Iz stvarnog života

Trbuhom za kruhom: 12 iskrenih ispovesti ljudi koji su otišli sa Balkana!

Mene je boravak pod suncem tuđeg neba naučio dve stvari: Prva je da nam je stvarno loše (mada smo godinama navikli da živimo s tim i nekako to gotovo više i ne primećujemo), a druga je da bi zaista moglo da nam bude lepo jer imamo sve preduslove da budemo srećni, kaže jedna žena
Lifestyle 19.02.2016. - 14:06h Autor: Stil / Buka
Foto: Shutterstock

Da li ste i vi jedan od onih koji se pitaju kakav bi im život bio da su imali hrabrosti ili priliku da odu iz Srbije?

 

Portal Buka odlučio je da sazna kako su prošli oni koji su se odvažili, a ovo su njihove iskrene ispovesti:

 

Dušan Jakovljevic

 

Lepota buraz. Malo koncert, malo izlozba, pa park sa decom, provozas se vikendom do Holandije, Nemačke ili Francuske... Stotine vrsta piva, pralina... A sve opušteno, bez teskobe i težine koja se oseti kod nas. Belgija je zakon. A ovih dana je i sunčano... Iako hladno. Svi mladi treba da odu, pa onda stariji... Pa onda onaj zadnji ugasi svetlo i zatvori kapiju.

 

Vedran Radić

 

Plata na vreme, odvojen topli obrok, 5 nedelja godišnjeg kad god želiš, redovno uplaćivanje doprinosa, još pokoji kozmetički, ali stvarni benefit. Pa onda još: izostanak pametovanja, šupljiranja, nabijanja emocionalne krivice (ćuti, vidi kako je drugima), bilo kakvog straha da ćeš, ako si imalo o sebi i pri sebi duže od nedelju dana biti bez posla. Ukratko, južno od Šentilja se ne vidim pre penzije.

 

Tamara Komljenović

 

U svega par reči ću da objasnim: ovde radim kao dizajner za iOS, a umojoj zemlji uopšte ne postoji to radno mesto uglavnom, većini je bilo bitno da imaju posao. Meni je bilo bitno da imam posao koji volim i pokazalo se da se i to može. Stoga, sunce sija čak i u februaru.

 

Hrabrost, strah i borba: Kako je jedan čovek iz Srbije spakovao porodicu i odselio se u Kanadu!

 

Aleksandar Vlaisavljević

 

U zadnje vreme mi sve liči na egzodus sa ovih prostora, a ja ne znam zašto, iako sam već jednom otišao pa se vratio, pa imam priliku da odem, odlučio da ostanem da pokušam i sebe i druge da uverim da je moguće ovde ziveti. Jeste, lepse i bezbrižnije je napolju, ali iz jednog jedinog razloga, a svi koji su otišli su ga provukli kroz komentar. Tamo niko ne pametuje, radi se, stvara i živi od toga. Zar je nama toliko teško to da uradimo ovde il' se setimo da budemo takvi samo kad odemo? Znam, ovde ima puno onih koji nam smetaju, dajte da ih se resimo više u životu i da pokažemo da i ovi naši prostori mogu da greju i da se i ovde može bezbrižno živeti... Ili sam ja preoptimističan?

 

Asad Makarević

 

Evo zašto volim Ameriku: na Balkanu si osuđen da deliš prostor sa papcima - u Americi ih, hvala Bogu, ima kao i svugde, ali je sistem tako dizajniran da ih je lakše izbeći svakodnevno.

 

Mario Marušić

 

Izvrsno, čak i na severu Evrope. I ja sam mislio da nigde nije lepše i toplije, nigde milije sunce nego tu gde sam se rodio, međutim...

 

Surova istina Srbije! Ispovest žene koja čeka socijalni program: Kad nemaš ni 100 dinara u džepu!

