Žizela Perl, hrabra doktorka jevrejskog porekla, postavljena za prinudnog asistenta monstruoznog dr. Jozefa Mengele-a. Postala je legenda zbog svojih hrabrih dela u jezivom logoru Aušvic tokom Drugog svetskog rata. Osim što je bila suočena sa nezamislivim strahotama, Žizela je krišom iskoristila svoj položaj kako bi spasila na stotine trudnih žena.
Još od malih nogu, Žizela je pokazivala akademske predispozicije i sanjala je da postane lekarka. Uprkos preprekama koje su joj bile postavljene, odlučila je da sledi svoj san i studira medicinu. Njena hrabrost i istrajnost doveli su je do položaja ginekologa u Mađarskoj.
Nažalost, strašna sudbina je dovela do toga da bude odvedena u logor Aušvic zajedno sa svojom porodicom. U masi izgladnelih i bolesnih logoraša koji su svaki dan morali da rade teške fizičke poslove ne bi li se Treći Rajh uspešno izdržavao i vodio ratove, Žizela je spontano pokazala svoja praktična i teorijska znanja iz medicine zbog čega su nacisti odlučili da je dodele doktoru Mengelu kao ispomoć u laboratoriji, u kojoj je vršio gnusne eksperimente nad blizancima, mentalno zaostalima, ljudima malog rasta, druge boje kože…
Zasigurno najgnusniji čin nacističke vlade koji je sprovodila u logorima bilo je masovno ubijanje trudnih jevrejki. Mali broj beba koje su stizale žive do Aušvica, završavale su u strašnoj laboratoriji doktora Mengelea.
Žizela je brzo shvatila da će trudnice biti osuđene na stravičnu sudbinu, a ona je odlučila da ih zaštiti. Bez ikakvih alata i obuke, hrabro je izvodila abortuse i prekidala trudnoće kako bi sačuvala živote trudnica od sigurne smrti u Mengeleovim eksperimentima.
Žizela je imala jasnu računicu, želela je da spasi što veći broj žena u nadi da će se izvući iz logora i jednog dana, kada se završi rat, imati svoju porodicu!
I tako, dok je “anđeo smrti” nastavljao svoj monstruozni posao preko dana, ona je nastavljala svoj posao preko noći. Žizel Perl je do 1945. godine uradila oko 3 hiljade abortusa.
U intervjuu za "Njujork tajms" iz 1982. godine Perl je ispričala kako se obratila ocu mesecima kasnije, ovog puta držeći molitvenik koji joj je je poklonio.
- Kunem se ovom knjigom da, gde god da me život odvede, pod bilo kojim okolnostima, ja ću uvek ostati dobra, prava Jevrejka - bile su njene reči zakletve ocu koji je popustio. Godinama kasnije, kada je primila prvu platu od pacijenta, kupila mu je molitvenik na kojem je bilo ugravirano njegovo ime.
Jedne žene su stizale trudne, druge su zatrudnile u logoru, gde su seksualne razmene i silovanje bili previše česti. Vojska je za silovanje koristila posebne kasarne uprkos dekretima protiv seksualnih odnosa sa Jevrejkama.
Njihovi postupci i osećanja prema Jevrejkama izazvali su unutrašnje sukobe oficira, što je dovelo do nasilja nad ženama koje su bile okrivljene za zavođenje oficira.
- Bio sam sa svojom majkom i videli smo neke žene u prugastim uniformama sa plavom kosom, neke su imale duže kose od drugih. I sećam se da sam pitao majku zašto im je dozvoljeno da imaju kosu dok nama nije i mama mi je rekla "jer ih esesovci tako vole". Nisam znao šta to znači u to vreme - ispričao je jedan od preživelih za "History".
Kada bi dr. Perl saznala za trudnu zatvorenicu, hrabro bi se približila budućoj majci i pažljivo joj objasnila opasnost koja bi je čekala ako SS sazna da je trudna. Svestan tog užasnog scenarija, njen glavni cilj bio je spasiti ne samo majčin, već i život nerođenog deteta.
Bez pristupa alatima, anesteziji, zavojima ili antibioticima, dr. Perl se suočavala s nezamislivim izazovima, ali to je nije obeshrabrivalo. Uz hrabrost i odlučnost, rizikovala je sopstveni život kako bi obavila abortuse i prekinula trudnoće. Noći su bile njen saveznik u toj borbi za život, kada bi u tišini, na prljavim podovima i krevetima u barakama, pružala pomoć ženama.
Ponekad bi joj došle žene u završnim fazama trudnoće, uspešno skrivene od nacističkih stražara. U takvim trenucima, Žizela bi hrabro obavljala porođaje, a ako bi majka zatražila, tiho bi oduzela dah novorođenčadi kako bi ih zaštitila od sigurnog stradanja i dala majci šansu da preživi.
Njena posvećenost i briga prema tim ženama bile su neizmerni. Njena hrabrost, hrabri gestovi i neizreciva saosećajnost doprineli su spasavanju mnogih života, čineći je pravim anđelom koji je donosio nadu i spasio ne samo žene, već i buduće generacije.
Pored svoje hrabrosti, Žizela je svojim pacijentima davala nadu i hrabrost pričajući im lepe priče i podstičući ih da izdrže najteži period. Njena hrabrost i odlučnost osigurale su da preživi logor, a nakon rata, započela je novi život u Sjedinjenim Državama.
Postala je poznata kao "Anđeo iz Aušvica" i nastavila je svoju medicinsku karijeru, rađajući hiljade zdravih beba. Živela je hrabro i dostojanstveno do svoje smrti u 81. godini, ostavljajući iza sebe nasleđe hrabrosti i nesebičnog zalaganja za život i dobrobit drugih.
