Oskarovka Hale Beri rođena je 14. avgusta 1966. godine u Klivlendu.
Njeno rano detinjstvo obeležila je teška porodična situacija. Majka Judit bila je u braku s Jeromeom Berijem kojeg je upoznala na psihijatrijskom odeljenju bolnice u kojoj je radila. Jerome je bio nasilni alkoholičar koji ju je zlostavljao. Hale je prisustovala nemilim i teškim scenama koje su na njoj ostavile neizbrisiv trag.
Nakon razvoda roditelja, Hale ostaje kod majke, a Jerome nestaje iz njihovog života.
Nakon mature u srednjoj školi Bedford, Hale se upisala na lokalni fakultet, te počela da se prijavljuje na takmičenja lepote. Istovremeno, počela je da pokazuje interesovanje za glumu pa se 1989. godine preselila u Njujork.
Početak nije bio kao iz bajke.
Neko vreme živela je u prihvatilštu za beskućnike jer nije mogla naći posao i ostala je bez novca. Situacija se popravila kada je dobila ulogu u seriji "Living Dolls", ali prve uspehe pratili su zdravstveni problemi. Naime, dijagnostifikovan joj je dijabetes.
Proboj na velike ekrane došao je sa ulogomn zavisnice Vivijan u kultnom filmu "Jungle Fever".
Od tada Hale niže uspehe, a najveći je ostvarila 2002. godine kada je za ulogu u filmu "Monster's Ball" osvojila Oskara u kategoriji najbolje glumice.
Iako joj je na profesionalnom planu sve išlo od ruke, privatni život bio je poptuno druga priča.
Na početku karijere ostala je bez 80 posto sluha na jednom uhu nakon što ju je bivši dečko udario u glavu. Nikad nije otkrila njegov identitet, ali je dala do znanja da nasilje neće trpeti te je izašla iz te veze.
Iza sebe ima tri braka!
Prvo sudbonosno "da" izgovorila je sportisti Davidu Justiceu. Drugi brak imala je sa muzičarem Erikom Benetom, dok je treći put na ludi kamen stala sa kolegom glumcem Olivijeom Martinezom.
Hale Beri u kupaćem zaludela Instagram: Savršena linija u šestoj deceniji! (FOTO)
Iako se tri puta razvodila, nije izgubila veru u ljubav. Ali, priznaje da je u ovom trenutku pre svega posvećena svojoj deci, 11-godišnjoj Nahli i 5-godišnjem Maceu.
O svojim životnim iskustvima, kako pozitivnim tako i negativnim, otvoreno priča u intervjuima, a mi smo iz njih izdvojili šest životnih lekcija.
O ljubavnim brodolomima
"Mislim da to što sam stalno u očima javnosti daje jedan jedan drugi element normalnim svakodnevnim iskustvima kroz koja prolazim kao žena. Dovedena su na neki nov nivo na kojem se percipiraju kao nenormalna, ali moja iskustva verovatno nisu drugačija od vaših, samo se o njima javno piše. I ja, poput većine žena, tražim sreću i ljubav, pokušavam da balansiram majčinstva i karijere. Borim se sa svim tim stvarima baš kao i svi ostali".
O zlostavljanju u vezama
"Gledala sam svoju majku kako predugo ostaje u nasilnoj vezi. To isksutvo naučilo me je velikoj životnoj lekciji:
'Ako iko ikad digne ruku na tebe, odlazi od njega.' Kada mi se to dogodilo, prva stvar koju sam uradila- otišla sam!Nikada nisam dozvolila da me neko zlostavlja.
O ličnom razvoju
Radim na tome da razbijem stare navike i promenim način na koji razmišljam o vezama. Dugo nisam mogla da prihvatim to što sam radila sama sebi – činjenicu da mi je u vezi potrebna drama. Poslovno sam uspešna zato što sam uvek razmišljala pozitivno: 'Naravno da ću zaraditi novac. Naravno da ću raditi kao glumica.' Međutim, kada je u pitanju moj privatni život, imam puno strahova i negativnih misli. Želim da prestanem da razmišljam o tome da ne želim biti povređena i ne želim da me varaju i umesto toga razmišljati o tome kako mi treba neko iskren. Što više stariš, shvataš da imaš pravo osećati se bolje. Možda nisam dobra s brakovima, ali znam da sam razvila dobre veštine u komunikaciji koje su važan deo mog ličnog razvoja.
O važnosti psihoterapije
Moj otac je bio agresivni alkoholičar, a moja majka znala je da to što o svemu mogu razgovarati s nepristranom osobom ima veliku vrednost. Ceo svoj život odlazim na psihoterapiju onog trenutka kada stvari postanu previše stresne. To mi pomaže da se nosim sa svime. Ljudi i dalje misle da si lud ako ideš na psihoterapiju. Ja mislim da ste ludi ako ne želite da potražite pomoć i naučite kakoda se nosite s problemima u svom životu. Kada ljudi vide šta je zapravo psihoterapija, vraćaju joj se. Shvate sve njene dobrobiti, ali zbog straha, teško je naterati sebe na prvi odlazak kod stručnjaka.
O prihvatanju svojih grešaka
Razvila sam se u osobu koja preuzima odgovornost za svoj izbor. Sada mogu dak ažem da sam nešto sama odabrala, sama zeznula i to je moja krivica. Neću preuzeti ni trunku tuđe krivice niti ću svoju prebaciti na nekog drugog. Lakše se odvojimo od svojih grešaka kada ih prihvatimo.
O majčinstvu
Na kraju dana, jedino što želim je da mi moja deca jednog dana kažu:
'Nisi bila savršena, nisi sve napravila kako treba, ali bila si dobra mama.' Oni će jednog dana odrasti i ne želim da ubdem jedna od onih majki koje će plakati jer im deca odlaze. Želim biti mama koja će im dopustiti da polete, da vode svoj život.
