Oni se bore protiv Covid 19. Svaki dan leče hiljade pacijenata, a ovo su njihova priznanja.
Kristina Freiler - šefica odeljenja za zarazne bolesti u Buenos Ajresu, medicinskoj ustanovi koja je registrovala prvi slučaj koronavirusa u Argentini.
"Tim koji u našoj bolnici leči pacijente sa koronavirusom sastoji se od 4 lekara i 3 asistenta. Mi radimo jedno pored drugog, ne postoji hijerarhija u pogledu posla ili vremena rada. Odbor za epidemiju, koji je stvoren u takvim situacijama, takođe nam pomaže. Rad je težak, ali svi smo ujedinjeni ka višem cilju. Moj raspored za konsultacije više nema slobodnog prostora. Naše odeljenje je jedno od retkih koje pacijenti još uvek dolaze, jer se po pravilu većina ljudi trenutno plaši da dođu u bolnicu.
Ne samo da savetujem pacijente, već i komuniciram sa drugim zaposlenim, zvaničnicima.... Sa parkirališta na kome ostavljam auto do ulaza u bolnicu ima oko 100 metara. Na tom putu od kola do kancelarije, zaustavi me od 8 do 10 ljudi kako bi me nešto pitali. Često me pozivaju ljudi sa nepoznatih brojeva. Pitaju me o određenim situacijama. Obično svima odgovorim jer svako zaslužuje pomoć.
Mislim da će za nekoliko meseci moj rad biti potpuno isti kao pre. Rad vezan za lečenje zaraznih bolesti uglavnom je potcenjen. Tokom epidemija postajemo veoma važni ljudi, ali nikad ne dobijamo mnogo nagrada. Ono što dobijamo je mnogo dodatnog posla. Sada samo nastavljamo da radimo još više posla. Bilo bi dobro uzeti u obzir takve situacije. Upravo sam gledala govor španske naučnice koja je predložila da se sada pozovu Mesi ili Ronaldo da naprave novi lek za ovaj virus, jer se njima inače daju milioni, a ona (naučnica) zarađuje veoma malo. Bila je ironična, ali ima dosta istine u tome."
Martina Domenici je studentkinja italijanskog odeljenja za književnost, koja se dobrovoljno prijavila da radi kao volonterka, a sada je medicinska sestra u bolnici specijalizovanoj za pacijente zaražene COVID-19.
"Imam 27 godina, a neki kažu da imam prirodni talenat da se bavim suštinom stvari, da pročitam ljude "u dušu". Stoga sam odlučila da se prijavim kao volonter i pomognem medicinskim radnicima u hitnoj pomoći.
Mogla sam da ležim na krevetu i čekam da sve ovo prođe... Ali odlučila sam da odgovorim na jedan od mnogih poziva italijanske vlade: zemlja je ostala bez medicinskih radnika. Kao volonter, poslata sam u Covid bolnice.
Ovo je sada moj posao. Prelazim iz jedne iscrpljujuće smene u drugu, sa odeljenja na odeljenje, gde napetost svakim danom raste. I mozak mi je preopterećen, ali pristala sam da pričam o tome jer smatram da se mora čuti o tome šta se dešava u italijanskim bolnicama."
NE PROPUSTITE
Eristina Angarola bavila se medicinom u Španiji, ali je došla u Argentinu kako bi pomogla svojim sunarodnicima.
"Kada sam započela da se bavim medicinom imali smo nekoliko slučajeva koronavirusa u Kataloniji, a onda je broj počeo da raste. Da bi se nosili sa ovom situacijom, bolnica je odmah izdala dodatne protokole za obuku osoblja, kojim su utvrđeni kriterijumi za dijagnozu i lečenje pacijenata. Ali to nije bilo dovoljno, broj zaraženih i mrtvih se povećavao svakodnevno. Konačno 14. marta proglašeno je vanredno stanje, počela je karantina i moj medicinski program je obustavljen. Nisam mogla da volontiram, pa sam odlučila da se vratim u svoju zemlju.
Sada radim u bolnici koja se bori poput hiljade drugih. Svaka pomoć je važna. Došlo je vreme za solidarnost. Kao profesionalci, mi smo na čelu bolnice, ali svi treba da pomognu: saradnja, poštovanje karantine i doluka koje donosi vlada je važno."
NE PROPUSTITE
(Stil.kurir.rs)
