Ako vam se pomalo muti u glavi, mutno vidite, a nema za to razloga, najpametnije je da proverite - holesterol. Na papiru koji dobijete u laboratoriji pisaće lipidni status i na njemu ćete naći četiri stavke: ukupni holesterol, LDL, HDL i trigliceridi. Lako je videti šta je ovde povišeno, ali, za svaki slučaj, treba objasniti šta se dešava s mastima u našem organizmu.
Šta je holesterol
Molekul masnoće koji je neophodan našem organizmu da bi normalno radio zove se holesterol. Ima ga u svakoj ćeliji i svaka ga proizvodi. Bez njega ništa ne radi, ni mozak, ni metabolizam, pa i nijedan hormon. Stvara se na dva načina: u jetri, odakle putuje telom do ćelija i vezuje se s vrstom belančevina koje se zovu lipoproteini. Osim što se stvara u jetri, holesterol dolazi i od spolja - kroz hranu. Što ga više unosimo hranom, to ga ćelije manje proizvode. Važno je da osim ukupnog nivoa holesterola razlikujemo i lipoproteine za koje se vezuje kad izađe iz jetre, a to su LDL, HDL i trigliceridi.
Šta su LDL i HDL
LDL se smatra lošim holesterolom. Ako je u krvi previše masnoća, baš ih LDL vodi tamo gde ne treba. Čestice ovog proteina niske gustine odvode masnoće u tkiva i organe i odlažu ih na zidove krvnih sudova. Tako nastaje njihovo suženje i rizik od srčanog i moždanog udara. Nasuprot njemu, HDL čestice su visoke gustine i vezuju uz sebe višak holesterola u tkivima i organima, ponašajući se kao čistači. Zato se HDL smatra dobrim holesterolom. Što je HDL viši, bolje su prognoze da ukupni holesterol bude manje štetan.
Šta su trigliceridi
Obično se smatraju "masnoćama srca", jer se talože u masnim ćelijama tela, a naše srce je uvek obloženo s malo masti. Trigliceridi su spoj alkohola glicerola i masnih kiselina, a najčešće se unose pogrešnom ishranom. Čim imamo povišen ukupan holesterol, možemo očekivati i povišene trigliceride.
Do čega dovodi povišeni holesterol
Do najgoreg: od moždanog i srčanog udara, preko ozbiljnog oštećenja vida, do plućne embolije ili infarkta pluća. Začepljeni krvni sudovi, naročito na arterijama, dovode do aterioskleroze, a kad se naprave takozvani plakovi ili naslage, masni tromb koji s njih otpadne odlazi u mozak, srce, pluća i vezivno tkivo oka. Posledica su jasne. Zato je lečenje holesterola važan zadatak.
Kako se leči
Pre nego što vam lekar prepiše lekove, preporučiće vam da obavezno promenite način ishrane i života uopšte. Najbolje je da sami sebi pomognete time što ćete smršati, prestati da pušite, svesti alkohol na najmanju meru, upražnjavati fizičku aktivnost i početi s režimom ishrane kog ćete se doživotno držati. Nije lako, ali ni preteško. Čim uspete u ovim podvizima, holesterol će vam biti u normali bez upotrebe lekova.
Koje namirnice jesti
One koje gode vašem srcu, ali bukvalno. Najpre, količina hrane koju treba da pojedete za jedan obrok treba da stane u veličinu dlana. To je porcija. Voće i povrće jedite od pet do devet puta dnevno, da snizite loš LDL holesterol, a tome dodajte i dobru količinu jogurta. Dan počnite činijom ovsenih pahuljica, koje će nabubreti u želucu i duže ćete biti siti. Birajte hleb i brašno od celog zrna pšenice, ječma, raži i heljde, a pirinač neka bude isključivo smeđ ili crven. A da biste povisili dobar HDL holesterol, svakoga dana pojedite 20 grama ili samo jednu šaku oraha ili orašastih plodova, jer su bogati zasićenim masnim kiselinama, koje ne škode srcu. Riba treba da bude na jelovniku bar dva puta nedeljno, jer u sebi ima omega-3 masne kiseline, koje snižavaju trigliceride. Dobri su losos, sardina i tuna, ali nijedna morska riba nije loša.
