Konobari su bili ljuti zbog ponašanja Rokfelera u hotelu Bristol u Beogradu: Miri Adanji Polak postavio je pitanje koje niko nije očekivao

Mira Adanja Polak bila je jedna od retkih jugoslovenskih novinarki koja je imala priliku da intervjuiše Dejvid Rokfeler. Njihov susret dogodio se 1980. godine u Beogradu, tokom sastanka MMF-a, kada je čuveni milijarder prvi put posetio Jugoslaviju.

 Kako kaže, Rokfeler je tokom razgovora pokazao veliko interesovanje za zemlju u koju je došao, ali i za njen rad.

- Bio je to zapravo jedan razgovor u kome je Rokfeler pokazao stvarni interes za zemlju u koju je došao. Bio je jednostavan, krajnje opušten, a pitao me je o mom poslu, zašto se time bavim, da li volim svoj posao. Bilo mu je zanimljivo to što o njegovoj porodici dosta znam i da znam sa kim razgovaram - otkriva Adanja Polak.

Borka se 30 godina viđala sa Rokfelerom: Doveo je kući, upoznao sa ženom, a o njenoj smrti nije smelo da se priča.

Novinarka ističe da je dobro poznavala istoriju porodice Rokfeler, pa je znala i da je Džon Rokfeler kao glava porodice odredio da jedan od sinova uđe u politiku. Tako je Nelson Rokfeler kasnije postao kandidat za predsednika SAD, guverner države Njujork i potpredsednik Amerike u vreme kada je predsednik bio Džerald Ford.

- Dejvid Rokfeler bio je Nelsonov brat, koji nikada nije mogao da preboli što nije ušao u političke kombinacije porodice, jer su njemu povereni biznis, ekonomija i novac Čejsmenheten banke. I tako je došlo do čudnog spoja. Dejvid Rokfeler je veoma često ulagao novac tamo gde je bio i interes Stejt departmenta. Nije krio veliku želju da postane ministar inostranih poslova, ali mu to nije smetalo da sa svojih bankarskih pozicija ustanovi Trojni savez i bolje razumevanje tri sile: SAD, Japana i Zapadne Evrope. Svestan da u njemu gledaju samo milijardera, gde god došao bio je zabavljen mojim deklamovanjem podataka o njegovoj porodici i njemu.

Mira Adanja Polak je tada zaista bila motivisana da radi intervju sa Dejvidom Rokfelerom. Seća se da mu je tada postavila pitanje kako gleda na trenutnu situaciju u SAD, a da je njeno pitanje postavljeno 1980. godine i sada interesantno, jer kako ističe, odgovor koji je star 37 godina i dalje je zanimljivo aktuelan.

Dejvid Rokfeler žalio je što nije postao političar

- Svet se sada umnogome razlikuje od prvih posleratnih godina. Prošli su dani kad je Amerika mogla da bude vojni policajac, moralni propovednik svetu i jedini arsenal demokratije, kao i komadić prosperiteta na inače nemirnoj zemaljskoj kugli. Sve nacije, manje ili više, zavise jedna od druge. U ovakvoj međusobnoj zavisnosti Sjedinjene Države su samo jedna nacija suočena s nesigurnom decenijom. Suočeni smo s energetskom krizom, inflacijom, recesijom. Ove američke brige podnose i druge nacije, jer energija je osnov svih naših interesa. Mi danas zavisimo od uvoza da bismo ispunili polovinu naših potreba za naftom. Snosimo veliku odgovornost za veliku zavisnost od nafte. Ipak, učinjen je neki napredak u konzerviranju energija, i ja sam uveren da se može učiniti još više. Pravilna orijentacija Sjedinjenih Američkih Država je da odmah energično počnu istraživanja domaćeg tržišta - izjavio je tada Rokfeler.

Pošten rad je smisao života

Mira Adanja Polak priseća se da je pitala Rokfelera i kako da iz tog jednog života čovek izvuče najviše zadovoljstva.

- Da bi se od života najviše dobilo, čovek mora da ima zdravo verovanje u vrednosti i nagrade koje daje rad. Pošten rad je za mene sredstvo kojim zaslužujemo svoje mesto u svetu. Moj lični trud i trud moje porodice umnogome su doprineli našem smislu za samopoštovanje. Ovo kažem zato što se rad svakog od nas nagrađuje samo prema onome kako ga drugi vrednuju ili koliko naš rad ide u nečiju korist. Tada se može govoriti o bogatstvu života, i samo tako se u ovom jednom životu može ostvariti njegova suština - rekao je tada Rokfeler.

