Mnogo ljudi umrlo je u najgorim mukama u najozloglašenijem logoru - Aušvicu. Danas imamo priliku da čujemo mnoga svedočenja ljudi koji su preživeli najgore užase Aušvica, dok je među njima bio Srbin koji je uspeo da pobegne, a o govoru preživelog logoraša Marjana Turskog pisali smo nedavno.
Danas vam donosimo priču Renate Gutman koja je putem svog bloga podelila sa ljudima ono što je preživela u Aušvicu. Uprkos vremenu koje je prošlo, pisanje bloga je verovatno bio deo procesa oslobađanja trauma. Renata i njen brat Rene, bili su jedni od Mengeleovih blizanaca.
Renatina porodica je živela u šestospratnoj stambenoj zgradi u Pragu. Tu su se doselili neposredno pre nego što su blizanci rođeni. Njeni roditelji, Herbert i Ita, nemački Jevreji, sklonili su se od politike nacističke vlade, piše nationalgeographic.rs.
Rođeni 21. decembra 1937. godine, Renata i Rene su delili krevetac u spavaćoj sobi svojih roditelja. Uvek su bili lepo obučeni u istu urednu odeću, a dane su provodili igrajući se u obližnjem parku. Sve do marta 1939. godine, kada je namčka vojska okupirala Prag.
"Majka mi je pričala kako smo bili uplašeni; iako smo i moj brat i ja bili bebe, osetili smo da se nešto dešava. Čulo se glasno lupanje na vratima našeg stana Trolejbuske broj 22 u Pragu. Pre nego što shvatili šta se dešava, pojavili su se čudni ljudi obučeni u tamne uniforme i sa bedževima i odveli moju porodicu i mene", napisala je Renata na svom blogu.
Narednih nekoliko godina Renatina porodica je živela u getu, odakle je, neposredno pred Renatin šesti rođendan, 1943. godine, poslata u Aušvic.
Nacisti su bili opsednuti stvaranjem arijske superiorne rase. Širom nacističke Nemačke su sprovođeni različiti programi sa ciljem da se pospeši rađanje dece "po meri" nacističke vrhuške i - poput zloglasne Akcije T4 - kako bi oni nepodobni bili uklonjeni.
"Danas smo napustili Terezin i rekli su nam da ćemo biti bezbedni. Vozilo u kom je sa ostatkom grupe bila i moja porodica konačno se zaustavilo. Stajali smo u redu i čekali da saznamo šta se nalazi iza velike kapije. Kasnije sam saznala da neće biti bolje - da ovde može biti samo gore. Stražari su rekli "dobrodošli u Aušvic, vi ste #70917", a zatim su sve članove moje porodice razdvojili u različite grupe. Suze su mi tekle niz lice. Imala sam šest godina. Pratila sam masu i razmišljala u sebi - šta sam uradila da zaslužim ovakvu kaznu?", napisala je ona.
NE PROPUSTITE
Jozef Mengela bip je lekar i glavni čovek za medicinska ispitivanja u Aušvicu, zbog kojih je dobio nadimak Anđeo smrti, a posebnu opsesiju imao je prema blizancima nad kojima je vršio eksperimente.
Posvećen svom zadatku, Mengele je lično dočekivao pridošlice u Aušvic, a onda iz kolone izdvajao blizance.
"Probudili su me ubodi igala. Iako iznenađena, ostala sam da ležim na stolu i zurim u plafon. Mislila sam na mamu i brata. Obavestili su me da postajem deo onoga što je danas poznato kao 'Mengeleov projekat' jer sam dominantni blizanac."
Renata i njen brat bili su najčešće eksploazisani za eksperimente u koje je bilo uključeno ispitivanje očiju, u koje bi im sipali kapi kako bi promenile boju u plavo. Nakon toga, oči bi ih danima pekle.
Oporavak od igala i teških eksperimenata trajao je dugo, a mnogi su imali tragičnu sudbinu. Naime, bolesnici za koje bi lekari procenili da će se oporavljatu duže ili da neće ozdraviti uopšte, odvođeni su u gasne komore. Kada su stražari jednom prilikom ušli u sobu u kojoj se oporavljala Renata, medicinska sestra koja je brinula o njoj, ju je sakrila ispod suknje. Iako mala, znala je da mora da bude tiha.
NE PROPUSTITE
Uprkos velikim užasima koji su zadesili Renatu i njenog brata, sačekalo ih je svetlo na kraju tunela. Oboje su dočekalli oslobođenje Aušvica - Renea je sa sobom odvela lekarka koja se brinula o njemu, dr Kaline, a Renatu je primila Poljakinja, gospođa Mukha.
"Posle mnogo godina gladovanja, testiranja i odvojenosti od porodice, rekli su mi da je moj brat još uvek živ. To je bio pravi blagoslov", napisla je.
Oboje su se preselili u Sjedinjene Države gde su se ponovo spojili 1950. godine.
