Bolesti srca su vodeći uzrok smrti, a kardiolozi ističu da rizik od kardiovaskularnih bolesti može znatno da se smanji uvođenjem nekoliko jednostavnih navika. Za vidljive rezultate nije potrebno potpuno menjati ishranu ni trenirati za maraton. Male promene u svakodnevici s vremenom mogu da naprave veliku razliku.
Dakle, potrebno je da ovih pet stvari radimo češće:
Konzumiranje više biljne hranem
Semenke, mahunarke i celovite žitarice namirnice su za koje kardiolozi kažu da treba češće da se konzumiraju. Što je naša ishrana bliža biljnoj, to je bolja ne samo za kardiovaskularno zdravlje nego i za zdravlje creva, mozga i drugih organa. Ove namirnice obično sadrže manje zasićenih masti i više vlakana, što pomaže u snižavanju holesterola u krvi. Savetuje se da se postojećim obrocima doda šaka bobičastog voća, orašastih plodova, semenki ili svežeg lisnatog povrća.
Manje sedenja
Način života bez kretanja povećava rizik od srčanih problema, zbog čega kardiolozi preporučuju više aktivnosti. Vežbanje pomaže jačanju srca snižavanjem krvnog pritiska, smanjenjem LDL (lošeg) holesterola, povećanjem HDL (dobrog) holesterola i smanjenjem upale. Svaka vrsta telesne aktivnosti korisna za zdravlje srca.
Negovanje društvenih odnosa
Usamljenost i depresija takođe imaju znatan uticaj na zdravlje srca. Istraživanje je pokazalo da loši društveni odnosi u srednjoj i starijoj dobi povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti za 16 odsto.
Ako vam nedostaje društvene povezanosti, preporučuje se da provodite više vremena s bliskim osobama ili da počnete da se bavite nekim hobijem. I kućni ljubimci štite od povišenog krvnog pritiska i bolesti srca.
Pijenje nezaslađenih napitaka
Konzumacija zaslađenih i veštački zaslađenih napitaka povezana je s većim rizikom od moždanog udara, hipertenzije i koronarne bolesti srca. Smatra se da zaslađeni napici povećavaju nivo šećera u krvi, što može podstaći upalu i insulinsku rezistenciju. Uvek dajte prednost nezaslađenim pićima, a kao alternativa predlažu se voda i kafa ili čaj bez šećera.
Prestanak pušenja
Pušenje je krupan faktor rizika za bolesti srca. Prestanak pušenja pomaže da se smanji nakupljanje plaka u arterijama (arterioskleroza) i upale, poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od stvaranja ugrušaka.
Istraživanje pokazuje da se unutar četiri godine od prestanka pušenja rizik od moždanog udara znatno smanjuje. Iako je potpuni prestanak najbolja opcija, kod dugogodišnjih pušača je ponekad realnije postepeno smanjivati količinu cigareta.
