Lizan Frun (22) i Kris Kremers (21), studentkinje iz Holandije, želele su te 2014. godine da imaju leto iz snova, a pretvorio se u košmar koji i danas traje. Naime, pre više od decenije nestale su u panamskoj džungli i od tada im se gubi svaki trag. Međutim, ono što je do sada otkriveno jeste da su obe mlade devojke nastradale, ali način na koje su izgubile život i danas je prava misterija. Dakle, policija i dalje radi na ovom slučaju, saznanja do kojih su došli su zastrašujuća.
Ali ni zvaničnici, ni spasioci, ni novinari nisu mogli da daju jasan odgovor na pitanje šta se dogodilo u aprilu 2014. godine. Neverovatno, ali istinito: što su vlasti više znale, to je ovaj slučaj izgledao čudnije. Dokazi koji su trebali da rasvetle ono što se dogodilo samo su dodali misteriju ove tragedije.
Ako izostavimo detalje i iznesemo samo suštinu događaja, dobijamo bukvalno sledeće: devojke su otišle u planine, snimajući svoj uspon kamerom, a onda se dogodilo nešto neobjašnjivo, što je dovelo do njihove smrti.
Šta se, zaista, desilo u Panami?
Dve zgodne studentkinje iz Holandije želele su da bolje nauče španski jezik, ali i da malo odmore u Panami, te im se činilo da su našle idealno rešenje - prihvatile su ponudu da volonterski podučavaju decu.
Zbog greške u komunikaciji u planinski gradić Boquete, u blizini granice s Kostarikom, su stigle prerano, a Kris je zapisala u svom dnevniku da nisu ljubazno dočekane, te da će pokušati sutra doći do nadređene osobe kako bi rešile problem preuranjenog dolaska. Brzo su odlučile da korisno iskoriste vreme pa su krenule u istraživanje okoline. Krenule su na izlet prema obližnjem aktivnom vulkana Barú, u pratnji lokalnog psa.
Dakle, dve devojke iz malog holandskog grada Amersforta pažljivo su planirali svoje putovanje u Latinsku Ameriku.
Njihov odmor počeo je u letovalištu Bokas del Toro, gde su se prijateljice jednostavno opustile sa prijateljima koje su upoznale - kupale se, sunčale, flertovale sa momcima i postavljali fotografije sa plaže na društvenim mrežama.
Prošle su dve nedelje, a 29. marta devojke su se preselile u Bokete, dalje od okeana i bliže planinama, da bi započele kurseve jezika. Međutim, ubrzo po njihovom dolasku postalo je jasno da će nastava španskog jezika početijednu sedmicu kasnije.
Lizana i Kris su odlučile da svoje slobodno vreme provedu istražujući živopisnu okolinu - džungla je bila udaljena samo nekoliko koraka - i upoznali su vodiča Felisijana Gonzalesa, kod kojeg su naručili i platili dve ture. On je bio taj koji je podigao uzbunu kada se njegovi klijenti nisu pojavili na sastanku 2. aprila.
Devojke su, po svemu sudeći, bile prilično u dobroj formi (Lisana je, na primer, igrala odbojku za studentski tim). Međutim, nismo imale adekvatnu opremu, otišle su obučene samo u majice i šortseve, ponele su sa sobom jedan mali ranac sa minimumom stvari za dvoje, i mislile su da mogu da se popnu stazom El Pianisto, dugom oko 6 km, do čuvenog vulkana Baru.
Prema rečima zaposlenih u kafiću koji se nalazi na početku ove prilično teške rute, Holanđanke su ipak povele sa sobom psa vodiča po imenu Blu, specijalno obučenog da pronađe put do kuće. Međutim, sat kasnije, haski je sam otrčao u objekat. U međuvremenu, nekoliko ljudi je policiji reklo da su videli turiste kako se vraćaju sa rute. Pokušaj tempiranja kretanja Lizane i Kris bio je, blago rečeno, neuspešan.
