Vaskularna oboljenja mogu se godinama razvijati bez ikakvih simptoma ili sa minimalnim tegobama kojima pacijenti ne pridaju značaj.
Mnogi često saznaju za oboljenje tek kada dožive neku od komplikacija, koje mogu da budu životno ugrožavajuće. Da se to ne bi dogodilo, poslušajte savete dr Nenada Jakovljevića.
Saznajte na koje faktore rizika morate da obratite pažnju, zašto su važne redovne kontrole i zbog kojih tegoba treba obavezno da se javite vaskularnom hirurgu.
"Faktori rizika za nastanak vaskularnih oboljenja su životna dob, genetika, povišen arterijski pritisak, dijabetes, povišene vrednosti masnoća u krvi, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana. Neki od ovih faktora mogu se eliminisati promenom životnih navika i režima ishrane, dok drugi zahtevaju upotrebu medikamenata."
Nismo baš savesni kad je u pitanju menjanje navika. Šta treba da znamo kako bi ojačali svest o značaju prevencije?
- Pre svega, treba da znamo da kardiovaskularna oboljenja predstavljaju vodeći uzrok umiranja, kako u našoj zemlji tako i u svetu. U savremenom svetu oko 50 odsto smrtnih slučajeva uzrokovano je ovim oboljenjima i godišnje umre oko 18 miliona ljudi. Ne postoji precizna evidencija o broju obolelih, ali se na osnovu istraživanja smatra da jedna petina odraslih ljudi ima neko od kardiovaskularnih oboljenja. U Srbiji svake godine zbog ovog problema umre 800 muškaraca, odnosno 600 žena na 100000 stanovnika.
Gde sve mogu da budu lokalizovana vaskularna oboljenja?
- Vaskularne bolesti mogu zahvatiti bilo koji deo ljudskog organizma: centralni nervni sistem (posledica je moždani udar), srce (koronarna bolest, infarkt miokarda), grudnu i trbušnu aortu, visceralne (unutrašnje) organe, gornje i donje ekstremitete. Zapravo, pacijenti vrlo često imaju više delova tela, organa i organskih sistema koji su zahvaćeni oboljenjem.
Zaista zvuči upozoravajuće!
- Klinička slika i simptomatologija su šaroliki i zavise od lokalizacije i stepena oboljenja. U lečenje ovih bolesnika uključeni su lekari različitih specijalnosti: neurolozi, kardiolozi, kardiohirurzi, interventni radiolozi, vaskularni hirurzi, angiolozi. Zbog visoke stope oboljevanja i česte potrebe za hospitalnim lečenjem i hirurškim intervencijama, kardiovaskularne oboljenja značajno opterećuju zdravstveni sistem i osiguravajuće fondove.
Treba, dakle, redovno ići na preventivne preglede.
- Vaskularna oboljenja mogu se godinama razvijati bez ikakvih simptoma, ili sa minimalnim tegobama kojima pacijenti ne pridaju značaj. Pacijenti često saznaju za oboljenje tek kada dožive neku od komplikacija od kojih neke mogu biti životno ugrožavajuće. Uzmimo za primer aneurizmu - proširenje trbušne aorte. Dešava se da se pacijenti prvi put pojave kod lekara sa rupturiranom aneurizmom aorte (ruptura = pucanje zida aorte) koja zahteva hitno operativno lečenje sa neizvesnim ishodom.
Kakve su njihove šanse?
- Oko 50 odsto pacijenata sa rupturiranom aneurizmom ne stignu živi do bolnice, a još 20 do 30 odsto ne preživi dijagnostiku i transport do operacione sale. Kod operisanih pacijenata mortalitet je oko 50 odsto, što dovodi do ukupnog mortaliteta od oko 80 do 90 odsto.
Šta se događa sa pacijentima koji se na veme obrate lekaru?
- Radi poređenja, u specijalizovanim vaskularnim ustanovama stopa smrtnosti operisanih pacijenata kod kojih je aneurizma dijagnostikovana na vreme, pre nego što nastanu komplikacije, manja je od jedan odsto (1%)! Iz ovoga jasno proizlazi da je "faktor vreme" (rana dijagnostika u asimptomatskoj fazi oboljenja) od neprocenjivog značaja i dramatično povećava uspeh lečenja.
Na šta upozoravaju naglo nastale tegobe i promene? Da li su opasnije od postepenog razvoja bolesti?
- Ako se akutne ishemije ekstremiteta, naglo nastala zapušenja arterija sa prekidom dotoka kiseonika u tkiva ne leče adekvatno u najkraćem mogućem roku - često svega nekoliko časova, mogu rezultirati amputacijom noge ili ruke sa posledičnim invaliditetom i gubitkom radne sposobnosti.
