Poznata psihološkinja dr Edit Eger pronašla je način da opet zavoli život i sve što on nosi, iako je kao devojčica svedočila situaciji kako joj odvode roditelje u gasnu komoru u Aušvicu! I ne samo to, u tom poznatom mučilištu provela je osam meseci!
Kratak osvrt na dešavanja u Aušvicu
Edit je imala prelepo odrastanje u mađarskom gradiću Kasa, u kojem je živela sa svojim roditeljima i sestrama. Tu je upoznala i svoju prvu ljubav, a obožavala je da ide na balet. Njene sestre su se spremale za studije i svirale su violinu. A onda je jedna noć sve promenila. Život jedne šesnaestogodišnjakinje se menja iz korena te 1944. godine. U aprilu te godine su ih zarobili, i kao sve druge Jevreje iz Kasa, strpali su ih u vagone i odveli u Aušvic. Editini roditelji su, već prve večeri, odvedeni u gasnu komoru.
„Prve noći u Aušvicu, bila sam primorana da plešem za SS oficira Jozefa Mengelu, poznatog kao Anđeo smrti, čoveka koji je detaljno pregledao nove ljude koji su dolazili i koji je poslao moju majku u njenu smrt. "Pleši za mene", naredio je, dok sam stajala na hladnom betonskom podu kasarne, smrznuta od straha. Napolju je orkestar počeo svirati valcer "Na lepom plavom Dunavu". Sećam se saveta moje majke – niko ne može da ti uzme ono što je u tvom umu – zatvorila sam oči i povukla se u unutrašnji svet -ispričala je Edit za „Dejli mejl“.
Upravo taj unutrašnji svet je Edit pomogao da izbori sa svim hororima Aušvica – mučenje, glad, gubitak svega. A kada je postala psihološkinja, baš te metode je primenjivala u lečenju svojih pacijenata.
- Ovde sam da vam kažem da najgori zatvor nije onaj u koji su me nacisti zarobili. Najgori zatvor je onaj koji sam izgradila za sebe. Mnogi od nas dožive osećaj zarobljenosti u našim umovima. Naše misli i uverenja određuju, a često i ograničavaju, kako se osećamo, šta radimo i šta mislimo da je moguće. Konačno, sloboda zahteva nadu, koju definišem na dva načina: svest da je patnja, koliko god strašna, privremena; i radoznalost da otkrijemo šta se dalje dešava. Nada nam omogućava da živimo u sadašnjosti umesto u prošlosti i da otključamo vrata naših mentalnih zatvora - poručuje Edit.
Poslušajte njene savete!
1. OSLOBODITE SE STRAHA
Prema rečima poznate psihološkinje, ne čekajte neki zamišljeni dan kako biste uradili ono što želite.
- Svakako ćete jednog dana imati 50, 30, 60 ili 90. . . tako da možete rizikovati. Promena je sinonim za rast. Da biste rasli, moraćete da se razvijate umesto da se okrećete u krug. Nismo zaglavljeni u prošlosti niti smo zaglavljeni u svojim starim obrascima i ponašanjima. Sada smo ovde, u sadašnjosti, i na nama je za šta se držimo, šta puštamo i čemu težimo - kaže Edit.
Savet: Jednog dana, pratite svaki put kad kažete ‘ne mogu’, ‘moram’, ‘trebalo bi’ i ‘pokušavam’. Eliminišite ovaj jezik straha iz svog rečnika i zamenite ga nečim drugim: rečima ‘mogu’, ‘hoću’, ‘voljan sam’, ‘biram’, ‘ja sam’.
2. PROMENITE LOŠE NAVIKE
Edit smatra da su loše navike samo posledica dubljih psiholoških problema.
