Mirjana iz Beograda je proživela pravu golgotu za jedan dan, koliko je bila u bolnici do porođaja, kao i narednih pet koliko je i ostala sa bebom. U GAK "Višegradska" su se prema njoj odnosili gore nego neki čovek koji bez empatije maltretira životinje na ulici. Vređanja, omalovažavanja i strah za svoje i zdravlje bebe su sve što pamti u danima kada je trebalo da bude najsrećnija na svetu.
O svemu što je proživela u Višegradskoj tokom porođaja govorila je detaljno za portal Noizz. Ovo je njena priča:
- Moja trudnoća je važila za jednu od onih urednih, gde obavljate samo one preglede koji su po protokolu. Trudnoću sam vodila u nadležnom domu zdravlja, a na ultrazvuk sam dolazila u Kliniku za ginekologiju i akušerstvo, tzv. GAK Višegradska. Bila sam u sedmom mesecu trudnoće kada je proglašena epidemija korona virusa, i od tada sam u GAK Višegradska čekala po nekoliko sati na pregled uprkos činjenici da imam zakazan termin.
Poslednji pregled koji sam obavila u toj ustanovi je ctg, nakon kog sam čekala 8 sati da doktor pogleda rezultat. Nalaz uredan, da dođem za 7 dana. Nakon nešto više od 24 sata mi je pukao vodenjak, a za pola sata su krenule kontrakcije. To se desilo u dva sata ujutru, a u 3 sam već bila u porodilištu. Pregled na trijaži, doktorka kaže da odmah idem u porođajnu salu.
Jedna gospođa me je dovela do ulaza u porođajni deo, gde se nalazila sestra koja u neku svesku upisuje podatke. Neko ju je pozvao, rekla je da je sačekam tu, otišla je i ona i gospođa koja me je tu dovela, i tu sam čekala narednih 45 minuta, sama. Vodenjak je ponovo krenuo da curi, u toalet ne mogu da uđem od smrada, ali ipak ulazim. Unutra naravno ni sapun ni toalet papir, koristim stvari koje sam ponela sa sobom. Pojavljuje se sestra, uzima podatke i karlične mere, ulazim u salu oko 4 ujutru.
Dva sata sam ležala zbog pregleda i koncentrisala se na merenje kontrakcija koje su sve učestalije. Nakon dva sata prilazi doktorka koja konstatuje da ctg aparat nije dobro namešten i da moramo sve ponovo. Tako sam ležala još tri sata, u tih tri sata su me sestre/babice obišle dva puta, jedna je rekla "šta si se namestila da spavaš, drmaj taj stomak rukom, da se beba razbudi da aparat to lepo izmeri", a druga koja se pojavila je rekla "šta radiš to, ajde miruj neće beba brže ako je tako tumbaš".
Kontrakcije sve učestalije i jače, ne mogu da zadržim glas. U 9 sati ujutru dolazi druga doktorka sa prvom babicom, pregleda me, pita šta ja radim na stolu kad se još nisam "otvorila". Babica joj dodaje snimak, dobila sam preko infuzije neki lek za sprečavanje kontrakcija i odvode me na odeljenje jer se po njoj neću danas poroditi i da se sklonim da ne zauzimam mesto.
Mirjana iz Beograda ispričala kakvu golgotu je proživela na porođaju - i prosto nećete moći da verujete svojim ušima da se ovo ZAISTA DEŠAVA!
