Lubenica je sinonim za leto: sočna, slatka, osvežavajuća i gotovo nezaobilazna na svakoj letnjoj trpezi. Njena jarko crvena boja i visok sadržaj vode čine je idealnom užinom tokom vrućih dana. Međutim, iza njenog zavodljivog izgleda i osvežavajućeg ukusa može da se krije zdravstveni rizik — naročito za osobe koje imaju određene hronične bolesti ili metaboličke poremećaje.
Iako je za većinu ljudi lubenica korisna zbog hidratacije i bogatstva antioksidansima poput likopena i vitamina C, postoje grupe ljudi kojima ova voćka može izazvati više štete nego koristi. Njeno nekritično konzumiranje u tim slučajevima može dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja, pa čak i do hitnih medicinskih intervencija.
Dijabetičari – Slatki otrov u crvenoj kori
Lubenica sadrži prirodne šećere, ali ima i visok glikemijski indeks (GI), što znači da veoma brzo podiže nivo glukoze u krvi. Iako je njen glikemijski indeks visok, glikemijsko opterećenje po jednoj porciji nije izuzetno veliko — ali upravo tu mnogi prave grešku: retko ko pojede samo jednu porciju. U vrelim danima lubenica se često jede u velikim količinama, što za osobe koje imaju dijabetes može predstavljati ozbiljan rizik.
Za dijabetičare, naročito one na insulinskoj terapiji, ovo može izazvati:
Naglu hiperglikemiju (visok nivo šećera u krvi)
Gubitak kontrole nad šećerom, što vodi ka ozbiljnijim komplikacijama
Umor, glavobolje, dezorijentaciju, pa čak i dijabetičku komu u ekstremnim slučajevima
Zabluda: "Prirodni šećer iz voća ne može da škodi."
Istina: Kada se voće bogato šećerom jede u velikim količinama, bez kontrole, može izazvati iste posledice kao i rafinisani šećer – naročito kod osoba sa osetljivim glikemijskim statusom.
Zato dijabetičari ne bi trebalo da potpuno izbegavaju lubenicu, ali je neophodno da pažljivo prate unos, konzumiraju male količine i uvek je jedu u okviru dobro balansiranog obroka bogatog vlaknima i proteinima, kako bi usporili apsorpciju šećera.
