U ovu kuću i u ovog čoveka đavo nikada neće ući

Postoji jedna stara priča. Čovek se upetljao sa demonima. Pitali su ga: "Da li želiš da vidiš kako činimo loša dela ljudima?" Postao je radoznao i pristao. Demoni su ga poveli sa sobom i poleteli.

"Razumeš li sada kako činimo loša dela?", upitali su demoni.

Čovek je klimnuo glavom, misleći da razume.

Ni sahranu nisu ostavili na miru

Zatim su odleteli na sahranu. Tamo su jedne naveli na ogovaranje, druge na podsmeh, trećima su uneli nemir i razdor. Čak je i taj tužni skup bio narušen.

"Eto, vidiš kako to radimo", rekli su.

"Sada mi je jasno", odgovorio je čovek.

Kuća pored koje su samo prošli

Posle toga leteli su iznad jedne male kuće. Kroz prozor se videla skromna, ali topla i uredna soba. Na čovekovo iznenađenje, demoni su samo proleteli pored nje, ne zaustavljajući se.

"Zašto ovde ništa ne radite?", upitao je.

"Ovde nam nije dozvoljeno da uđemo", odgovorili su.

"Zašto?"

"Zato što u ovoj kući živi pobožna porodica. Njih se plašimo."

Trenutak kada je sve shvatio

Tada je čovek uzviknuo:

"Sada sve razumem! Ne obmanjujte me više!"

Istog trenutka demoni su ga napustili, a on je pao na zemlju ispod prozora kuće.

Njegovo stenjanje čuli su muž i žena koji su živeli unutra. Istrčali su, podigli ga i zabrinuto pitali "Šta se dogodilo? Kako se osećaš?"

On je odgovorio: "Sve je u redu. Sapleo sam se jer bežim... od loših dela."

Pouka ove parabole

Ova priča je jednostavna, ali nosi snažnu poruku. Pokazuje da je zlo nemoćno tamo gde postoji iskrena vera.

Demoni mogu da seju razdor na mnogim mestima, ali postoje domovi i srca u koja ne mogu da uđu. To su mesta gde ljudi žive u molitvi, veri, ljubavi i nastoje da žive po Božjim zapovestima.

Zlo beži od dobre duše

Monah Simeon Atonski rekao je:

"Ako se dobrovoljno ne složiš sa zlom, ono te nikada neće obuzeti. Zlo uvek beži od dobre duše, ali se drži zle duše."

Ove reči podsećaju da zlo ne može da zavlada čovekom bez njegovog pristanka. Ono može da iskušava, da nagovara i nudi razne puteve, ali ne može da uđe tamo gde mu čovek ne otvori vrata.

Radoznalost, popuštanje iskušenju i odustajanje od borbe često su prvi koraci ka padu.

Zašto se demoni plaše verujućih ljudi?

U kući u kojoj žive ljudi koji se mole, čuvaju mir i veruju u Boga, zlo nema za šta da se uhvati.

Molitva, vera i ljubav postaju svojevrstan štit koji ono ne može da probije. Zato, prema ovoj paraboli, demoni takva mesta zaobilaze.

Šta možemo da naučimo?

Često mislimo da je zlo oko nas samo okolnost na koju ne možemo da utičemo. Međutim, ova priča govori drugačije.

Svako može da stvori prostor u svom srcu u kojem zlo nema mesta. Ne zato što je čovek sam po sebi dovoljno snažan, već zato što se oslanja na Boga.

Kada se molimo, jačamo svoju dušu. Tada, slikovito rečeno, zlo prolazi pored nas, jer gde je molitva, tu je i svetlost, a svetlost rasteruje tamu.

Molitve kojima se vernici obraćaju u trenucima iskušenja

Ako osećate da iskušenja postaju sve jača, mnogi vernici posežu za molitvama koje smatraju duhovnom zaštitom:

• Psalam 90 (u pojedinim prevodima označen kao Psalam 91)
• Molitva Časnom Krstu ("Neka Bog vaskrsne")
• Molitva Svetom i Životvornom Krstu Gospodnjem
• Molitve svetom mučeniku Kiprijanu i mučenici Justini

Ove molitve se čitaju kada čovek oseća strah, nemir ili duhovna iskušenja. Njihova svrha je da usmere misli ka Bogu i pomognu verniku da sačuva unutrašnji mir.

Najvažnija poruka

Ključni trenutak cele priče jeste kada čovek izgovara:

"Sada sve razumem! Ne obmanjujte me više!"

U tom trenutku demoni gube vlast nad njim, jer više ne pristaje na njihovu obmanu.

Isto važi i za svakog čoveka. Iskušenja se ne mogu uvek izbeći, ali se može odbiti saglasnost sa njima. Čovek uvek može da kaže:

"Ne. Ne pristajem na to. Biram dobro."

Prema ovoj paraboli, upravo tada zlo gubi svoju snagu.

Zato neka u našem domu bude molitva, u srcu vera, a u životu dobrota. Jer, kako kaže pouka ove priče, zlo beži od dobre duše, ali se zadržava tamo gde mu čovek sam otvori vrata.