Osim poslovnih aktivnosti, fascinirala ga je umetnost, posebno slika ‘Krug’ srpskog umetnika Lazara Vozarevića.

Rokfeler je i danas prezime koje simboliše samo jednu stvar – enormno bogatstvo. A jedan od Rokfelera, Dejvid, našao se i među Beograđanima. I svi su želeli da ga vide.

“Filantrop Dejvid Rokfeler, predsednik ‘Chase Manhattan Bank’, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, posetio je Jugoslaviju kako bi razgovarao o jačanju poslovne saradnje sa našom zemljom. Rokfeler se u Beogradu sreo sa sekretarom za finansije, Jankom Smoleom, a na Brionima je posetio i predsednika Tita”, pisale su novine u januaru 1973. godine, podseća portal Kaldrma.

Da se najbogatiji Amerikanac tako slobodno šeta Beogradom, to je kao priča iz neke bajke o “starim, dobrim vremenima“. Ali, eto, desilo se.

To su bila i vremena kada je Jugoslavija imala određeni značaj na globalnoj geopolitičkoj “šahovskoj tabli”, pa ne čudi što je ona odabrana da bude domaćin skupa Međunarodnog monetarnog fonda MMF, a na kome je glavna zvezda bio upravo – Dejvid Rokfeler.

Naravno da se danas priča mnogo bajki iz te epohe zvane SFRJ, ali neke stvari ipak jesu bile drugačije nego što to možemo da zamislimo danas. Tako se Dejvid Rokfeler vratio u Beograd i 1980. godine, i to opet na samit MMF, ovaj put u novosagrađenom Sava centru, gde je bio glavna zvezda. Ovu posetu Rokfelera mnogi živo pamte.

Značajna tačka u ovoj poseti bio je hotel Bristol. Hotel koji je donedavno, pre renoviranja, bio olinjala lepotica Savamale, između dva svetska rata bio je jedan od najmodernijih, a ni u to doba Tita nije važio za loš.

Međutim, neobično je bilo to što je Dejvod Rokfeler znao za ovaj hotel i još više to što je u njemu odlučio da odsedne. Ne zato što je to bio najbolji smeštaj, već zato što je u istom spavao i njegov deda prilikom posete Kraljevini Jugoslaviji! Tako Bristol može da uđe u istoriju kao hotel koji je ugostio dva Rokfelera.

Nekadašnji radnici hotela pamte ga po tome što je bio tačan, radan, uvek nasmejan i – nije bio raspoložen za “smol tok”. Čak je i dugmiće u liftu pritiskao njegov lični poslužitelj!

Sve što su naši hotelijeri od njega dobili bila je – hemijska olovka. Napojnica – nikako.

Ljubomorno čuvao Vozarevićevu sliku

Iako je njegov boravak u Beogradu bio lagodan i bezbedan, nije sve moglo da prođe bez zatvaranja ulica i budne pažnje našeg i njegovog obezbeđenja. Ko zna i kojih sve službi... Kada je jezdio ulicama grada, one su bile samo njegove.

Rokfeler je, dakle, poznavao našu zemlju, čak i pre nego što je u nju kročio. A poznavao je i našu umetnost. Jedna slika srpskog umetnika, koju je ovaj prebogati američki bankar ljubomorno čuvao, igrom sudbine se posle njegove smrti vratila u Beograd: to je delo “Krug” Lazara Vozarevića iz 1967.

Čuvena slika Lazara Vozarevića "Krug" bila je u vlasništvu Rokfelera

Kada ju je Dejvid Rokfeler ugledao u Brazilu, samo je rekao “Ova slika je moja”, diveći se njenoj originalnosti.

On je, inače, imao veoma veliku i vrednu kolekciju umetničkih dela, a Rokfelerovi su bili jedni od osnivača Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.

Nakon smrti Dejvida Rokfelera 2017. godine, deo kolekcije prodat je na aukciji, a “Krug” je postao deo privatne kolekcije našeg čoveka koji je dozvolio da se 2022. godine delo javno izloži u Beogradu. Tada je ispred galerije stajao i crveni kabriolet nekadašnje britanske marke MG, prvi takav u Beogradu. To je bio automobil koji je zahvaljujući prodaji “Kruga” Rokfeleru mogao sebi da priušti jedan jugoslovenski umetnik – Lazar Vozarević.

