Stručnjaci često napominju da posle jelane treba odmah da legnemo, već da je najbolje da se nakon obroka uputimo u kratku šetnju.
Dugo slušamo kako je lagana šetnja nakon jela jedna od najboljih stvari koje možemo da uradimo za naše zdravlje, ali ponekad nam se čini neizvodljivim - ujutru žurimo na posao, a u pauzi za ručak često ne stignemo da se prošetamo.
Postoje studije koje su pokazale da je hodanje posle obroka korisno za sprečavanje dijabetesa tipa dva. U studiji su učestvovali stariji ljudi koji su nakon jela petnaest minuta hodali na pokretnoj traci, što je uticalo na manje oscilacije šećera u krvi u narednim satima.
Istraživanje je takođe otkrilo da su kratke šetnje nakon večere korisnije u snižavanju nivoa šećera u krvi, nego šetnja u trajanju od četrdeset pet minuta u prepodnevnim ili poslepodnevnim satima.
Većina ljudi najveći obrok u toku dana jede uveče, i najčešće nakon njega sednu ili legnu. Rezultat toga je povećan nivoglukoze u krvi, koje može trajati satima.
Šta se tačno događa u telu kada hodamo posle jela?
Mišići koje koristimo za hodanje koriste glukozu za energiju, izvlačeći je iz cirkulacije, i na taj način smanjuju količinu glukoze koja ostaje u krvi.
Dakle, najbolja stvar koju možemo da uradimo nakon večere je da ustanemo od stola i pokrenemo se.
Kada je reč o održavanju zdravog nivoa šećera u krvi, ispitivanjima je ustanovljeno da je hodanje posle jela mnogo korisnije od hodanja pre jela.
Pored toga, istraživanja su pokazala da hodanje ubrzava vreme potrebno da hrana iz želuca dospe u tanko crevo, što može da produži osećajsitosti nakon jela.
Jedna od najlakših stvari koje možemo da uradimo za zdravlje je da se prošetamo nakon večere