Ima li masnoća koje se mogu naći na jelovniku
Nisu sve masnoće loše. Pošto znamo da su potrebne našem organizmu, birajmo nezasićene, kao što su one iz maslinovog ulja, koje štite srce. Maslinovo ulje je nezamenljivo u snižavanju lošeg holesterola. Nekad se savetuje da ujutru, na prazan stomak, popijete kafenu kašičicu maslinovog ulja. Međutim, svaka masnoća sadrži kalorije, stoga sve koristite umereno.
Ima li korisnih ugljenih hidrata
Ako jedete pasulj, grašak, boraniju i sve vrste zeleniša, smanjujete rizik od povišenog holesterola. Ali ako se bacite na krompir, belo brašno, beli pirinač i belu testeninu, ne samo što rizikujete masnoću u krvi već i pojavu dijabetesa.
Kad je vreme za lekove
Kad nismo bili dovoljno disciplinovani ili kad je nasledni faktor dominantan. U zavisnosti od celokupnog zdravstvenog stanja lekar obično prepisuje statine, prvu liniju odbrane. Ovi lekovi zaustavljaju proizvodnju holesterola u jetri, smanjuju loš holesterol i trigliceride, a malo povise i dobar holesterol. Mogu se uzimati samo na recept, i to na određeno vreme jer imaju brojne nuspojave.
Osim statina, pije se i nijacin - vitamin B-kompleksa, sekvestranti žučne kiseline i fibrati, koji snižavaju trigliceride. Kao veoma delotvorni pokazali su se kombinovani lekovi, koji istovremeno utiču na visok holesterol i povišen krvni pritisak. Sve ovo, naravno, uz redovne lekarske kontrole.
Tihi ubica
Povišeni holesterol nema nikakve simptome. Živimo normalno i dobro se osećamo, a on je visok. Kad se pojave prvi simptomi, obično je kasno, jer dobijemo srčani ili moždani udar. Kaže se: "A bio je potpuno zdrav!" Nije bio, samo nije proveravao stanje masnoća u krvi. Zato se holesterol obično i otkriva slučajno, na sistematskim pregledima ili zbog nekog drugog medicinskog stanja, kad se rade analize krvi. Lekari savetuju da se već nakon 20. godine holesterol meri na svakih pet godina. Brojke koje se tada dobiju samo su deo vašeg zdravstvenog stanja, koje uključuje vaše godine, krvni pritisak i pridružene lekove, kao i pušačke navike. Sve to će biti strategija na osnovu koje lekar procenjuje nivo rizika da obolite od kardiovaskularne bolesti i nalazi metode da se oni smanje.
Brojni uzroci masnoća u krvi
Često je povišeni holesterol nasledan, ali je način života presudan. Ukoliko se loše hranimo namirnicama bogatim nezdravim zasićenim masnoćama, kljukamo testom i slatkišima, unosimo alkohol, imamo prekomernu težinu - loše nam se piše. Neke autoimune bolesti, poput dijabetesa tipa 2, oboljenja štitne žlezde, kao hipotireoza, smanjuju nivo metabolizma i ne prerađuju unete masti, što dovodi do visokog nivoa ukupnog holesterola. Još ako pušimo, sedimo, ne krećemo se i ne topimo ono što smo pojeli, šanse da obolimo od povišenog holesterola su velike.
Fizička aktivnost i što manje stresa
Hodajte svakoga dana ili bar pet dana u nedelji do laganog znojenja ili 120 otkucaja pulsa. Šetnja ovim tempom je apsolutno bolja od bilo koje druge fizičke aktivnosti. Ko šeta, retko dobije infarkt ili moždani udar. Šetajte najpre desetak minuta i završite s pola sata. A ukoliko ste pod stresom, on podiže krvni pritisak. U kombinaciji sa suženim arterijama od masnoća, stres je najgori saveznik holesterolu!
Smanjite salo na stomaku
Mnogo je pacijenata s kilažom koja se nalazi najviše na stomaku, i to je abdominalna gojaznost, najgora vrsta gojaznosti. Svi je znamo: tanke noge i ruke, a ogroman trbuh! To znači da su svi naši organi u stomaku potopljeni u masnoće i da smo "zapušeni". Osim dijete, abdominalna gojaznost podrazumeva rigorozne šetnje, vežbe i skidanje stomaka pod hitno, a ako treba, i lekove.