Pre ravno četiri godine preminuo je jedan od najbogatijih ljudi na planeti, američki bankar Dejvid Rokfeler, a iako je tragao

Dejvid je detinjstvo proveo u miljeu obeleženom neizmernim luksuzom - devetospratna kuća Rokfelerovih bila je najskuplje i najluksuznije zdanje tog vremena u Njujorku, a porodica je posedovala još nekoliko dvoraca. Svake večeri u domu Rokfelerovih kao da je održavano gala veče - svi bi oblačili smokinge i večernje toalete i tako bi sedali za sto.

Kako je Dejvid Rokfeler postao simbol moći i milijardi

Dejvid Rokfeler tokom života izgradio je uticaj dostojan jedne od najmoćnijih porodica u istoriji kapitalizma. Njegovo bogatstvo procenjivano je na oko tri milijarde dolara, a ime Rokfeler postalo je sinonim za luksuz, moć i ogromno bogatstvo. Nije slučajno što se i danas koristi čuvena izreka – „bogat kao Rokfeler“.

Ipak, Dejvid nije živeo samo od porodičnog nasleđa. Važio je za izuzetno sposobnog biznismena i čoveka sa neverovatnom mrežom kontakata. Zabeležio je gotovo svaki važan sastanak u životu, a njegov čuveni adresar sadržao je više od 150.000 kontakata iz sveta politike, ekonomije i diplomatije.

Od Harvarda i obaveštajne službe do „Dejvidove banke“

Rokfeler je diplomirao na Univerzitet Harvard, a potom radio u porodičnoj banci u Londonu. Istovremeno je pohađao postdiplomske studije na londonskoj Školi ekonomije, ustanovi koja je zbog velikih donacija porodice Rokfeler tada dobila nadimak „Rokfeler Bejbi“.

Doktorirao je ekonomiju na Univerzitet u Čikagu, koji je osnovao njegov deda Džon D. Rokfeler.

Tokom Drugog svetskog rata služio je u vojnoj obaveštajnoj službi, gde je radio na poslovima ekonomske špijunaže, a rat je završio sa činom kapetana.

Od 1946. do 1981. godine bio je prvi čovek Chase Manhattan Bank, današnje JPMorgan Chase. Banka je sedamdesetih godina prošlog veka proširila poslovanje širom sveta, a zbog njegovog ogromnog uticaja mnogi su je tada nazivali jednostavno – „Dejvidova banka“.

Pre bankarske karijere radio je i u gradskoj upravi Njujorka uz legendarnog gradonačelnika Fiorelo La Gvardija. Iako je zvanično bio pripravnik, dobio je kancelariju namenjenu zameniku gradonačelnika, što je već tada pokazivalo koliki ugled i uticaj ima porodica Rokfeler.

Rokfeler želeo mesto šefa diplomatije SAD

Dejvid Rokfeler tokom karijere nije krio političke ambicije. Često je ulagao novac tamo gde su se poklapali interesi američke administracije i biznisa, a velika želja mu je bila da jednog dana postane ministar spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država.

Njegov uticaj bio je ogroman širom sveta. Tokom života sastao se sa više od 200 šefova država u preko 100 zemalja, a na brojnim putovanjima dočekivan je gotovo kao predsednik države.

Njegovi međunarodni kontakti i veze sa svetskim liderima dodatno su učvrstili reputaciju jednog od najmoćnijih ljudi 20. veka.

Teorije zavere o "sedam srca": Misterija dugovečnosti Dejvida Rokfelera

Pored bogatstva i političkog uticaja, Dejvid Rokfeler godinama je bio tema brojnih teorija zavere zbog navodne opsesije dugovečnošću.

Najpoznatija među njima tvrdila je da je imao čak sedam transplantacija srca. Prema glasinama koje su kružile decenijama, prvu transplantaciju navodno je imao 1976. godine nakon srčanog udara izazvanog saobraćajnom nesrećom.

Pojedini mediji pisali su da je tokom narednih decenija na svakih nekoliko godina dobijao novo srce, kao i da je imao dve transplantacije bubrega. Navodilo se čak i da je poslednja operacija obavljena u njegovoj rezidenciji u Pokantiko Hilsu kod Njujorka.

Ipak, nijedna od tih tvrdnji nikada nije zvanično potvrđena. Porodica Rokfeler oduvek je strogo čuvala privatnost, pa su priče o transplantacijama ostale na nivou spekulacija.

Sam Rokfeler umeo je da se šali na račun svoje dugovečnosti i govorio je da planira da živi čak 200 godina.

