Samokritika je katastrofalni koktel niskog samopoštovanja i depresivnog raspoloženja. Ali dobra vest je što je samokritika navika. A savim je realno razviti lojalnu reakciju na neke situacije.
Kako dolazi do prekomerne samokritike?
Svako ko neprestano podstiče svoj negativni stav prema sebi postaje prekomerno samokritičan. Razvija nisko samopoštovanje, a to je direktan put ka depresiji.
Da biste prestali da se trujete i da sprečite samokritičnost, postavite sebi ova pitanja:
- U čemu je moje samopouzdanje?
- Da li mi moja samokritičnost koristi ili me muči?
- Mogu li se ponašati drugačije?
- Šta me sprečava da realno sagledam sebe?
- Da li želim previše?
- Da li ignorišem svoje vrline?
- Kako sebi pomoći?
Evo kako da sebi pomognete:
Tretirajte samokritičnost kao naviku. Ona zaista ne odgovara vašem stanju.
Samokritika donosi više štete nego koristi, uznemirujuća je i depresivna - zato je izbegavajte.
Oslobodite se samokritike tako što ćete na nju gledati kao na način na koji razmišljate, a ne na indikatora ličnosti.
NE PROPUSTITE
Negativno obojene misli korisne su za preispitivanje.
Ne tako davno, smatralo se pravilnim vaspitanjem skromost kod dece, nespremnost da se ističu i demonstriraju svoje vrline. Oštar pristup prema sebi bio je moralna norma. Savremena psihologija (s obzirom na značaj broja neuroze, depresije i drugih komplikacija sa psihom) pridržava se lojalnog pristupa nečijem "ja", kada se čovek može zaštititi od negativnih emocija i spoljnih uticaja. Pritisak savremenog života je dovoljno jak da se dodatno izlažemo sebi bezrazložnim samokritikama, samoregulacijom i drugim negativnim iskustvima.
Ljubav prema sebi, samopoštovanje i adekvatna procena sopstvenih sposobnosti, nedostataka i prednosti trebalo bi da postane ključ za spoznaju sopstvene duše.
