Holesterol je veoma bitna stavka za dobro funkcionisanje celokupnog organizma, iako se gotovo uvek spominje u negtivnom kontekstu. Kardiolog i načelnik odeljenja za srčanu slabost Klinike za kardiologiju na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije prof. dr Arsen Ristić kaže u razgovoru za Euronews Srbija da naša zemlja već decenijama spada u zonu veoma visokog kardiovaskularnog rizika na mapi Evrope i sveta.
"To znači da su naši stanovnici posebno ugroženi kada su u pitanju bolesti poput srčanog i moždanog udara. Kako starimo, rizik raste, a jedan od najvažnijih faktora koje možemo korigovati jesu ‘"loše masnoće" u krvi, odnosno LDL holesterol", rekao je Ristić.
On podseća da postoji balans između dobrog i lošeg holesterola.
"Ljudi koji su fizički aktivni obično imaju dobar HDL i nizak LDL. Međutim, postoje oni sa nasledno povišenim LDL-om, ali i oni koji ga podižu neadekvatnom ishranom", objašnjava on, navodeći da ukoliko se na vreme prepozna rizik može da se smanji.
Profesor naglašava da je svest o ovim rizicima i njihovoj prevenciji od ključnog značaja. Kaže da je važno znati da postoji rizik da se desi nekom našem.
"Svetska zdravstvena organizacija je izračunala da bi najmanje 30 odsto od preko 50.000 smrtnih slučajeva godišnje u Srbiji moglo biti sprečeno blagovremenim uklanjanjem faktora rizika poput visokog LDL holesterola, visokog krvnog pritiska, šećera, prekomerne težine i pušenja", navodi on.
Kako dodaje, važno je da se ti faktori rizika međusobno potenciraju, ne samo sabiraju.
"Ako prestanete da pušite, možete smanjiti rizik za 50 odsto, a ako istovremeno regulišete i holesterol i pritisak, rizik se višestruko smanjuje," pojašnjava Ristić.
Koje su ciljne vrednosti LDL holesterola?
Na pitanje koje su to ciljne vrednosti LDL holesterola kod zdravih ljudi, Ristić kaže da za razliku od mnogih parametara u laboratorijskim analizama, za LDL holesterol ne postoje univerzalne referentne vrednosti, već ciljne vrednosti koje zavise od vašeg profila rizika.
"Ciljne vrednosti se određuju odnosom na profil rizika. Ljudi koji imaju nizak rizik treba da imaju ispod 2,6. Znači neko ko je zdrav, ko nema nikakve pridružene bolesti, ko nije imao u porodici nikoga blisko ko je težak srčani bolesnik, za njega treba da bude ispod 2,6 taj loš holesterol. Neko ko ima visok rizik, on treba da ima ispod 1,8. Neko ko je već imao srčani, bilo moždani, kardiovaskularni, odnosno cerebrovaskularni događaje, treba da ima ispod 1,4", navodi on.
Kako dodaje, ne postoji nizak LDL holesterol – što je niži, to je bolje. Cilj je postići najnižu moguću vrednost da bi se rizik minimizirao.
"Loš holesterol je uvek jedan od uzroka bolesti, ali srčani udar najčešće izaziva ateroskleroza — taloženje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova koje se gomilaju godinama, počevši još od ranog detinjstva," kaže on.
Ove naslage mogu suziti krvne sudove i izazvati bol u grudima, otežati napor, ali i prouzrokovati puknuće naslaga i stvaranje krvnog ugruška koji prekida cirkulaciju krvi u srcu ili mozgu, što vodi do infarkta ili moždanog udara.
"Zato je važno delovati na vreme, jer kada se jednom dogodi infarkt, ožiljak na srčanom mišiću ostaje zauvek i srce nikad ne funkcioniše kao pre", upozorava on.
(Stil/ Euronews)