 

 

Borka Petrović

 

Ja cu reći kako kad... Nekad sunce greje, nekad ne. Mada nekada i kada ne greje zna da bude lepo, kada recimo "Karl the Fog" prekrije divni San Francisko, opet je lepo, a neke magle ovde i vlaga u ovom Oregonu nekako mi stvaraju memlu i u srcu. Sunce Arizone uvek lepo gre i razveseli, da čovek ne može ni da bude tužan. Međutim, to sunce nekako, imam osećaj, toliko greje da ljudima prži mozak, pa postaju lako nezahvalni. Fili je grad u kojem se takođe osećam kao kod kuće, kao u jednoj od mojih mnogih kuća, i divno mu je nebo, zna da ugreje, ali ljudi baš i ne znaju. Naše nebo nije više isto i nikad neće biti isto, tako da ja imam žal za prošlošću i nekim nebom što je nekad bilo. Mene dugo to nebo nije grejalo, smrzla sam se toliko tako da mi je pustinja Arizone došla kao neki balans i zagrevanje za Kaliforniju i Oregon... Od kako sam se zagrejala, đavo mi ne da mira, tako da još malo se pripremam i za oproštaj od Oregona... A možda je i razlog što trazim neko bolje nebo, upravo to davno izgubljeno koje pokušavam da nađem u svim nebima na drugoj strani sveta. I sunce našeg, i sunce tuđeg neba uvek će jedne grejati dok druge neće. A nekad zavisi i od perspektive iz koje se gleda isto to nebo.

 

Goran Petković

 

Ja sam skroman i materijalna priča mi nije toliki problem. Jedini razlog zašto bih napustio, zbog nacionalističkog ludila i spremnosti ljudi da ginu za iluzije. Ne bih da budem deo toga. Učešće u ratu poput onog devedesetih, intelektualno mi je uvredljivo. To je stvar principa.

 

Nevena Babić

 

Mene je boravak pod suncem tuđeg neba naučio dve stvari: Prva je da nam je stvarno loše (mada smo godinama navikli da živimo s tim i nekako to gotovo više i ne primećujemo), a druga je da bi zaista moglo da nam bude lepo jer imamo sve preduslove da budemo srećni, odlične priridne resurse, pametne i vredne ljude i svakojake lepote. Nevolja je što je sve to u pogrešnim rukama.

 

Da se niste rodili u Srbiji: Kakav bi vam život bio?

 

 

Oliver Vukadinović

 

Sve je to što neko kaže ovamo na zapadu, severu, kako ko i kako gde živi, super... Ima sistem, i sve ide kao na filmskoj traci... Ali jedno nema i nikad neće biti - nema duše... Sve je ovo veštačko i kiselo, a opet u drugu ruku koliko god da uspeš u ovoj ili nekoj drugoj stranoj državi, pored svog uspeha i uvažavanja koje ćemo da doživimo od domaćih, uvek ćes ti za njih da budeš baš kao i kod nas, samo zavisi u kom delu...

 

Lidija Paradinović

 

Mi uskoro krećemo i sumnjam da ćemo imati problema sa napuštanjem napaćene rodne grude. Dosta smo se sa rogatima natezali. Naravno ima ljudi koje bih volela da povedem. Jedino to. Ali dobar broj njih isto radi na prelasku.

 

Nenad Knežević

 

Živeo sam svuda, od Švedske, Amerike i sada Australije, preplovio sam na brodu većinu sveta, video život i dobar i loš, ali mogu reći samo jedno - Sunce tuđeg neba nikad vas nece grejati kao ovo vaše. Jeste bolji standard života i sve to, ali ipak svi naši ljudi pate za rodnom grudom, gledaju naše kanale preko satelita itd. Problem naših ljudi je da nemaju hrabrosti da nešto promene, da dignu glas, nego svi samo pričaju kako im je teško itd. A niko ništa ne preduzima da nešto promeni, svi samo pametuju po kafanama. Ono što hoću da kažem jeste da je kvalitet društvenog života ovde u inostranstvu nikad neće biti kao kod nas, to je jednostavno tako. Ako želite da živite u inostranstvu, pripremite se za jedan monoton dosadan zivot i uživanje u novom autu i kući, i uživanje u plaćanju kredita i radu kao konj dok ne izgubite zdravlje. I onda kad dođete na dvadeset dana odmora dole da živite kao kralj i da vas rodbina gleda kao Boga i nekog uspešnog čoveka.

 

Život srpske stjuardese na Bliskom istoku: Dobra plata, dobar provod i posao iz snova!

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs