Jasno je video prošli, sadašnji i budući život svojih duhovnih čeda, njihovo unutrašnje stanje i karakter. Ali sa tim saznanjem, koje mu je Gospod poveravao kao svom vernom slugi, ophodio se izuzetno pažljivo i blago.
Iako je znao svu istinu o čoveku, nikada nije dozvoljavao ni najmanji nagoveštaj koji bi nekoga mogao da povredi ili ponizi. Njegove pouke uvek su bile izrečene tiho, mudro i sa mnogo ljubavi.
Starac Nikolaj Gurjanov govorio je: "Nikada ne zaboravi, čak ni u najtežim danima svog života, da zahvaljuješ Bogu za sve. On to očekuje i poslaće ti nove darove i blagoslove."
Tako je bilo sa mnogima. Ljudi su dolazili sa jednim pitanjem, a odlazili sa sasvim drugačijim odgovorom — sa otkrovenjem o sebi i poukom koju nisu očekivali.
Ljubav, praštanje i trpljenje
Ljubav prema bližnjem, blagost i dugotrpljenje bili su osnova njegovih saveta.
Jedna žena došla je kod oca Nikolaja sa velikom tugom jer je njena snaja bila neverna njenom sinu. Starac ju je, videvši je među ljudima, pozvao u svoju malu kuću, seo pored nje i nakon kraće tišine rekao: "Nemoj da ih rastavljaš, jer ćeš zbog toga mnogo stradati."
Žena je zaplakala i zauvek zapamtila lekciju o ljubavi i praštanju koju je dobila na ostrvu. Kasnije se život njenog sina i njegove porodice zaista popravio.
Starac je često govorio: "Ako nam dolaze nevolje, možda nema drugog načina da se promenimo. Možda se upravo trpljenjem iskupljuju naši gresi."
Mudrost skrivena u jednostavnosti
Ljudi su dolazili kod njega iz svih krajeva, iako na prvi pogled nije govorio ništa posebno. Međutim, u njegovim jednostavnim rečima osećala se duboka duhovna mudrost.
Čovek bi u tim tihim savetima prepoznavao volju Božiju, jasnije sagledavao sopstveni život i odjednom shvatao gde greši — prema Bogu, prema drugima i prema sebi.
Otac Nikolaj bio je naročito blag prema ljudima koji su dolazili sa iskrenim pokajanjem.
Jedan čovek stajao je ispred ograde starčeve kuće, ne usuđujući se čak ni da mu priđe od stida koji ga je mučio. Tada je starac tiho rekao svom pomoćniku: "Idi, pozovi ga."
Kada je čovek prišao, otac Nikolaj ga je pomazao osvećenim uljem i neprestano ponavljao: "S tobom je milost Božija… milost Božija je sa tobom…"
Zatim ga je savetovao:
"Zapamti da su svi ljudi slabi i da često umeju da budu nepravedni. Nauči da praštaš i da se ne vređaš. Bolje se udalji od onih koji ti čine zlo — ne možeš silom naterati nekoga da te voli. Ne traži prijatelje među ljudima. Traži ih na Nebu, među svetiteljima. Oni nikada neće izdati niti ostaviti."
I čovekova teskoba nestala je pod toplinom starčeve ljubavi.
Kada pokajanja nema
Ipak, prema onima koji nisu imali iskreno pokajanje, starac je umeo da bude veoma strog.
Jednom hodočasniku kratko je rekao: "Nemojte više dolaziti kod mene."
Ljudi su govorili da je bilo strašno čuti takve reči od čoveka za kog su verovali da je veliki pravednik.
Pouke kroz stihove i jednostavne reči
Otac Nikolaj često je govorio u stihovima i kratkim narodnim izrekama.
Kada bi se rastajao sa ljudima koje će ponovo videti, govorio bi: "Doviđenja, dobri čoveče, rastajemo se ne zauvek."
A nekada bi izgovorio samo: "Doviđenja zauvek."
Tada su ljudi shvatali da se sa starcem više neće sresti.
Govorio je i:
"O deci se ne žali nikome osim svetiteljima i Presvetoj Bogorodici.
I ne hvali se previše, ne izazivaj zavist.
Kad ti je loše — drugi se raduju.
Kad ti je dobro — probudićeš zavist."
Poslušanje i blagoslov
Izvršiti blagoslov koji bi starac dao često nije bilo lako. Zahtevalo je odricanje od sopstvene volje, strpljenje i spremnost da čovek ide protiv svojih želja.
Mnogi su kasnije govorili da ih je neposlušnost prema njegovim savetima skupo koštala.
Dešavalo se da neko dobije jasan savet, pa se kasnije predomisli i ponovo dođe tražeći blagoslov za novu odluku.
Jednom je takvom čoveku otac Nikolaj odgovorio: "Živite kako hoćete."
Sveta jednostavnost
Starac Nikolaj Gurjanov često je ponavljao:
"Iznad pametnih postoje razumni,
iznad razumnih mudri,
iznad mudrih premudri,
a iznad premudrih — sveta jednostavnost."
Mnogi veruju da je upravo ta jednostavnost bila njegova najveća snaga.
Velika je duhovna radost što su u životu pravoslavne crkve postojali takvi ljudi. Mnogi sveštenici i vernici imali su priliku da sretnu oca Nikolaja, da se mole sa njim i dobiju njegov savet.
I danas ostrvo Zalit prima hodočasnike, a njegova kelija i hram u kojem je služio čuvaju uspomenu na čoveka koji je svojim smirenjem, verom i ljubavlju pomogao hiljadama ljudi.
