Meri Tofa ostala je upamćena kao najčudnija žena 18. veka iz Velike Britanije! Živela je u gradu Godalming sa suprugom u skladnom braku. Velika želja im je bila da se ostvare u ulozi roditelja, te je zatrudnela 1726. godine, ali tada je navnodno "rodila" - zeca! Posle toga imala je još nekoliko "porođaja", a iz njene utrobe su izlazili i delovi tela od mačke, svinje...
Ovaj bizarni slučaj proširio se po celoj zemlji i svetu brzinom svetlosti, te je odmah na lice mesta došla i sedma sila. O "porođaju iz pakla" su svi izveštavali.
- Iz Godalminga nam dolazi neverovatna priča. Nesrećna meštanka rodila je prošlog meseca zečića, a njen porod na svet je doneo Džon Hauard, eminentni lekar, uz pomoć babice. Žena je na svet donela stvorenje nalik zecu, ali njegovo srce i pluća rasli su van tela. Žena je rodila zeca i 14 dana kasnije, a nekoliko dana kasnije rodila je još četiri zeca! Isto se desilo i u petak, subotu, nedelju – svakog dana po jednog zeca. Sav porod pomro joj je čim ga je donela na svet - izveštavao je list “Mist’s nedeljni žurnal” 19. novembra 1726. godine.
Bila je nepismena služavka, udata za mladog kalfu krojača, sa kojim je već izrodila troje dece. Ona je bila trudna, ali je zbog svog materijalnog položaja morala da radi teške fizičke poslove, zbog čega je pobacila. Tada je imala samo 25 godina.
Postaje planetarno poznata kao "žena koja rađa zečeve"
Tokom avgusta radila je u polju, a zbog napornog rada je pobacila četvrto dece. Međutim, njen navodni “porođaj” usledio je 27. septembra, kada je iz nje “izašlo” nekoliko delova životinja, piše Istorijski zabavnik.
U “porođaju” joj je pomagala komšinica koja je, zapanjena onim što je videla, to pokazala prvo majci devojke, Ani Toft, koja je bila babica, a Ana je to prosledila tadašnjem vrlo poznatom hirurgu Džonu Hauardu.
Hauard je tu vest primio kao običnu budalaštinu. Ipak, na usrdne molbe Ane Toft, pristao je da sutradan obiđe njenu ćerku. Detaljno ju je pregledao, i nije našao ništa čudno.
U narednim danima, Meri je prošla kroz još par “porođaja”, a vest je počela da se širi. Zaintrigirani Hauard ju je ponovo posetio, i prema njegovom izveštaju, Meri je 9. novembra “rodila” tri mačije šape, jednu šapu zeca, utrobu jedne mačke, a u utrobi je nađena jegulja. U narednim danima, Meri je “rodila” još delova zečeva.
I kralja je zainteresovala Meri
Priča je došla i do samog kralja Džordža I koji je poslao svog izaslanika Henrija Davenanta. U međuvremenu, i Hauard je poverovao u Merinu priču, i preselio ju je kod sebe, nudeći svim “nevernicima” da prisustvuju nekom porođaju i sami se uvere u bizarnu priču. Davenant je, po naredbi kralja, redovno kontaktirao Hauarda kako bi se raspitivao o stanju Meri Toft.
Toliko je interesovanje na dvoru vladalo u vezi tog slučaja da je 15. novembra kralj poslao svog lekara, Natanijela Anrea, rodom iz Švajcarske, i Samjuela Molinea, svog sekretara, kako bi se i oni uverili u ovu priču.
Kraljevi izaslanici nisu bili razočarani. Prisustvovali su Merinom rađanju torzoa zeca. Natanijel, dvorski lekar, bio je rešen da proveri da li je zec i dalje živ. Potopio mu je pluća u vodu, i ispostavilo se da plutaju!
Kraljev hirurg je posumnjao da nešto nije u redu
Anre i Moline su se vratili na dvor fascinirani. Kralj je odmah za njima poslao svog ličnog hirurga, Cirijakusa Ahlera. On je posetio Meri 20. novembra, i zaključio da žena nema fizičke simptome trudnoće. Takođe je posumnjao da je sve laž jer je Meri stalno držala kolena priljubljena, kao da se boji da će nešto ispasti iz nje. Sumnjivo mu je bilo i Hauardovo ponašanje, jer mu nije dozvoljavao da i sam pomogne pri porođaju.
Ipak, uverio ih je da potpuno veruje u njihovu priču, a zatim se sa delovima zeca vratio u svoju laboratoriju. Tamo je utvrdio da su delovi zečeva sečeni instrumentima, a među njima je našao i travu. Odmah je obavestio kralja da je u pitanju prevara.
Hauard je, očito, osetio da se nešto sprema, pošto je Ahleru poslao pismo u kome traži da mu vrati delove zeca. Kralj je bio toliko fasciniran pričom da u prvi mah nije mogao da poveruje da nije stvarna, te je ponovo poslao Anrea do Meri. Tamo je Anre saznao da je Meri opet rodila par zečeva, ali da je sada u strašnim bolovima. Konkretno, tvrdila je da je stalno boli desna strana stomaka.
Uzbuđen, kralj je naredio Anreu da Meri dovede u London kako bi joj pružio najbolju moguću negu. U Londonu je dočekao Ričard Meningem, slavni lekar onog vremena. On je utvrdio da joj je desna strana abdomena blago uvećana.
U njegovim rukama, Meri je ponovo imala porođaj – ovog puta rodila je bešiku divlje svinje. Meningenu je cela stvar bila sumnjiva jer je bešika smrdela na urin, ali nije dao nikakav zvaničan komentar.
Merin muž je mesecima kupovao zečeve
Nedelje su prolazile, a priča se naduvavala i postala glavna tema cele zemlje. Ceo balon laži pukao je 4. decembra. Političar Tomas Onslou pokrenuo je istragu na svoju ruku, i utvrdio da Merin muž, Džošua, već mesecima naveliko kupuje zečeve.
Pritisnuo je Hauarda, koji je na sudu priznao da ga je Merina sestra podmitila da učestvuje u prevari. Meri je uhapšena, ali je odbacila optužbe za prevaru, a njena sestra govorila je da su zečeve nabavljali samo za ishranu. Dugo je trajalo to poricanje, a onda je Meningem izgubio strpljenje i zapretio Meri da će nad njom izvesti stravičnu operaciju.
Napokon je Meri Toft priznala sve. Nakon pobačaja, dok joj je grlić materice još bio proširen, ubacila je u matericu delove mačke i glavu zeca. I priča o zecu koji ju je toliko uzbudio da je pobacila bila je izmišljena.
Krivila je sve redom – od majke do komšinice, da su je nagovorile na tu laž. Ništa joj nije pomoglo, osuđena je za obmanjivanje i završila je u zatvoru, a mnogo je uglednih lekara zauvek izgubilo mukom stečeni ugled.
