2020. godina je zbog pandemije korona virusa celom svetu donela brige, strah i neizvesnost. Ali, i pandemije stresni periodi sa kojima se susrećemo gomilaju i otežavaju nam život.
Od brige ne treba bežati, kažu stručnjaci ali treba naučiti upravljati njome
Kada nas brige obuzmu normalno je naglašavati i ispitivati potencijalne pretnje i negativne ishode. Osim toga, u takvim vremenima može biti teško nositi se i s teskobom jer je Kovid-19 svima poremetio uobičajene načine razmišljanja i života.
Ali ne smemo se izgubiti u brigama jer će nas to emocionalno iscrpeti i poremetiti naše aktivnosti.
Teško nam pada zadržavanje problema. Naš će um će pokušati da reši problem, čak i ako je to problem koji mi ne možemo rešiti. Ali, niko od nas svojim mislima ne može kontrolisati budućnost.
Kada se brinemo, možemo se osećati manje uplašenima, jer zabrinutost uključuje razmišljanje, a ne osećaj.
Zbunjujuće brige nam oduzimaju nam mirne trenutke. Sa druge strane, pomaže prisutnost briga, čak i ako to znači sedeti s neizvesnošću, tugom i, da, s određenom dozom brige.
Stručnjaci su saglasni da od briga ne treba bežati, a evo koje strategije će vam najbolje pomoći da se nosite sa tim mislima.
Prihvatite svoje brige
Niko od nas ne može birati šta će se pojaviti u našem umu, ali možemo posmatrati bez prosuđivanja misli koje nas ne jačaju.
Ljudi često pretpostavljaju da se treba brinuti, a zatim osećaju krivicu što ne mogu kontrolisati svoju brigu.
Stoga, trudite se da vežbate svoje brige i vidite neutralno. Kada vam padne na pamet određena briga, prvo je razmotrite, pa tek onda donesite odluku vredi li se odmah baviti njom. Ako možete, krenite u rešavanje problema.
Imajte na umu da puštanje misli nije isto što i odbacivanje, jer odbacivanje misli dovodi do njihovog povratka.
7 magičnih antistres metoda: Izgovarajte ovih 7 reči svaki dan, stres će nestati kao rukom odnesen!
Oslobodite se mentalnog multitaskinga
Svako od nas nekada dođe u situaciju kada nam je glava prebukirana brigama. Tada obično ne znamo kojim redosledom da ih rešavamo, te pokušavamo više stvari odjednom. Međutim, to vas samo vodi u još težu, bezizlaznu situaciju i stvara dodatni stres.
Planirajte brige, jer time možete smanjiti sate naleta briga, navode stručnjaci.
To podstiče samokontrolu i praćenje kada i gde nam misli lutaju. Drugo, odvajanjem prostora za brigu, manja je verovatnoća da ćemo brigu povezati sa širokim nizom aktivnosti.
Mislite o brigama pola sata dnevno
Odvojite 20 do 30 minuta dnevno za svoju zabrinutost, neposredno pre spavanja ili odmah ujutro. Ako imate više briga, možete postaviti vreme za određene teme, poput zdravstvenih problema.
Zapisivanje briga pomaže rešavanju problema jer smo tada bolje u mogućnosti da se snađemo kad nam brige ne zauzimaju mentalni prostor.
Studija iz 2011. godine koju su vodili kognitivni naučnici, dr. Gerardo Ramirez i dr. Sian Beilok, je to i potvrdila. Naime, studenti koji su se borili s akademskom teskobom 10 minuta su zapisivali svoje strahove pre značajnog ispita, što je doprinemlo njihovom uspehu.
Razgovarajte sa sobom kao s prijateljem
Da biste zapravo živeli u trenutku i bili svesni okoline, a da vas brige ne ometaju, osmislite neke nove rituale, poput ostavljanja telefona kod kuće i svakodnevne šetnje ili uživanja u doručku, bez čitanje mejlova.
Ne zaboravite i na pravilno disanje.
Naš um deluje na naviku. Želimo da mu pomognemo da razvije navike koje će nam pomoći da napredujemo i živimo što bolje, čak i usred bola i briga, piše The New York Times.
10 znakova istinski dobre osobe: Dobrota se ne može sakriti!
