Anđela Tričković, manekenka i model iz Srbije, otišla je zbog sjajnih poslovnih angažmana u Indiju u tamo prvo put provela pola godina, a onda joj se još dva puta vraćala, jer je bila oduševljena! Od toga koliko je teško "probiti" se u modnoj industriji, pa do života u stranoj zemlji u kojoj se sve razlikuje, Anđela će vam dočarati kako je to biti model - u realnosti.
- Radila sam u Srbiji, Sloveniji i Indiji. Najbolje iskustvo je bilo u Indiji. Slovenija je mala država i samim tim nema toliko mogućnosti, a u Srbiji isto nije lako živeti od modelinga - kaže Anđela za "Espreso".
Kakvo je tvoje iskustvo sa modelingom u Indiji?
- Čula sam razne priče pre mog odlaska, videla svakakve situacije za vreme mog ostanka i nakon. Mogu da govorim samo o ličnoj perspektivi iz tog razloga, jer je meni to bilo najbolje životno, ali i modeling iskustvo. Glavna razlika je u tome što u Indiji možeš da zaista radiš svakog dana, po 8 sati modeling kao full time job, da živiš od modelinga i da imaš sve što ti je potrebno i više od toga. Modeling u Srbiji nije tako razvijen ili možda jednostavno nema dovoljno prostora za sve. Sigurna sam da neki žive od modelinga i ovde, ali je to mnogo lakše dostići u Indiji jer je ogromno tržište. Ja sam radila za svetske i indijske brendove, nekad je bilo toliko posla da sam radila vikendom i za vreme praznika, ali obožavala sam svaki šuting, uživala sam u svom poslu i koliko god bilo naporno u trenucima, imala sam modele koji su mi bili kao porodica tamo i svi smo se međusobno podržavali.
Da li si imala prednost sa modelingom tamo zbog specifičnog/drugačijeg izgleda od lokalnih devojaka?
- Ono što je zanimljivo tamo je da definitivno više vole strane modele i to bele, ali najviše zbog toga što je dokazano da utiče na prodaju odeće (najviše sam radila kataloge, pa sam upoznata sa načinom odabira modela). S tim što kada je u pitanju tradicionalna indijska odeća, bitno je da model bude ili iz Indije ili da ima karakterističnu tamnu kosu (naravno, ima i izuzetaka gde dizajneri namerno pomeraju granice uobičajenog).
Da li postoje određene norme da bi postala model u Indiji - recimo visina, boja kose i slično?
- Svaka država ima svoje preference kada je u pitanju izgled modela. Indija je velika država i ima razlika i od grada do grada (između Delhija i Bangalora je preko 2000km, pa i nije čudno). Generalno za Indiju važi da ne vole preteranu mršavost kao Pariz ili Milano, pa zahtevaju taj “zdrav” izgled. Visina je potrebna kao i svuda i opet zavisi od toga šta je specijalnost specifičnog modela (revijski modeli moraju da budu jako visoki, dok modelima za nakit nije važna visina, modeli za kataloge moraju da budu blizu 171-183cm onako na grubo). Boja kose zavisi opet od želja dizajnera, a pošto sam ja fotkala i za svetske brendove (Tommy Hilfiger, Puma, Forever 21 i slični) ali i za Indijske brendove (tradicionalni sariji, kurte, indijski nakit itd.), mene su ofarbali u crno kako bih se najlakše uklopila u sve.
Kako si se navikla na život tamo?
- Bila sam tri puta u Indiji, prvi put skoro 6 meseci, a naredna dva puta kraće, oko 2 i oko 3 meseca. Morala sam da pravim pauze jer sam studirala u Beogradu i vraćala sam se da polažem ispite. Život u Indiji je zaista nešto na šta čovek ne može da se pripremi. Koliko god sam se raspitivala pre odlaska, imala slike u glavi, guglala - nije isto kao kad zapravo odeš. Kultura je potpuno drugačija do te mere da se osećaš kao da smo svi mi Evropljani isti u poređenju sa njima. Potpuni haos tamo je preplavljujuć, svaki izlazak na ulicu izaziva vrtoglavicu, intenzivni mirisi šamaraju sa svih strana, buka i prašina su konstanta. Naporno je. Ali u isto vreme ima svoju čar taj život: ujutru kupujem kokos za 15 rupija, cenkam se sa vozačem rikše da me odbaci do studija za 50 rupija, vozi me kroz gužvu putevima koji deluju neprohodno, oko mene svi trube, na ulici su motori sa celom šestočlanom porodicom na njima, šareni autobusi i kamioni, rikše i automobili, krave i psi, ovce i ljudi...
Šta je savet koji bi dala mladim modelima koji žele da se oprobaju u svetu mode u inostranstvu?
- Moj savet je da ako biraju Indiju, dobro zamisle negativne scenarije, i vide da li mogu da se nose s tim. Takođe, dobro da se raspitaju gde idu i nađu modele koji su sarađivali sa tom agencijom i stupe u kontakt sa njima. Najvažnije je da znaš gde ideš i zašto. Ne upoređuj se nikada sa drugim modelima, ne imitiraj nikad, ali koristi ih kao inspiraciju. I ne takmiči se sa drugima, nego samo sa sobom. A tu sam uvek ako treba bilo kakav savet i ja, rado ću odgovoriti na pitanja.
Stil / Espreso / Teodora Škobo
