Prošlog ponedeljka sam odlučila da "krenem" sa dijetom. Pošto je post u jeku, odlučila sam da to bude autofagija ili gladovanje ili režim ishrane 16:8. Istina je da sam htela da smršam, ali i da sebe dovedem u iskušenje s obzirom da postim godinama i konzumacija posne hrane za mene ne predstavlja bilo koje iskušenje ili odricanje.
Iako ima tri naziva svodi se na jedno: jedeš u periodu od 8 sati (ali ne sve), a gladuješ (bukvalno) tokom 16h.
Prema ljudima koji su do sada redovno praktikovali autofagiju, trebalo je da smanjim obim struka, smanjim želju za slatkišima, povećam energiju, snizim šećer u krvi, holesterol i td..
NE PROPUSTITE
Stručnjaci tvrde kako je umeren post zapravo dobar za naš organizam i telo. Ako stalno jedemo, onda je i naše telo stalno u onom stanju "hranjenja", što našem mozgu govori da se ne treba da se prebaci na trošenje energije koju čuva, odnosno drugim rečima - da sagoreva masnoće. Takođe, dobro je da se telo kratko odmori od čestog jedenja, jer se tako organizam može da se fokusira na neke druge procese u telu (izbacivanje toksina, smanjivanje upalnih procesa, regulaciju nivoa hormona, borbu protiv stresa...). Osobama koje imaju naviku da jedu iz sata u sat, ovaj režim ni došao kao pravi izazov, međutim u mom slučaju situacija je nešto lakša zbog činjenice da nemam naviku da doručkujem (zbog čega mi je mnogo lakše da pomerim svoj prvi obrok u kasnije sate). S pozitivne strane, ovaj režim ne donosi sa sobom nikakve dijete niti ograničenja, prema tome sledećih sedam dana hranila sam se apsolutno isto kao i inače, ali obroke sam smestila u periodu od 10 sati ujutro do 18 sati uveče.
NE PROPUSTITE
1. dan: Ovo uopšte nije teško! Nikad nisam imala naviku ranog doručka, bez problema mogu bez hrane do ručka, zbog čega mi nije problem da prvi obrok pomerim do oko 10 sati. Tako sam nekako otprilike i zamislila svoju nedelju. Doručak oko 10, međuobrok 12, ručak oko 14, ponovno međuobrok oko 16 i večera pre 18. Prvi dan je prošao glatko, ni u jednom trenutku nisam bila gladna, čak ni uveče - iako sam u raspored ugurala i kasniji trening nakon kog nisam večerala. Nisam se preterano fokusirala na konzumaciju hrane niti na činjenicu da sam ičime ograničena, ovaj mi je dan prošao glatko i jednostavno. Preživela 1/7!
2. dan: Krče mi creva... Danas sam zbog jako zaposlenog jutra preskočila onaj planirani obrok u 10. Nakon toga sam se redovno držala svog plana obroka i poslednji sam pojela u 18 sati. Već oko 20 sati osetila sam glad koju sam hrabro ignorisala jer "nema šanse da već drugi dan posrnem". Mislim da nema goreg osećaja nego leći u krevet "praznog želuca", gladan... Nisam mogla da zaspim od osećaja gladi, celo vreme mi je krčao želudac i osetila sam blagu glavobolju. Pitam se kako sam ikada ikome mogla da poverujem da ću zbog 16:8 ishrane bolje spavati...?
3. dan: Osećam se dobro. Iako sam sinoć zaspala gladna, probudila sam se skroz dobre volje i s dobrim osećajem generalno. Nisam bila gladna, ali sam u 10 sati pojela lagani voćni obrok. Nastavila sam sa laganijim ručkom i nešto konkretnijom večerom - jer sam zaključila da ipak moram malo bolje da se najedem u 18 sati, kako ne bih bila gladna uveče. Čak sam se osećala dovoljno energično da odem na trčanje i nisam osetila veću glad do kraja dana.
4. dan: Osećam se super! Danas sam se probudila s toliko puno energije da sam bila iznenađena samom sobom. Do sada sam shvatila kako mi obrok u 10 ujutro zaista treba, jer kada ga preskočim ipak osećam veću glad pa sam i danas s veseljem pojela prvi obrok. Jesam li spomenula činjenicu da sam se svaki dan počastila i desertom? Najozbiljnije sam shvatila onu "sve sme da se jede"!
5. - 7. dan: I ovako treba zauvek? Moj problem su naravno - vikendi. Već prve subote, odnosno šestog dana, prekinula sam post jer nisam mogla da ne odem na proslavu rođendana i kako (kako?!) ne otići na večeru s prijateljicama?
Moj zaključak nakon 7 dana autofagije:
Imam puno energije, osećam se dobro, sve jedem kao i ranije, spavam odlično, čini mi se da malo više pazim što unosim u telo jer kao želim da jedem dovoljno hranjivo unutar 8 sati, ali sve u svemu sve ide jednostavno i lako.
Nisam uopšte izgubila kilograme, ali osećam se nekako lakše i poletnije.
Mozak mi je definitivno bistriji. U problematičnim situacijama ne podležem grickanju svega i svačega - mozak radi punom parom čak i bez slatkiša i kofeina u velikim količinama.