Operacija potrage koja je usledila kasnije će biti nazvana najvećom u istoriji zemlje. Stručnjaci iz Holandije, opremljeni najsavremenijom opremom, specijalno su doleteli u Panamu da pomognu u potrazi za nestalim. Intervjuisano je stotine ljudi sa obe strane Kordiljere, a raspoređena su tri helikoptera i brojni psi tragači. Grupa dobrovoljaca na čelu sa istim Gonzalesom pročešljala je džunglu zajedno sa policijom i spasiocima, takođe su stigli i roditelji koji su počeli da traže svoju ćerku i njenu prijateljicu, ali, nažalost, bezuspešno. Činilo se kao da su Fron i Kremers netragom nestali.
U početku se istraga fokusirala na verziju da su se devojke jednostavno izgubile, pošto je trag u džungli koji je vodio od periferije grada do vidikovca na nadmorskoj visini od nešto manje od 2.000 metara, završavao na vrhu samo u vodičima, a u stvarnosti se spuštao niz padinu ka Karibima. I uopšte nije ličilo na prelepe trotoare i pešačke staze u Holandiji, iako se jasno videlo. Glavna stvar je bila da se ne napusti staza. Ali devojke su upravo to uradile...
Razmatrana je i mogućnost da su Holanđanke kidnapovane. Policija je očekivala da će kriminalci svakog trenutka tražiti otkup za njih. Međutim, to se nije dogodilo. Do kraja meseca izgledalo je kao da je cela zemlja, osim možda džungle, bila oblepljena obaveštenjima koja nude pozamašnu nagradu za bilo kakvu informaciju o nestalim studentima.
Postojala je i verzija da su devojčice raskomadale divlje životinje, među navodnim ubicama bili su predatori - puma ili jaguar.
Takođe, moguće je da su devojke žrtve trgovaca organima, narkokartela ili da su ih domoroci ubili i pojeli. Pitanje je zašto panamske vlasti ovom slučaju, kao i nekim drugim, nisu posvetile više pažnje. Između 2009. i 2017. na tom području je nestalo ili umrlo više od dvadesetak turista. Naravno, u pitanju je i profit, jer je Panama velikim delom usmerena na turizam i to bi zemlji donelo negativan publicitet, koji bi je stavio na popis nesigurnih zemalja.
Tek nakon 2 meseca u slučaju se pojavio novi trag koji je vodio na drugu stranu lanca Kordiljera. Indijanci su na obali planinske reke pronašli ranac koji je pripadao devojkama. Stručnjaci nisu mogli da utvrde kako je završio otprilike 20 kilometara od starta El Pianista. Čini se da je njegov sadržaj ostao netaknut: kupaći kostimi, dva para naočara za sunce, novac, dokumenti, kamera i mobilni telefoni. Policija je polagala posebne nade u uređaje.
Dva meseca kasnije, dalje uzvodno, otkriveni su fragmenti kostiju devojaka i čizama sa stopalima. Na velikom kamenu bio je uredno složen teksas šorts koji je pripadao Kris!
Na pametnim telefonima devojaka pronađeni su otisci prstiju koji nisu pripadali njihovim vlasnicima, od kojih su neki i duplikati. Prema nekim izvorima, oko 10 ljudi je podiglo telefone. Prema drugima, bilo ih je ne manje od 30. Štaviše, radilo se o ljudima različitog pola i starosti. Memorija uređaja beleži pokušaje poziva 911. Telefoni su se uključivali i isključivali mnogo puta. Štaviše, tokom poslednjeg biranja broja, gedžeti nisu bili otključani.
Ali ova činjenica bledi u poređenju sa fotografijama koje je neko napravio u noći 8. aprila. U periodu od tri sata snimljeno je 90 fotografija, od kojih 87 u potpunom mraku, bez blica, iako sa otvorenim objektivom. Najstrašniji i najmisteriozniji snimak je crvene kose Kris, snimljen u krupnom planu.
I ako su prve dve neinformativne fotografije koje prikazuju tlo odmah objavljene u štampi, roditelji devojčice su odlučili da treću objave tek šest meseci kasnije - u emisiji. Međutim, nikada nismo videli ceo kadar. Ne zna se da li su namerno prekrili njen gornji desni ugao, i ako jesu, zašto su to uradili.
