide radi.
