Umesto da bude žrtva masovnog silovanja, Milica je skočila kroz prozor i sačuvala svoju nevinost i poštedi sebe agonije masovnog silovanja.
Prošlo je 46 godina od događaja koji je uzdrmao celu Jugoslaviju, a jednu devojčicu oslovio za simbol stradanja u nasilnom svetu. Milica Kostić je 1974. godine, bežeći od silovatelja, skočila sa jedne od kruševačkih višespratnica, a onda, sačuvavši svoju nevinost na najtragičniji mogući način, otišla u legendu.
Milicu je grupa siledžija namamila u stan. Bila je učenica Srednje medicinske škole, a te nesrećne noći, skočila je sa 11. sprata Kule B kako bi izbegla silovanje.
Ovaj tragični događaj je izazvao veliku pažnju jugoslovenske javnosti, a u Kruševcu su tada organizovane demonstracije protiv nasilnika koji su kasnije osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
Podatke o samom događaju u stanu istražni organi su prikupili iz saslušanja i svedočenja koja je dalo osam osoba. Kažemo osam, jer je pored sedam izjava svedoka data i još jedna - u bolnici je progovorila i sama Milica. U zaključanoj sobi, mladić koji je Milicu silom uvukao, saopštio joj je šta hoće i zbog čega je dovedena. Zahtevao je od nje da se sa tim saglasi, da se skine, jer nema drugog izlaza.
Međutim, Milica je to kategorički odbijala moleći da to ne čini i da je pusti.
Napasnik se na sve ovo nije obazirao, već je i dalje uporno nastojao da Milicu prinudi, uz istovremene pokušaje da joj skine odeću. Ona se i dalje protivila, a on je bio uporan. Na njegovu drskost odgovorila je plačem, moleći ga da je pusti iz sobe.
U jednom momentu, usled njene upornosti, prvi nasrtljivac se malo pokolebao i, izlazeći nakratko iz sobe u hodnik, prokomentarisao ostalima da treba da je puste. Reči su bile sledeće:
"Nevina je, neću da je diram".
U prethodnim minutima Milica je učinila sve što je mogla da razmekša srca zločinaca i da probudi njihovu savest. Sve vreme je plakala i detinje ih molila, ali nije vredelo. Shvatila je da ova preklinjanja i molbe neće pomoći. Shvatila je da monstrumi neće odustati.
Iz pozicije iz koje nije bilo moguće izaći, a u nemogućnosti da i dalje pruža otpor, odlučila se na bekstvo. Znala je da će je više muškaraca silovati. Rešena da im to ne dozvoli, iskoristivši trenutak kada je ostala sama u sobi, Milica je sa 11. sprata skočila kroz prozor.
Nakon skoka, Milica je u bolnici poživela još dva dana. Naime, u sklopu zgrade se nalazio restoran koji je imao tendu, koja je ublažila njen pad. Milica je prvo pala na tendu, a zatim na plastičnu stolicu. Brzom intervencijom građana, prebačena je u bolnicu.
Intersovanje javnosti i građana Kruševca za događaj u Rubinovoj kuli bio je velik. Iste večeri na mestu događaja se okupio velik broj građana i zahtevao od nadelžnih najstrožije kazne za počinioce. I narednih dana građani su se okupljali na mestu nesreće, a skoro svi dnevni listovi u zemlji su izveštavali o događaju u Kruševcu, pa je tako interesovanje javnosti za ovaj slučaj poraslo u čitavoj zemlji. Ipak uz sav trud lekara kruševačke bolnice, a posebno Petra Mašića, Milica je usled teške kontuzije organa, preminula u podne 4. septembra.
Intersovanje i bes javnosti, a posebno građana Kruševca kulminirala je nakon Miličine smrti. Na dan Miličine smrti 5. septembra, pripadnici milicije su uhapsili osumnjičene za pokušaj silovanja. Zbog velike ogorčenosti javnosti, jedva su uspeli da od ličnovanja odbrane osumnjičene. Sutradan 6. septembra đaci kruševačkih srednjih škola su u centru Kruševca protestvovali protiv siledžija, a na čelu povorke je nošena velika Miličina slika.
Milica je sahranjena na današnji dan, 5. septembra 1974. godine u rodnom selu Strojincima, a njenoj sahrani je prisustvovalo par hiljada ljudi. Na dan sahrane kruševačke škole su obustavile nastavu, a Skupština opštine Kruševac je obezbedila 30 autobusa za prevoz učenika i građana na sahranu. Po odobrenju episkopa žičkog Vasilija, lokalni sveštenik Miroslav Stefanović je Milici održao opelo. Nasilnici koji su Milicu oterali u smrt bili su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
Danas Srpska pravoslavna crkva vodi postupak kanonizacije Milice Kostić, a freska Milice Kruševačke se nalaze u ubskoj crkvi, sa leve strane, ispod freske Svete Evgenije Srpske, odnosno carice Milice. Malih je dimenzija i do sada se nije mogla videti u srpskim hramovima. Na njoj je ruski majstor živopisao lik Milice Kruševačke, tj. Milice Kostić, mučenički postradale osamnaestogodišnje devojčice, učenice četvrtog razreda Srednje medicinske škole u Kruševcu. Nju Srpska pravoslavna crkva još nije upisala u diptih svetih, ali je ona svojim životom osigurala večno blaženstvo u Carstvu Božjem - kaže se na sajtu ubske crkve.