Pronađeni fragmenti kostiju takođe izgledaju krajnje sumnjivo. Previše su bele, kao da su posebno prečišćene. Sugestija policije da su kljčnu kost odgrizli grabežljivci (na njoj nisu pronađeni tragovi zuba) izgleda suviše malo verovatna.
Do danas se o ovoj tragediji raspravlja na mnogim internet forumima, pokušavajući da smisli barem jednu koherentnu verziju koja bi odgovarala svim dokazima. Ali postoji nekoliko tačaka koje sprečavaju da se to uradi.
Kao prvo, pitanja postavlja činjenica da svedočenja očevidaca koji tvrde da su videli devojke kako se vraćaju jasno su u suprotnosti sa podacima sačuvanim na elektronskim uređajima.
Recimo da i gedžeti mogu da "lažu", na kameri postavljaju tačan datum i vreme snimanja. Ali zašto bi svedoci obmanjivali istragu? Da li je moguće da su pokušavali da kupe vreme da prokrijumčare lepe bele devojke u Kostariku i prodaju ih u seksualno roblje?
Još jedna tema žestoke diskusije je učestalost poziva hitnim službama . Zašto su devojke birale željeni broj u isto vreme tokom nekoliko dana? Da li su imali pristup pametnim telefonima u nekom drugom trenutku, a ako nisu, zašto ne?
Bilo da je slučajno pronađen ili podmetnut, ranac sa uredno presavijenim stvarima trebalo bi da sugeriše da studentkinje nisu ubili ljudi, već životinje kojima nisu potrebna dokumenta i novac. Ali zašto onda nema tragova zuba na pronađenim fragmentima kostiju?
Zašto je Krisovim roditeljima trebalo toliko vremena da pokažu baš taj snimak? Da li je moguće da pokriveni fragment prikazuje nešto veoma važno, pružajući ključ za razrešenje strašne tajne?
Slučaj je ponovno aktiviran tokom 2017. jer svi dokazi upućuju da su tela žena raskomodana i namerno razbacana ovim područjem. Zasada nedostaju glave i delovi trupa. Puno je pitanja, a malo odgovora.
Najjednostavnija pretpostavka je da su devojke umrle od posledica zadobijenih povreda, jer je tako lako okliznuti i pasti na mokro kamenje, ali ova verzija ne objašnjava činjenicu da su pronađeni samo fragmenti tela.
„Imali smo manje od 10% tela jedne osobe, a manje od 5% tela druge osobe. „To je premalo“, rekao je za "Krit" panamski forenzički antropolog 2017, koji je želeo da ostane anoniman.
Štaviše, ovaj stručnjak generalno smatra da je dostupan skup fragmenata tela „izuzetno čudan“. On tvrdi da potpuno odsustvo tragova na kostima dokazuje da je policija pogrešila što je nestanak devojaka proglasio nesrečnim slučajem. I sam novinar je čvrsto uveren da je serijski ubica delovao u tropima, pošto su žene nastavile da nestaju na tim istim mestima.
Drugi stručnjak sa Panamskog instituta za medicinu, koji obučava mrtvozornike, slaže se sa Džeremijem: „Ko god da je počinio ovaj strašni zločin bio je neverovatno pametan i nije ostavio gotovo nikakav trag. Biće ga veoma teško uhvatiti“.
Prema rečima ovog kriminologa, panamske vlasti ne preuzimaju slučaj, shvatajući da je gotovo nemoguće pronaći pravog zločinca.
„Lakše im je da ignorišu incident ili ga otpišu kao nesreću, kako ne bi pali ničice“, zaključio je specijalista.
Američki novinar Džeremi Krit prati slučaj od početka. Upravo je on nedavno došao u posed do sada neobjavljenih fotografija na kojima se vidi da devojke pokušavaju da pošalju SOS signale. Ali dostupne informacije i dalje ne potvrđuju zvaničnu verziju nesreće.
