Glava mi se cepala. Otvorila sam oči i nisam razumela gde sam. Beli zidovi, intravenska infuzija, miris lekova.
"Vera, kako se osećate?“ medicinska sestra se nagnula nada mnom.
Pokušala sam da odgovorim. Usta me nisu slušala. Jezik mi je bio težak, a reči nisu htele da se oblikuju.
– Ne brini. Imala si moždani udar. U bolnici si. Sve će biti u redu.
Moždani udar!!! Nisam razumela kako se to dogodilo.
Onda sam se setila. Stajala sam u kuhinji i sekla povrće za salatu. Htela sam da legnem. Vrtelo mi se u glavi. Sela sam na stolicu. Onda je pao mrak.
Probudila sam se u bolnici.
Moj muž Andrej je stigao sledećeg dana. Stajao je pored kreveta i gledao me.
"Leči se, Vera. Leči se", rekao je kratko i otišao.
Bila sam u krevetu mesec dana. Oporavljala sam se. Učila sam ponovo da govorim i pomeram ruku. Bilo je teško. Sporo. Ali sam se trudila maksimalno.
Andrej je dolazio jednom nedeljno. Donosio bi voće, sedeo bi ćutke deset minuta, a zatim odlazio.
Otpuštena sam krajem oktobra. Andrej me je dočekao na izlazu iz bolnice i smestio me u auto. Vozili smo se u tišini.
Zaustavili smo se ispred kuće. Izašla sam i popela se na četvrti sprat. Ubacila sam ključ u bravu, ništa se nije dešavalo. Probala sam ponovo - ništa.
- Andrej, šta nije u redu sa bravom?
Stajao je iza mene. Ćutke.
- Andrej?
- Vera...
Okrenula sam se ka njemu.
- Šta?
– Stan više nije tvoj. Treba da se iseliš.
Srce mi je potonulo.
– Kako nije moj?! Ovo je naš stan!
- Bilo je. Sad je Kristinin.
Nisam razumela ni reč. Kao da sam ponovo doživljavala novi moždani udar.
- Ko je Kristina?
- Moja devojka. Prepisao sam joj stan. Pre mesec dana.
Noge su mi popustile. Uhvatila sam se za zid. Delovalo je kao loša šala, samo što se na njegovom licu videlo da to nije šala.
- Šta si uradio?!
„Imala sam pravo. Stan je bio moj. Na kraju krajeva, bila si nesposobna posle moždanog udara. Potpisao sam ugovor o poklonu.“
- Šta to znači?! Nisi imao pravo!
– Jesam. Imao sam punomoćje. Od tebe. Sećaš se, pre dve godine si mi dala punomoć da raspolažem našom imovinom! Onda kada sam prodavao vikendicu? Nikada ga nisi opozvala.
Setila sam se. Da, potpisala sam. Generalno punomoćje. Prodavao je vikendicu, a bili su mu potrebni dokumenti.
Ali to punomoćje je bilo za vikendicu! Ne za stan!
- Ovo je nezakonito! Tužiću te!
Slegnuo je ramenima.
- Daj mi to. Stan je već preregistrovan. Mesec dana si ležala u krevetu, kao biljka, ništa nisi razumela. Mislio sam da je pitanje vremena kad ćeš umreti. Lekari će potvrditi.
Okrenuo se i ušao unutra.
Stajala sam na stepeništu. Mirisalo je na mačke i vlagu. Bilo je hladno.
Pozvala sam prijateljicu. Došla je i odvela me kod sebe.
Sledećeg dana smo otišle kod advokata.
Advokat je pregledao dokumenta.
„Ugovor o poklonu je sastavljen pre mesec dana. U vreme potpisivanja, bili ste u bolnici nakon moždanog udara. Ovo se može osporiti. Moraćete da dokažete da ste bili nesposobni u vreme potpisivanja.“
- Ali ja nisam ništa potpisala!
- Evo vašeg potpisa.
Pokazao mi je darovni ugovor. Na dnu je bio širok potpis. Sličan mom.
- Nisam ja! Nisam to potpisala!
„Potrebna nam je stručna analiza. Grafološka. Ako se potvrdi falsifikat, to je krivični slučaj.“
Ispitivanje je trajalo dva meseca. Zaključak: potpis je napravio neko drugi, imitirajući Verin rukopis.
Falsifikovanje. Podnela sam prijavu, pokrenuta je krivična prijava.
Andrej je pozvan na saslušanje. Tvrdio je da sam ja sama potpisala poklonski ugovor pre moždanog udara. Da sam tražila da se stan prepiše na Kristinu jer sam se plašila da ću umreti.
Gluposti. Ali je bilo teško dokazati.
Suđenje je trajalo godinu dana. Dokazala sam da sam u vreme potpisivanja bila nesposobna. Dostavila sam lekarska uverenja i svedočenje lekara.
Andrej je angažovao dobrog advokata. On je dokazao da je ugovor o poklonu bio legalan.
Na kraju, sud je proglasio transakciju nevažećom. Stan mi je vraćen.
Ali vreme je izgubljeno. Godina sudskih sporova, stresa i novca za advokate.
A stan... Vratila sam se tamo posle sudske odluke. Sve se promenilo. Renovirali su. Moj nameštaj je jednostavno izbačen. Zidovi su prefarbani. Mirisalo je na tuđi parfem.
Stajala sam nasred dnevne sobe i razmišljala: da li je vredelo?
Sada živim sama. Andrej je nestao. Kristina takođe.
Ali moja kuća više nije DOM. To je samo stan. Sa tuđim tapetama i tuđom istorijom.
