Ipak, najnovija studija je otkrila kako vegetarijanska ishrana može biti jednako dobra u održavanju zdravlja srca, prema istraživanju objavljenom u časopisu "Circulation".
Grupa italijanskih istraživača u svom istraživanju je u kojem je tokom tri meseca učestvovalo 100 osoba prekomerne težine, ali dobrog zdravlja s niskim do umerenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Pola ispitanika je bila na mediteranskoj ishrani dok je druga polovina bila na tzv. "lacto-ovo" vegetarijanskoj ishrani bez mesa i ribe, ali s jajima i mlečnim proizvodima. Nakon tri meseca, obe su se grupe zamenile, a tokom obe faze studije, pratilo se i zdravlje ispitanika.
Oba načina ishrane bili su dobri za zdravlje srca - ali na različite načine.
Vegetarijanska ishrana dovela je do značajnijeg pada 'lošeg' LDL kolesterola koji doprinosi stvaranju plaka u arterijama, što je faktor rizika za srčani udar i moždani udar.
Mediteranska prehrana, dovela je do većeg pada triglicerida, koji ukoliko su u povišenim vrednostima mogu biti faktor rizika za iste uslove.
"Istraživanje je pokazalo da jedan od ova dva načina ishrane, mogu da smanje faktore rizika od kardiovaskularnih bolesti", kaže autor studije Frančesko Sofi, izvanredni profesor na Univerzitetu u Firenci u Italiji.
Studija je pokazala kako oba načina ishrane dovode do smanjenja telesne težine i telesnih masnoća: osobe koje su prosečno "otopile" oko četiri kilograma.
Rezultati ne čude jer oba stila ishrane imaju nekoliko sličnosti: u mediteranskoj se ishari koristi puno žitarica celog zrna i mahunarki, a vegetarijanci meso i ribu često nadoknađuju dodatnim graškom, orasima, jajima i mlečnim proizvodima.
Ipak, istraživači kažu da ne postoji "najbolja" ishrana i da postoji više različitih načina za postizanje dobrog zdravljakroz hranu.
"Sada je sasvim jasno koja su dva načina ishrane najbolja kao prevencija kardiovaskularnih i drugih bolesti", kaže Sofi.
