Doktor Branimir Nestorović na svom blogu često piše o aktuelnim temama i daje odlične zdravstvene savete. Tako je bilo i ovaj put kada je pisao o imunitetu, sodi bikarboni i vagusu:
Zapaljenje je osnova većine današnjih modernih bolesti. Zapaljenje je najčešće reakcija organizma na stres. Današnja medicina leči zapaljenje davanjem lekova. Ali, sve je više dokaza da se ovo može postići i stimulacijom nerva vagusa.
Vagus je poznat kao "lutajući nerv" (naziv potiče od latinske reči vagabond, koja je slična našoj za lutalicu), jer ima mnogo grana koje polaze iz malog mozga i moždanog stabla, a završavaju se u srcu i skoro svim visceralnim organima. Nemački fiziolog Otto Loewi je otkrio 1921. da stimulacija vagusa dovodi do usporavanja srčanog rada. Pri tome se oslobađala supstanca koja je identifikovana kao acetilholin (prvi otkriveni neurotransmiter).
U studiji iz 2010 objavljene u Psychological Science opisano je kako je vagus deo sistema koji koordiniše pozitivne emocije, fizičko zdravlje i pozitivne socijalne veze.
U njemu je opisano kako se pozitivne emocije i dobra socijalna mreža povezuju sa dobrim zdravljem.
Ova veza je ostvarena preko vagusa. Vagus je onaj nerv koji povezuje creva i mozak ("imam osećaj u želucu"). On donosi do mozga informacije iz unutrašnjih organa (oko 80-90% nervnih vlakana u njemu prenosi informacije "nagore". Ali, on prenosi i reakciju na emotivne i psihološke stimuluse "nadole".
Zavisno od vrste stimulusa, može nastati reakcija "odmori se i svari" u periodima sigurnosti i opuštenosti ili "bori se ili beži", kada se javlja opasna situacije.
U jednom ispitivanju na miševima naučnika iz Švajcarske, nerv je presečen tako da je prenosio samo signale do želuca, ali nije bilo prenošenja signala nagore.
Pokazalo se da su oni pamtili naučeni osećaj straha (onaj koji kod nas najčešće nastaje usled hroničnog psihološkog stresa kakav su loše radno mesto, loš brak, problemi sa decom, nedostatak novca itd). Tada je postalo jasno da se ova nedostatak u finkcionisanju vagusa može kompenzovati meditacijom, tehnikama disanja (poznate tri četvorke), ali i jednostavnim mantrama.
Ovo poslednje često koriste sportisti, da smanje nivo stresa (Nadal sa svojim karakterističnim pokretima ili Novakovo duboko disanje pre servisa su tipični primeri). Ovo dovodi do stimulacije vagusa, sa smirjućim efektima.
Danas znamo da je posledica slabe vagusne aktivnosti poremećen odnos između neurotransmitera GABA (izaziva smirenost) i adrenalina (povećava agresivnost).
