Ovih 7 stvari nikada ni od koga ne treba uzimati: Pokajaćete se kad tad

Od detinjstva nas uče da budemo zahvalni. Kada dobijemo poklon, treba da se zahvalimo. Kada nam neko ponudi pomoć, ne bi trebalo da je odbijemo. Kada starija osoba podeli savet, red je da je saslušamo. A ako nam rođak učini nešto lepo, retko kome bi palo na pamet da ga pita šta zauzvrat očekuje.

Jedan veoma mudar deda jednom je izgovorio rečenicu koju ću pamtiti do kraja života: "Pre nego što nešto uzmeš, razmisli da li ćeš kasnije moći da to vratiš podjednako slobodno."

Nije govorio o stvarima, već o slobodi.

Postoji sedam stvari koje nikada ne bi trebalo olako prihvatati od drugih ljudi:

1. Skupi pokloni zbog kojih se osećate neprijatno

Običan poklon je jedno, a nešto sasvim drugo kada vam neko iznenada pokloni predmet velike vrednosti, a vi uopšte ne znate zbog čega.

Cveće, knjiga, domaće pecivo ili neka sitnica pažljivo odabrana baš za vas ne stvaraju nikakav poseban pritisak. Zahvalite se, obradujete se i nastavite dalje. Međutim, kada vam neko pokloni skup telefon, sat, putovanje ili veliku sumu novca, situacija može biti drugačija.

"Samo uzmi! Ne očekujem ništa zauzvrat."

Zahvalite se, ali se negde u vama ipak javlja neprijatno pitanje: "Šta će se sada očekivati od mene?"

Ako imate takav osećaj, nemojte ga odmah zanemariti. To ne znači da osoba pokušava da vas kupi ili da iza poklona obavezno stoji neka skrivena namera. Ponekad je poklon zaista izraz iskrene pažnje. Ipak, ako kasnije ne možete da odbijete tu osobu, da joj se suprotstavite ili da ne ispunite njene zahteve, možda ste prihvatili mnogo više od samog poklona.

Pravi poklon ne bi trebalo da stvara dug kod onoga ko ga prima.

2. Novac čiji uslovi nisu jasno dogovoreni

O novcu je posebno teško razgovarati sa bliskim ljudima.

Kada pozajmljujete novac od nepoznate osobe, verovatno vam neće biti neprijatno da pitate kada treba da ga vratite, u kom iznosu i pod kojim uslovima. Međutim, kada je reč o rođaku ili dugogodišnjem prijatelju, mnogi izbegavaju takva pitanja.

"Pa mi smo naši."

Upravo tada mogu da nastanu najneprijatniji porodični nesporazumi. Jedna osoba smatra da je novac poklon, druga veruje da je reč o privremenoj pomoći, dok treća već unapred očekuje neku uslugu zauzvrat. Svi misle da se savršeno razumeju, sve dok se nekoliko meseci kasnije ne pokaže da svako ima drugačiju verziju dogovora.

Tada počinju rečenice poput: "Tada sam ti pomogao", "Nisam ovo očekivao od tebe" ili "Posle svega što sam učinio za tebe".

Zato razgovor o novcu pre nego što ga prihvatite nije znak nepoverenja, već način da sačuvate odnos. Nekoliko minuta neprijatnog razgovora o iznosu i roku vraćanja može da vas poštedi godina međusobnog nezadovoljstva.

3. Tuđe tajne koje niste tražili da čujete

"Samo nemoj nikome da kažeš, ali sada ću ti nešto otkriti..."

Kada neko započne razgovor ovim rečima, lako je steći utisak da smo posebno važni i da nam ta osoba ukazuje veliko poverenje. Međutim, nekoliko minuta kasnije već nosimo tuđi problem u svojim mislima.

Sada moramo da pazimo šta govorimo, da ne otkrijemo nešto što ne bi trebalo, da pamtimo detalje i izbegavamo određene teme pred drugim ljudima. Osoba koja nam je poverila tajnu, s druge strane, rasteretila se i nastavila dalje.

Tako nastaje neobična situacija: neko je sebi olakšao, a nama prepustio deo svog tereta.

Naravno, sasvim je prirodno da bliski ljudi međusobno dele tajne i da postoji poverenje. Ali postoji velika razlika između iskrenog razgovora i situacije u kojoj nam neko nameće ulogu čuvara informacija koje nikada nismo želeli da saznamo.

"Tajna stranca može ući u kuću malog deteta i nikada više ne poželeti da izađe."

To je veoma tačno zapažanje.

4. Sažaljenje zbog kojeg počinjete da sebe doživljavate kao slabu osobu

Saosećanje i sažaljenje nisu isto. Kada nekome nije lako, možemo mu reći: "Razumem koliko ti je teško. Hajde da vidimo šta možemo da uradimo." To je podrška koja osobi daje snagu.

Međutim, postoje i drugačije rečenice: "Kako sada misliš da se menjaš?", "Kasno je da počinješ u tim godinama", "Ionako nećeš uspeti" ili "Jednostavno nemaš sreće".

Na prvi pogled, ovakve reči mogu zvučati kao izraz brige. Ipak, vremenom osoba počinje da sebe posmatra očima onoga ko je sažaljeva.

U tome i jeste opasnost. Stalno sažaljenje može da oduzme motivaciju i ubedi čoveka da nema smisla pokušavati bilo šta da promeni. Godine su prepreka, okolnosti su nepovoljne, novca nema dovoljno, zdravlje više nije kao nekada... Malo-pomalo, tuđe mišljenje postaje unutrašnji glas koji nas uverava da nismo sposobni za promenu.

