Potrošili ste pola budžeta na novi kaput, zakasnili ste na sinovljevu fudbalsku utakmicu... Nakon svega završili ste u raljama osećanja krivice, srama i kajanja. Greške u koracima, propuste i odluke kojima smo povredili druge teško opraštamo sami sebi, tvrdi psiholog Fred Luskin, direktor projekta opraštanja na Univerzitetu Stanford. Zaključio je kako je najveća prepreka opraštanju sebi sklonost da živimo s bremenom vlastite krivice.
"Svi grešimo i svi se nakon toga osećamo loše, ali neki od nas se utapaju u lošim osećanjima, te odbijaju da izađu iz lavirinta tuge i jadikovki. Ali, jadikovanje je rezervisano za žrtvu, a ne za počinitelja", kaže dr. Luskin. Tvrdi da neki, nakon što pogreše, pokušavaju da iskoristite te negativne emocije kao obranu. Umesto da preuzmu odgovornost za ono što su učinili i pokušaju da poprave šta se popraviti da, oni nesvesno sami sebe kazne time što će se ostatak života osećati loše i jadno. Tim suludim oblikom pokoravanja okolini šalju poruku: “Pogledaj koliko patim zbog toga što sam učinio. To mi je sasvim dovoljna kazna!”.
"Ukoliko pribegavate ovakvom “receptu”, imajte na umu da odluka da se do kraja života osećate bedno i jadno može da ima tragične posledice. Patnja voli društvo te će, ukoliko nastavite da kažnjavate sebe, i osobe koje vas vole neizbežno biti kažnjene", objašnjava dr. Luskin. Vaš partner, deca, roditelji, prijatelji, pa čak i vaš pas, patiće s vama. Naš um utiče na telo na bezbroj načina, te se tako u telu onih koje izjeda krivnica stvaraju hemikalije koje direktno utiču na vitalne organe. Povećavaju puls, podižu krvni pritisak i nivo holesterola, ometaju probavu, mišiće čine napetima i smanjuju mogućnost normalnog razmišljanja. Ukoliko ne oprostite sebi, svaki put kad se budete prisetili svoga “greha”, loša osećanja će ponovno podstaći novi val nagrizajućih, korozivnih hemikalija.
Stisni "stop"Vraćanjem filma ne pomažete ni sebi ni drugima, samo se osećate loše.
Okreni na pozitivuKad uhvatite sebe da razmišljate o greškama, zaustavite se i usredsredite na nešto pozitivno.
Obogati životUmesto da se grizete zbog pogrešnih koraka, trgnite se i činite dobra dela.
Perfekcionisti su jedini konstruktivni od četiri tipa samokritičara, no i oni su u raljama tjeskobe
S drevnom kineskom poslovicom slažu se i stručnjaci. Negativne misli stvaraju strah, ljutnju, razočaranje, te poput magneta privlače druge negativne misli i tako u krug. Svako u glavi, više ili manje svesno, razgovara sa sobom. Taj takozvani self-talk može nam biti potpora ili golema prepreka. Kad ste teskobni, depresivni ili pod stresom, očekujete najgore i usredsređeni ste na negativno što vas paralizuje.
Postoji nekoliko tipova negativnih “self-talkera”. To su hronično zabrinuti, perfekcionisti, samokritičari i večne žrtve. Ključne reči u razgovoru sa sobom najbolji su znak ko je stalno zabrinut, ko je žrtva, a ko samokritičan. I dok pozitivni “self-talkeri” za svaki problem uvek imaju rešenje, hronično zabrinuti za svako rešenje imaju problem. Oni se ubijaju brigama od kojih se većina nikada ne ostvari. Njihov negativan samogovor najčešće počinje sa: “Šta ako...?”. Takav stav jača teskobu jer plaše sami sebe zamišljajući srčani udar, neuspeh na poslu ili drugu katastrofu.
Telo reaguje stvarajući simptome straha i stalnog stresa. Večna žrtva sebe uverava da je nesrećna i da nema kontrolu. U glavi vrti: “Niko me ne ceni, sve radim sam, niko mi nije zahvalan i ništa ne dobijam zauzvrat, zašto sve bolesti baš ja ulovim”. Oplakuje se kriveći druge za sve što ga je snašlo. Žrtva ne preuzima odgovornost i ne veruje da će se stvari ikad promeniti na bolje.
Perfekcionisti
Strogi samokritičar je usredsređen na vlastite mane i slabosti, a potpuno ignoriše sve što je kod njega dobro i kvalitetno. Ponavlja sebi: “Glup sam i nesposoban”, upoređuje se s drugima kritikujući sebe što nije vitak kao kolega. Takav samorazgovor je destruktivan, te samokritičar na kraju biva uveren da je potpuno beskoristan, te da pravi grešku za greškom. Da biste se rešili osećanja krivice, kategorizujte delo koje ste učinili, definišite kako se zbog toga osećate i dešifrujte koji je sledeći korak.
Dr. Luskin tvrdi kako sebi najteže opraštamo četiri stvari - kada ne uspemo u važnoj životnoj misiji, na primer, kada ne održimo brak, kada postupcima nekog povredimo, kada povredimo sebe jer smo krenuli pogrešnim putem odajući se porocima ili destruktivnim navikama, te kada nismo uradili ono što mislimo da je trebalo, na primer, niste odvajali novac kako bi deca mogla na studije.
Svi imaju crne misli
Moć loše sugestijeNegativna samokritika sprečiće vas da od života dobijete ono najbolje.
"Žao mi je" je dovoljnoAko ste nekoga povredili, imajte na umu da je iskreno izvinjenje sasvim dovoljno da ispravi grešku.
Fokus na pozitivnom za samo 45 sekundiKad počnu da vas muče gresi iz prošlosti, “uključite” strategiju dr. Luskina. Zatvorite oči, dišite polako tako da dah nežno potiskuje trbuh, pa polako izdišite opuštajući trbuh. Ponovite, a kod trećeg udisaja zamislite sliku nekoga koga volite ili čarobnog mesta. Dok duboko dišete, neka vaš um istražuje prirodne lepote. Prepustite se pozitivnim osećanjima. Zapitajte se: “Šta mogu da učinim da bih se osećao bolje”. I delujte.