Svaki put kada dobijem novo srce, osetim da dah života prostruji mojim telom. Osećam nalet nove energije, osetim se živim - pričao je Dejvid Rokfeler.

Preminuo je 2017. godine, u snu, u svom domu u državi Njujork, nekoliko meseci pre 102. rođendana. Iza sebe je ostavio suprugu Margaret Mekgrat Rokfeler, poznatiju kao Pegi, i šestoro dece.

Dejvid Rokfeler ostao je upamćen i kao jedini član čuvene porodice Rokfeler koji je objavio memoare. Kada su ga pitali zašto je odlučio da zapiše svoj život, odgovorio je jednostavno:

Pa, jednostavno mi je palo na pamet da sam vodio zanimljiv život.

Filantropija kao porodično nasleđe

Prateći tradiciju svog dede Džon D. Rokfeler, Dejvid Rokfeler je veliki deo života posvetio humanitarnom radu.

Posebno se isticao u oblastima medicine, nauke i obrazovanja. Godine 2008. donirao je 100 miliona dolara Univerzitet Harvard, što je tada bila najveća pojedinačna donacija toj instituciji.

Bio je i aktivan u kulturnom životu Njujorka, kao član odbora Muzeja moderne umetnosti. Povodom svog 100. rođendana poklonio je državi Mejn čak 404 hektara zemlje u blizini nacionalnog parka, ostavljajući iza sebe i simbolične i materijalne tragove filantropije.

Život pod lupom: priče o „dugovečnosti“

Iako nikada potvrđene, o njegovom zdravlju godinama su kružile brojne glasine.

Navodno je, nakon srčanog udara, tokom narednih decenija imao više transplantacija srca, a pojedini mediji su tvrdili da je ukupno dobio čak sedam transplantacija. Pominjale su se i operacije bubrega, ali nijedna od tih informacija nikada nije zvanično potvrđena.

Porodica je uvek strogo čuvala privatnost, pa su detalji o njegovom zdravstvenom stanju ostali obavijeni tajnom.

Neobični hobiji milijardera

Nakon njegove smrti, ćerka Ajlin Rokfeler otkrila je i manje poznatu stranu svog oca – njegovu neobičnu svakodnevicu i hobije.

Jedan od najzanimljivijih bio je sakupljanje insekata, što je iznenadilo javnost kada se saznalo da se jedan od najmoćnijih bankara sveta bavio takvim hobijem.

Pored toga, pažljivo je beležio sve – od obroka i vina u restoranima, do utisaka sa putovanja i poslovnih sastanaka.

Moj otac zapisao je svaki sastanak u svom životu. Mnogi su mislili da ima vanserijsko pamćenje, a nisu znali da bi zapisao detalje o osobi s kojom se susreo, mesto sastanka, temu razgovora. Nasledila sam njegov veliki adresar s više od 150.000 kontakata. Verujem da se radi o najboljem adresaru na svetu. I to znači biti Rokfeler - rekla je ona.
Čovek koji je živeo između preciznosti i luksuza

Dejvid Rokfeler ostao je simbol čoveka koji je kombinovao disciplinu, moć i gotovo opsesivnu potrebu za beleženjem sopstvenog života.

Iza slike milijardera i bankara krila se ličnost koja je svaki susret, svaki detalj i svaku odluku pretvarala u arhivu sopstvenog sveta.

Od nemačkog sela do američke elite

Porodica Rokfeler vodi poreklo iz Vestervalda u Nemačkoj. Njihov predak Johan Peter Rok(en)feler emigrirao je u Severnu Ameriku 1723. godine i nastanio se u Nju Džersiju, gde je započeo skroman život kao zemljoradnik.

Kasnije se porodica postepeno širila i razvijala. Jedan od prvih značajnijih članova bio je Vilijam Ajveri Rokfeler, putujući trgovac i preduzetnik, koji je imao šestoro dece. Među njima su bili Džon D. Rokfeler i njegov brat Vilijam, koji će kasnije postati ključne figure američke naftne industrije.

Rođenje najveće naftne imperije

Pravi preokret dogodio se u drugoj polovini 19. veka, kada je Džon D. Rokfeler osnovao kompaniju Standard Oil.

Zahvaljujući toj kompaniji, Rokfeleri su izgradili ogromnu poslovnu mrežu koja je obuhvatala preradu nafte, transport i kasnije investicije u bankarski sektor.

Do kraja 1870-ih, Standard Oil je kontrolisao više od 90 odsto tržišta nafte u Sjedinjenim Državama, što je porodici donelo gotovo potpuni monopol u toj industriji.

