Sveta gora u Grčkoj mesto je gde vreme kao da teče po nekim drugim pravilima. Nema gradske buke, užurbanosti ni blještavih izloga na koje smo navikli. Samo more, strme litice i manastiri u kojima žive monasi — starci, čuvari posebne mudrosti koja vekovima fascinira ljude.
O njima se pričaju gotovo legendarne priče. Kažu da se pojavljuju i nestaju tiho, kao senke, ali ono što najviše zadivljuje jeste njihova sposobnost da u svemu vide suštinu. Tamo gde bi običan čovek potonuo u emocije, starac vidi jednostavnu istinu. Njihove reči često zvuče proročanski, ne zato što predviđaju budućnost, već zato što svet posmatraju bez iluzija.
Danas na Svetoj gori žive hiljade monaha. Mnogi od njih imaju univerzitetsko obrazovanje, koriste telefone, računare i automobile. Ipak, upravo oni najstariji — sedokosi monasi sa izboranim rukama i umornim očima — najčešće izgovaraju rečenice koje ostaju zauvek urezane u sećanju.
Posebno su snažne njihove misli o besu — emociji koja danas, u vremenu stalnog stresa i nervoze, razara ljude više nego ikada.
Zašto bes uništava onoga ko se ljuti?
"Biti ljut i razdražljiv znači kažnjavati sebe zbog tuđe gluposti", govorio je starac Arsenije.
To zvuči jednostavno, ali život tu istinu potvrđuje svakog dana. Neko vas iseče u saobraćaju — i srce počne da lupa kao ludo. Kolega kaže nešto grubo — i raspoloženje je uništeno do večeri. Bliska osoba vas povredi — i danima nosite gorčinu u sebi.
A onaj ko vas je povredio možda je sve već zaboravio.
Mi, međutim, nastavljamo da nosimo taj teret u sebi, kao kamen u džepu koji postaje sve teži.
Bes retko uništava neprijatelja. Ali veoma lako uništava čoveka koji ga nosi u sebi.
Prva mudrost: Bes može da se usmeri
Sveti Pajsije Atonski govorio je da gnev nije uvek zlo. Ponekad upravo on daje slabima snagu da ustanu, a tihima hrabrost da kažu "ne".
Ali postoji važna razlika: bes treba usmeriti na problem, a ne na čoveka.
Ovde se često citiraju i Senekine reči: "Bes, ako nije podređen razumu, i sam postaje ludilo."
Razjarena osoba lako izgovori reči zbog kojih se kasnije kaje. Međutim, kada čovek nauči da ne napada drugu osobu, već problem koji je nastao, tada energija besa može postati pokretačka snaga.
Ako vas nervira haos — sredite ga.
Ako vas boli nepravda — pokušajte da je promenite.
Tada bes prestaje da bude destruktivan.
Druga mudrost: Bes je kao mleko koje kipi
Pajsije je govorio: "Ako osećaš da ključaš kao mleko, zastani."
Bes je poput šerpe mleka na šporetu. Dovoljan je trenutak nepažnje da sve pokipi.
Starci su učili da svaka strast raste ako joj se dopusti. U početku je mala poput korova, ali ako se ne zaustavi na vreme, preuzima celo polje.
U tome postoji velika istina.
Jedna izgovorena rečenica u afektu može uništiti odnos koji se gradio godinama.
"Pazi na sebe i obuzdaj svoj gnev, da se strast ne ukoreni u tebi. Jer kasnije ćeš je teško iskoreniti", govorio je Pajsije.
Treća mudrost: Odgovorite dobrotom
Sveti Pajsije Veličkovski savetovao je nešto što deluje gotovo nemoguće — na uvredu odgovoriti dobrotom.
Umesto osvete, pokušajte da učinite nešto dobro toj osobi. Ili makar da ne uzvratite istom merom.
Teško je. Ponekad deluje i nemoguće.
Ali upravo tada prekida se začarani krug sukoba.
Ovo podseća na reči Marka Tvena: "Lepa reč može biti kratka i jednostavna, ali njen odjek traje zauvek."
Ponekad upravo miran odgovor razoruža čoveka više nego najžešća svađa.
Četvrta mudrost: Naljutite se na sam bes
Arhimandrit Sofronije Saharov govorio je da čovek ne treba da usmerava gnev prema drugima, već prema samom izvoru besa u sebi.
Važno je razumeti da emocija nije isto što i čovek.
Kada sebi priznate: "Ljut sam",
bes već počinje da gubi deo svoje moći.
I savremena psihologija potvrđuje da tehnika „stani i imenuj emociju“ često deluje bolje nego impulsivna reakcija.
Onog trenutka kada emociju prepoznamo, prestajemo da budemo njen rob.
Peta mudrost: Budite blaži prema ljudskim slabostima
Starac Arsenije učio je da malo ljudi čini zlo potpuno svesno. Najčešće ljudi samo nose sopstveni bol, strah ili nemoć.
Zato je govorio da prema tuđim slabostima treba imati više razumevanja.
"Ne znaju šta čine" — te jevanđeljske reči ostaju večni podsetnik.
Grubost drugih ljudi često govori više o njihovom unutrašnjem stanju nego o nama.
Svi znaju takve situacije: komšija koji viče zbog parking mesta, kolega koji stalno traži greške, rođak čije reči bole više nego tuđe.
Upravo tada čovek bira kako će reagovati.
Može da plane i kasnije se kaje.
A može i da prećuti, skloni se ili sačuva mir — ne zbog drugih, već zbog sebe.
Najveća pobeda je pobeda nad sobom
Bes je snažna emocija. Ali snaga ne vodi uvek ka pobedi.
Ponekad je najveća pobeda upravo u tome da ne reagujemo.
Lao Ce je govorio: "Ko pobedi druge, snažan je. Ko pobedi sebe, moćan je."
Možda se upravo u tome krije suština mudrosti sa Svete gore — ne zabraniti sebi emocije, već naučiti kako da ih kontrolišemo.
Da bes prestane da bude kazna.
Da ne uništava čoveka koji je već umoran.
I možda sledeći put, kada vas obuzme ljutnja, vredi zastati i zapitati se:
Da li zaista vredi dati svoje srce da pati zbog tuđe gluposti?
