Leto je doba kada, nažalost, često stižu vesti o utapanju ljudi na domaćim rekama i jezerima, moru, ali i u bazenima, bunarima, čak i kadama.
Možda ste i sami bili svedok ovakvih nemilih događaja, ovih dana najčešće se dešavaju u Grčkoj, gde dosta našeg sveta provodi odmor.
Ako niste, a ujedno ne znate kako ugroženoj osobi možete da pomognete, krajnje je vreme da to naučite. Spasiti ljudski život, jer ne mora svaka nesreća ove vrste da ima smrtni ishod, ogromna je stvar.
Uostalom, možete i vi da se nađete u ovakvoj situaciji iz raznih razloga i bili biste srećni i zahvalni do kraja života što vam je neko podario drugi život.
HITNO REAGUJTE
Sa osobama koje se dave treba brzo i pravilno postupati jer njihova tela usled nedostatka kiseonika i nemogućnosti održavanja normalnih funkcija organizma doživljavaju velike promene.
Kad ugrožena osoba počne da tone jer iz nekog razloga ne može više da se održava iznad vode, disanje prvo postane otežano, a onda i nemoguće.
Nastaje hipoksija koja može da uzrokuje oštećenja vitalnih organa. Prate je panika i gušenje koji prosto teraju osobu koja se davi da udahne, ali se umesto toga naguta vode, koja može da dospe do pluća.
To dovodi do stvaranja plućnog edema koji otežava njihov rad, a ako se utapanje nastavi - i do gubitka svesti.
U isto vreme, s obzirom na to da davljenik ostaje bez kiseonika, javlja se i srčani zastoj: prvo srce ubrzava rad kako bi snabdelo druge organe krvlju, ali se brzo iscrpi jer davljenik nije u stanju da udahne vazduh.
Ova stanja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć kako ne bi, nakon što mozak ne dobije 10 minuta dovoljnu količinu kiseonika, nastupila moždana smrt.
Sve ovo zvuči više nego jezivo!
ŠTA TREBA DA URADITE
Odmah pozovite Hitnu pomoć, brzina je ključna u spasavanju života. Dok ne stignu, pokušajte da izvučete osobu iz vode da se ne uguši. Budite brzi i smireni, pazite da se sami ne nađete u opasnosti tokom akcije spasavanja.
Ako uspete da je izvučete iz vode, prvo proverite svest i disanje ugrožene osobe.
Lagano je protresite, a ako otežano diše, ili ne diše, treba da izvedete postupak oživljavanja pritiscima na grudni koš i veštačkim disanjem: stavite dlan jedne ruke na sredinu njenog grudnog koša (između bradavica), a drugu ruku na vrh prve.
Snažno pritiskajte to mesto, spuštajući se za oko 5 do 6 cm pri svakom pritisku. Brzina podrazumeva oko 100 do 120 kompresija u minuti.
Dajte osobi po dva udisaja posle svakih 30 pritisaka grudnog koša: zatvorite joj nozdrve i stavite svoja usta preko njenih nakon što duboko udahnite.
Izdahnite vazduh iz sebe u njena usta za otprilike jednu sekundu, gledajući da li se grudni koš ugrožene osobe podiže tokom svakog udaha.
Ako niste prošli obuku iz prve pomoći i niste sigurni kako da izvedete oživljavanje, obavezno ostanite na vezi sa operaterom Hitne pomoći kojeg ste pozvali kako bi vas vodio kroz ovaj postupak do dolaska medicinske ekipe.
BUDITE OPREZNI!
Opasnost od gušenja ne nestaje ako osoba uspe da izađe iz vode, može da se dogodi tzv. sekundarno utapanje, odnosno utapanje na suvom zbog refleksnih kontrakcija disajnih puteva nakon što je voda dospela u grlo.
To izaziva privremenu blokadu disanja koju mogu da izazovu skokovi u vodu sa velike visine ili drugo udaranje u vodu pri velikoj brzini.
Simptomi, uz otežano disanje, uključuju kašalj, bol u grudima i gubljenje svesti, pa i ovo stanje zahteva najbržu medicinsku pomoć.
DECA NAJVIŠE STRADAJU
U svetu godišnje voda odnese 240.000 života, skoro 20.000 samo u Evropi. Prema SZO, 80 odsto osoba koje stradaju su muškarci, ali je najveća smrtnost od gušenja u vodi među decom. U najvećem riziku su mališani do pet godina.
Kad su odrasli u pitanju, više od polovine utopljenika ima manje od 30 godina, a najčešći uzrok je alkohol, prisutan kod 70 odsto osoba koje su na ovaj način izgubile život.