Džon D. Rokfeler je 1916. godine postao prvi zvanični milijarder na svetu. U trenutku smrti njegovo bogatstvo procenjivalo se na oko 1,5% američkog BDP-a, što ga je učinilo simbolom ekstremnog kapitala i moći.

Iako je bio veliki mecena nauke i obrazovanja – uključujući i podršku Univerzitet u Čikagu – Rokfeler je istovremeno bio i meta brojnih kritika.

Optuživan je za nemilosrdnu poslovnu praksu i stvaranje monopola koji je gušio konkurenciju.

Zbog toga je 1911. godine Vrhovni sud SAD doneo odluku da se Standard Oil podeli na 34 manje kompanije. Ipak, porodica je zadržala vlasničke udele u svim novim firmama, pa je njihovo lično bogatstvo nastavilo da raste, iako je formalni uticaj na naftnu industriju smanjen.

Nakon smrti Džon D. Rokfeler 1937. godine, njegovo bogatstvo je prešlo na naslednike i različite porodične fondacije.

Vremenom se moć porodice više nije ogledala samo u nafti, već u investicijama, bankarstvu, nekretninama i filantropiji.

Zato se i danas postavlja pitanje koje intrigira javnost: gde se zapravo nalazi sav taj novac i koliko je bogatstvo Rokfelerovih zaista veliko u savremenom svetu?

Ono što je sigurno – i više od jednog veka kasnije, ime Rokfeler i dalje ostaje sinonim za jednu od najuticajnijih i najbogatijih porodica u istoriji.

Naslednici uveliko smanjili bogatstvo

Preostali Rokfeleri su, prema "Forbsu", 2016. godine imali su kombinovanu neto vrednost od 11 milijardi dolara, što ih čini tek 23. najbogatijom porodicom u Americi. I dalje je to mnogo novca, ali ni približno toliko koliko su nekada imali preračunato u današnje vrednosti, piše "Grandž".

Rokfeleri se nisu obogatili kao dobrice. U stvari, oni su praktično "loši momci" koji su svaku priliku iskoristili kako bi mogli da kradu od drugih ljudi. Tako su Rokfeleri stekli Dulut, Mesabu i "Nordern reilroud". Kako je pisalo u novinama 1911. godine, izvorni vlasnici železnice upravo su bili završili polaganje pruge. Oni su hteli da grade terminale, ali im je nedostajalo novca.

Tu na scenu stupa Frederik Gejts, čovek koji je upravljao dobrotvornim donacijama Rokfelera, a koji tada objašnjava vlasnicima da je Džon D. pratio izgradnje njihove železničke pruge i da će im pozajmiti novac. Ljudi su prihvatili zajam za 420.000 dolara. Dva meseca kasnije, Rokfeler se pretvarao da moraju novac da vrate odmah zbog neke "finansijske sramote."

Ljudi su imali dovoljno razloga da mrze ovu porodicu, pa su ih nazivali lopovima, ubicama žena i dece, manipulatorima i potpunim lažljivcima.

Teorije zavere

Teorije zavere vezane za Rokfelere kreću se od opšteprihvaćenih do bizarnih. Naime, oni se već dugo povezuju sa idejom tajne svetske vlade, u kuloarima teoretičara zavere poznate i pod nazivom Novi svetski poredak. Svakako u prilog teoriji idu dve institucije koje se Rokfeleri pokrenuli, jedna je Trilateralna komisija, a druga Bilderberg grupa.

Trilateralnu komisiju osnovao je preminuli Dejvid Rokfeler 1973. s ciljem povezivanja najvećih svetskih ekonomija, a ako i postoji krovna svetska vlada, onda je ovo njeno službeno ime. Danas broji nešto manje od 400 članova, a navodno njeni članovi mogu postati samo milijarderi i oni koji upravljaju određenim brojem ljudi u državi ili regiji u kojoj deluju.

- Neki veruju da su Rokfeleri deo tajne organizacije koja radi protiv interesa Sjedinjenih Država, koji etiketiraju moju porodicu i mene kao "internacionaliste" udružene s ostalim takvima širom sveta s ciljem izgrađivanja bolje političke i ekonomske strukture - jednog sveta, kao što kažete. Ako je to optužba, onda sam kriv i zbog toga sam ponosan - rekao je jednom prilikom Dejvid Rokfeler.

Stil / Blic / Kaldrma / Mira Adanja Polak (Youtube)