Kakav pregled očekuje pacijente prilikom redovne kontrole?
- Standardan pregled vaskularnog hirurga započinje intervjuom tokom koga nam pacijent daje podatke o svojim tegobama, njihovom nastanku, trajanju i evoluciji, pratećim oboljenjima i životnim navikama. Nakon toga sledi klinički pregled na osnovu koga se često može postaviti orijentaciona dijagnoza. Sledeći korak je "neinvazivna dijagnostika" - najčešće ultrazvuk, tj. popularni "Color Doppler".
U kojim slučajevima je potrebno dodatno ispitivanje?
- Na osnovu nalaza selektuju se pacijenti koji su kandidati za operativno lečenje, njima se zakazuje prijem u bolnicu radi izvođenja sofisticiranih dijagnostičkih postupaka (kompjuterizovana tomografija, kateterizacija krvnih sudova, nuklearna magnetna rezonanca) i određivanja vrste lečenja -otvoreno hirurški, endovaskularni ili medikamentozni tretman. Vrsta lečenja određuje se u skladu sa protokolima koji su za svako oboljenje usvojeni na svetskom nivou, a na osnovu specijalizovanih multicentričnih studija u koje su uključene hiljade pacijenata.
Da li je tačno da dijabetičari nikako ne smeju da izostave kontrole, da su pod najvećim rizikom?
- Jedan od najvažnijih faktora rizika za nastanak vaskularnih oboljenja je šećerna bolest (diabetes mellitus). Dijabetes nije samo poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, on dovodi do oboljevanja krvnih sudova svih lokalizacija, tipova i veličina. Vaskularne komplikacije najčešći su uzrok hospitalnog lečenja i smrtnih ishoda kod dijabetičara, a najvažnija vaskularna oboljenja uzrokovana dijabetesom su koronarna bolest (angina pectoris, infarkt miokarda), cerebrovaskularna bolest (moždani udar) i oboljenja perifernih arterija (najčešće donjih ekstremiteta).
Dijabetesno stopalo je čest razlog za bolničko lečenje. Mogu li se pacijenti nadati izlečenju bez gubitka ekstremiteta?
- Jedan od najčešćih problema sa kojim se vaskularni hirurzi susreću je dijabetesno stopalo ("diabetic foot"). To je skup promena na stopalu uzrokovanih neuropatijom, cirkulatornim poremećajima i infekcijom. Lečenje je dugotrajno (ponekad i doživotno!), kompleksno i često rezultira gubitkom tkiva, hirurškim odstranjivanjem prstiju ili drugih delova stopala, a u najtežim slučajevima amputacijom noge.
Da li se i kako to može sprečiti?
- Nastanak dijabetskog stopala može se sprečiti optimalnom kontrolom glikemije, redovnim pregledima stopala, nošenjem adekvatne obuće i pravovremenim lečenjem bilo kakvih novonastalih promena na koži. Stopa velikih amputacionih zahvata (natkolena ili potkolena amputacija) kod pacijenata sa dijabetskim stopalom je oko 25%.
Na koja hronična stanja moramo još posebno da pripazimo?
- Pored dijabetesa, vrlo važni faktori rizika su povišen arterijski pritisak (hipertenzija) i povišene vrednosti masnoća u krvi (hiperlipidemija). Preporuka je da pacijenti sa ovim oboljenjima bar jednom godišnje obave pregled krvnih sudova radi rane detekcije promena i pravovremenog lečenja kako bi se sprečile komplikacije.
Kad je hirurška intervencija prvi izbor lekara na putu do ozdravljenja pacijenta, a kad konzervativna terapija?
- Hirurški zahvati na krvnim sudovima, tzv. otvorena hirurgija i endovaskularne metode, samo su "vrh ledenog brega". One se izvode kada pacijentu prete životno - ugrožavajuće komplikacije ili invaliditet. Operativno lečenje izvodi se kada su iscrpljene sve druge mogućnosti - prevencija, promena životnih navika, lečenje pratećih oboljenja koja predstavljaju faktore rizika, medikamentozni tretman.
Na šta još posebno upozoravate čitaoce Stila, šta savetujete?
- Savremena vaskularna hirurgija, koja je nastala polovinom XX veka, danas ima mnogo bolje rezultate lečenja, pre svega zbog napretka biomedicinske tehnologije i uvođenja standardizovanih protokola za svako pojedinačno oboljenje. I pored ove činjenice, i dalje važi staro pravilo: "Bolje sprečiti nego lečiti"! Prevencija i rano otkrivanje oboljenja i dalje su "zlatni standard" i ključ uspeha vaskularne medicine.