- Često koristimo supstance i loša ponašanja za lečenje rana: hranu, šećer, alkohol, kupovinu, kockanje, seks. Čak možemo raditi i zdrave stvari preterano. Možemo postati zavisni od rada ili vežbanja i restriktivnih dijeta. Ali kad smo gladni za naklonošću, pažnjom i odobravanjem, ništa neće ispuniti tu potrebu. Mnogi od nas nisu imali brižne roditelje kakve smo želeli i zaslužili. Možda su bili zauzeti, ljuti, zabrinuti, depresivni. Možda smo rođeni u pogrešno vreme, u sezoni periodu podela, gubitaka ili finansijskih kriza. Problem je što ako zbog toga jedemo ili pijemo previše, idemo na pogrešno mesto da popunimo prazninu - naglašava ona.
Savet: Zamislite trenutak u detinjstvu ili adolescenciji kada ste bili povređenituđim postupcima. Zamislite trenutak kao da ga ponovo proživljavate. Obratite pažnju na boje, zvukove, mirise, ukuse, fizičke senzacije. Zatim se zamislite kakvi ste sada. Vidite sebe kako ulazite u prošli trenutak i uzmite svoje prošlo ‘ja’ za ruku. Povedite sebe od mesta gde ste povređeni, izvucite se iz prošlosti. Recite sebi: ‘Evo me. Ja ću se pobrinuti za tebe’!
3. NEMOJTE SE SVAĐATI SA PARTNEROM
Upravo se psihološkinja razvela, pa ponovo udala sa istog partnera, jer je shvatila da je muž nervirao zbog problema koje je nosila u sebi. Edit ukazuje na to da nas često obuzima bes zbog stalnog stresa koji izazivaju - novac, deca, familija…
- Kad smo ljuti, to je često zato što postoji jaz između naših očekivanja i stvarnosti. Često se venčamo, a da se zaista ne poznajemo. Zaljubljujemo se u ljubav, ili u sliku osobe kojoj smo dodeljivali sve osobine i karakteristike za kojima žudimo. Zaljubljivanje je hemijski vrhunac. To je sjajno, ali i privremeno. Kad osećaj izbledi, ostajem nam izgubljeni san, sa osećajem gubitka zbog partnera ili veze koju nikada nismo imali na prvom mestu. Ali ljubav nije ono što osećaš, to je ono što radiš - naglašava Edit.
Otkrila je i da se dve godine nakon razvoda od supruga ponovo udala za njega – jer su ovoga puta upoznali jedno drugo na pravi način, bez maski i nerealnih očekivanja.
Savet: Prestanite da krivite partnera za svoja osećanja, a ne dozvolite ni da on krivi vas za njegove frustracije. Umesto toga, kada se svađate oko nekog problema, ukažite mu da sam razmisli šta mu tačno smeta i da prepozna problem kod sebe.
4. NAĐITE VREMENA ZA SEBE, DRAGOCENO JE!
Koliko god da ste zauzeti i pretrpani obavezama, Edit savetuje da nikada ne treba da osećate grižu savesti što ste odvojili vremena za sebe i svoje potrebe.
- Da nisam naučila da razvijem svoje unutrašnje samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti, nijedna količina hvaljenja spolja ne bi mogla da promeni način na koji se osećam prema sebi. Ali sada, kada volim sebe, znam da briga o sebi iznutra može uključivati i brigu o sebi spolja, takođe – priuštite sebi lepe stvari bez osećanja krivice; neka vaš izgled bude vaš put za samoizražavanje - objašnjava dr Edit.
Savet: Napravite grafikon koji prikazuje vaše sate svakog dana u nedelji. Označite vreme koje svaki dan provodite radeći, voleći i opuštajući se. Neke bi aktivnosti mogle da se uklope u više kategorija. Zatim saberite ukupan broj sati koje provedete radeći, voleći i opuštajući se u tipičnoj nedelji. Da li su tri kategorije otprilike u ravnoteži? Kako biste drugačije mogli organizovati svoje dane tako da radite više onoga za šta izdvajate najmanje svog vremena?
