Poznati grčki starac koji živi na Svetoj Gori, shimonah Gavrilo Karejski, često govori o duhovnom životu, veri i načinu na koji čovek može pronaći put ka spasenju. Njegove pouke privukle su pažnju mnogih vernika, a posebno se izdvajaju saveti o molitvi, postu, milosrđu i ljubavi prema bližnjima.
Molitva, post i Sveto pismo kao temelj duhovnog života
Starac Gavrilo ističe da čovek treba neprestano da priziva ime Gospodnje kroz Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me."
Prema njegovim rečima, vernici bi trebalo da poste sredom i petkom bez ulja, kao i da poštuju sve postove koje je Crkva ustanovila.
"Razlozi zbog kojih obolevamo od raznih bolesti posledica su nepoštovanja postova."
Pored posta, naglašava i važnost svakodnevnog čitanja Svetog pisma, kao i pomaganja siromašnima, bolesnima i svima kojima je pomoć potrebna.
"To su ključevi koji otvaraju vrata neba i spuštaju blagoslov Gospodnji na zemlju. Bez njih ne možemo primiti blagoslov Gospodnji. I u grobu više nećemo moći reći: ‘Gospode, smiluj se’. I više nećemo moći činiti dobra dela.“
Zašto je milostinja važnija od bogatstva
Govoreći o prolaznosti materijalnih stvari, starac podseća da čovek sa sobom ne može poneti ništa od onoga što je tokom života stekao.
„Pokrovi i odela za mrtve nemaju džepove. Samo ono što poklonimo pripada nama. Ostalo nije naše. Gubim sve osim onoga što poklonim. Ništa nije moje osim ako nije samo za mene.“
On ističe da vera često traži ono što je suprotno ljudskoj logici.
"Logika nam govori da ne treba da dajemo jer nam je to samima potrebno. Vera kaže: ‘Daj da bi te Bog stostruko nagradio’."
Prema njegovom učenju, bogatstvo ne određuje količina novca ili imovine koju posedujemo.
"Mnogi kažu da je bogata osoba ona koja mnogo ima, a siromašna osoba ona koja nema ništa. To je greška. Bogata osoba nije ona koja mnogo ima, već ona koja mnogo ne treba. Siromašna osoba nije ona koja nema ništa, već ona koja mnogo traži. Ako želiš da nekoga učiniš bogatim, preseci mu želje i on će se obogatiti."
Najveća radost je usrećiti drugog čoveka
Starac Gavrilo podseća da je smisao života u slavljenju Boga i ljubavi prema bližnjima.
"Zašto živimo na planeti Zemlji? Da bismo slavili Boga i voleli svoje bližnje. Najveća radost je osetiti radost donošenja radosti drugima."
U tom duhu često navodi reči jednog svetog gruzijskog jurodivog:
"U poslednja vremena ljudi će se spasiti dobrotom, smirenjem i ljubavlju. Smirenje vodi u raj, dobrota otvara vrata raja, a ljubav nam otkriva samog Boga."
Svojim duhovnim čedima govorio je:
"Činite dobro i ova dobrota će vas spasiti. Niko se ne spasava sam od sebe. Drugi će nas spasiti. Budimo zainteresovani za probleme drugih, kako ne bismo bili tvrdokorni i ravnodušni prema tuđem bolu."
Poučna priča o usamljenoj starici
Kako bi ukazao na značaj pažnje prema bližnjima, starac je ispričao priču o jednoj starici koja je živela sama.
Njene komšije nikada joj nisu poželele dobro jutro, nisu je pitale kako je niti da li joj je nešto potrebno. Jednog dana otišla je na pijacu i kupila papagaja.
Kada su je komšije upitale zašto joj je potreban papagaj, odgovorila je:
"Zato što mi kaže ‘Dobro jutro’ i pita me kako sam."
Pouka o Ferariju i blagoslovu
Jednom prilikom čovek je kupio Ferrari i zamolio sveštenika da blagoslovi automobil kako ne bi doživeo saobraćajnu nesreću.
Sveštenik je to učinio, ali je čovek ubrzo ipak imao udes. Pošto je ostao nepovređen, došao je kod sveštenika i rekao:
"Oče, zamolio sam vas da blagoslovite auto, a ipak sam imao nesreću."
Sveštenik ga je upitao: "Koliko brzo ste vozili?"
"Dvesta osamdeset kilometara na sat", odgovorio je čovek.
Na to je sveštenik kroz osmeh rekao: "Blagoslov traje samo do dvesta šezdeset."
Prepustiti Bogu ono što ne možemo sami
Starac Gavrilo često podseća da čovek ne treba neprestano da bude zaokupljen svojim brigama, već da svoje poverenje položi u Boga.
"Naš posao je da ne mislimo o sebi, već o Bogu. A Božji posao je da misli o nama, o našim problemima i da rešava beznadežne situacije."
Kao primer navodi događaj iz života Pajsija Svetogorca.
Jedan mladić došao je kod starca i rekao da ima veliki problem.
Pajsije mu je odgovorio: "Ostavi svoj problem u tom uglu."
Zatim ga je upitao:
— Možeš li da odeš u crkvu i da se ispovediš?
— Mogu.
— Umeš li da čitaš molitve?
— Mogu.
— Možeš li da postiš kako Crkva propisuje?
— Mogu.
— Možeš li malo da čitaš Sveto pismo?
— Mogu.
— Možeš li da činiš dobra dela?
— Mogu.
Na kraju mu je starac rekao:
"Uradi ono što možeš, da bi Bog učinio ono što ti ne možeš."