Iskreno saosećanje pomaže čoveku da ustane kada padne. Neiskreno ili preterano sažaljenje može da ga ubedi da nema razloga ni da pokuša.

5. Usluge iza kojih se krije očekivanje protivusluge

"Koliko te to košta? Toliko puta sam ja to uradio za tebe."

Mnogi ljudi pristaju na neprijatne situacije upravo zbog ovakvih rečenica.

Neko vam je pomogao oko renoviranja, pa sada očekuje da vi rešavate probleme njegovog rođaka. Druga osoba vam je jednom pozajmila novac, pa smatra da zbog toga morate da trpite njeno nepristojno ponašanje. Neko vam je pomogao da pronađete posao, a zatim vas godinama podseća kome dugujete svoju zahvalnost.

Najveći problem nije u samoj usluzi, već u osećaju da nakon nje više nemate pravo da kažete "ne".

Zato pre nego što prihvatite ozbiljnu pomoć, zapitajte se: "Ako bi me ta osoba sutra nešto zamolila, da li bih mogao mirno da odbijem?"

Ako već unapred znate da biste se osećali neprijatno i da ne biste imali slobodu da odbijete, onda ne prihvatate samo pomoć. Prihvatate i obavezu koja možda nikada nije bila izgovorena naglas.

6. Saveti zbog kojih počinjete da sumnjate u sopstveni život

Postoje saveti koje sami tražimo i koji nam zaista mogu biti od koristi. Međutim, postoje i oni koje niko nije tražio, a koji mogu da unesu nepotrebnu nesigurnost.

Kažete prijateljici da ste odlučili da promenite posao, a ona odmah počinje da objašnjava zašto je to užasna ideja. Pomenete rođaki da razmišljate o preseljenju, a ona nabraja dvadeset razloga zbog kojih to nikako ne bi trebalo da uradite. Podelite nešto iz svog privatnog života, a već nekoliko minuta kasnije počinjete da preispitujete sopstvena osećanja i odluke.

Posebno treba biti oprezan sa savetima koji se odnose na odluke čije ćete posledice upravo vi snositi. Neko vam možda iskreno želi dobro, ali vaš život posmatra iz sopstvene perspektive. Ima drugačiji karakter, iskustva, strahove i životne okolnosti.

"Ako je odluka tvoja, posledice su takođe tvoje. Zato ti moraš imati poslednju reč."

To ne znači da treba zanemariti tuđa mišljenja. Naprotiv, korisno je saslušati ljude kojima verujemo. Ipak, savet treba posmatrati kao informaciju koju možemo da razmotrimo, a ne kao naredbu koju moramo da poslušamo.

7. Osećaj krivice koji drugi pokušavaju da prebace na vas

Ovo je možda i najneprimetniji oblik pritiska, jer se krivica ne nameće otvoreno. Ona se uvlači u razgovor kroz naizgled bezazlene rečenice.

"Da me zaista voliš..."

"Posle svega što sam učinio za tebe..."

"Naravno, tvoje obaveze su ti važnije."

"Računao sam na tebe, a ti si me izneverio."

Odjednom se nađete u situaciji da morate da opravdavate sasvim običnu odluku da živite svoj život i postavite sopstvene prioritete.

Zdravi odnosi ne zahtevaju da ljubav neprestano dokazujemo odricanjem od sebe.

Možete voleti roditelje, a da ne ispunite svaki njihov zahtev. Možete ceniti prijatelja, a da mu ne pozajmite novac. Možete voleti partnera, a da se ne slažete sa njim. Možete biti zahvalni nekome, a ipak imati pravo da kažete "ne".

Zahvalnost nikada ne bi trebalo da znači odricanje od sopstvene slobode.

Zašto nam je toliko teško da kažemo "ne"?

Razlog često leži u vaspitanju i porukama koje smo slušali od detinjstva. Učili su nas da budemo dobri, da ne povređujemo druge, da ne razočaravamo ljude, da pomažemo i budemo zahvalni. Mnogi odrasli i dalje nose strah iz detinjstva da će, ukoliko nekoga odbiju, biti proglašeni lošim ili nezahvalnim osobama.

Zbog toga prihvataju poklon koji ne žele, pristaju na uslugu koja im ne odgovara, uzimaju novac koji nisu želeli da pozajme i slušaju savete koje nisu tražili. A onda danima osećaju ljutnju, najčešće prema samima sebi.

Problem, međutim, počinje mnogo ranije – u trenutku kada sebi ne dozvolimo da izgovorimo jednostavnu rečenicu:

"Hvala, ali ovo mi ne odgovara."

U njoj nema grubosti ni nepoštovanja. Ona predstavlja stav odrasle osobe koja zna gde su njene granice.

Jednostavan način da izbegnete neprijatne situacije

Postoji jedno pravilo koje može da pomogne: nemojte odgovarati odmah.

Kada vam neko ponudi nešto značajno, poput novca, ozbiljne pomoći, skupog poklona ili učešća u nekom projektu, sasvim je u redu da kažete: "Hvala, razmisliću o tome."

Ta kratka pauza daje vam prostor da razmotrite ponudu, procenite sopstvena osećanja i donesete odluku bez pritiska.

Ipak, to ne znači da treba postati osoba koja nikome ne veruje. Nije potrebno sumnjati u svaki poklon, tražiti skrivene namere iza svakog saveta ili odbijati svaku pomoć samo zato što je neko nekada zloupotrebio vašu zahvalnost.

Postoje ljudi koji pomažu jednostavno zato što im je stalo. Takvi odnosi postoje i treba ih čuvati.

Razlika je u osećaju koji ostaje nakon susreta: iskrena pomoć donosi zahvalnost i toplinu, dok pomoć iza koje se krije manipulacija ostavlja osećaj duga i obaveze.