- Godinama je preskakala doručak i pila samo kafu do prvog obroka.
- Vremenom su se javili umor, slabija koncentracija i jaka glad.
- Uvođenjem kvalitetnog doručka lakše je kontrolisala glad i organizovala ishranu.
Svako jutro počinjala je isto – kafa umesto doručka, a prvi obrok tek oko 13 časova. Verovala je da tako čini uslugu svom organizmu, sve dok nisu počeli umor, razdražljivost i nekontrolisana glad.
Godinama sam verovala da preskakanje doručka može da bude dobro za mene. Ujutru bih bila zauzeta obavezama i lako bih odlagala prvi obrok, ubeđena da tako unosim manje kalorija i pomažem sebi da održim kilažu.
Govorila sam sebi da nije problem ako ne jedem nekoliko sati nakon buđenja. Prvi obrok bih najčešće imala tek oko 13 časova, dok bih jutro provodila uz kafu.
Bila sam čak ponosna na svoju „disciplinu“.
Mislila sam da radim nešto korisno za svoje telo.
Kafa je menjala doručak, ali glad nije nestajala
Do podneva bih uglavnom pila samo kafu, često i više od jedne šolje. Ona bi nakratko potisnula osećaj gladi, pa sam imala utisak da mi preskakanje doručka uopšte ne smeta.
Međutim, vremenom sam počela da primećujem da se ne osećam najbolje.
U prepodnevnim satima bila sam umorna i razdražljiva. Teže sam se koncentrisala na posao, a kako se približavalo vreme prvog obroka, glad je postajala sve izraženija.
Tada bih često jela mnogo više nego što sam planirala.
Umesto pažljivo pripremljenog obroka, posezala bih za onim što mi je bilo najbrže i najdostupnije.
Shvatila sam da problem nije samo u doručku
Tek tada sam počela ozbiljnije da obraćam pažnju na svoje navike.
Shvatila sam da preskakanje doručka samo po sebi ne znači da ću smršati. Na telesnu težinu mnogo više utiču ukupna količina hrane koju unesemo tokom dana, izbor namirnica, fizička aktivnost, san i brojne druge navike.
Kod mene je problem bio u tome što sam odlaganjem prvog obroka često dolazila do tačke kada sam bila toliko gladna da mi je bilo mnogo teže da biram šta ću jesti.
Nisam dobila ono što sam očekivala.
Odlučila sam da promenim jutarnju rutinu
Zato sam rešila da ne počinjem dan samo kafom.
Uvela sam jednostavan doručak koji mi je prijao i koji me je držao sitom. Nekada su to bile ovsene pahuljice sa voćem i jogurtom, nekada jaja, a nekada grčki jogurt sa nekoliko dodataka.
Nisam tražila savršen obrok. Bilo mi je važno da bude jednostavan, hranljiv i da mi odgovara.
Promena nije bila dramatična, ali sam počela da primećujem razliku.
Više energije i manje nekontrolisane gladi
Kada sam počela redovnije da jedem, imala sam utisak da mi je lakše da organizujem ostatak dana.
Prepodnevna glad više nije bila toliko intenzivna, a samim tim mi je bilo jednostavnije da biram šta ću jesti za ručak i večeru.
Počela sam da obraćam više pažnje i na kvalitet obroka, a ne samo na njegovu količinu.
Najvažnije što sam naučila jeste da ne postoji jedno pravilo koje odgovara svima.
Nekome doručak veoma prija i pomaže mu da lakše kontroliše glad tokom dana. Drugome odgovara da prvi obrok bude kasnije. Preskakanje doručka samo po sebi nije ni garancija mršavljenja ni automatski štetno – važno je kako se uklapa u celokupnu ishranu i kako se osoba zbog toga oseća.
Danas slušam ono što mi telo govori
Danas više ne preskačem doručak zato što verujem da moram.
Ako sam gladna ujutru, jedem. Ako nemam veliki apetit, biram manji i jednostavan obrok.
Najveća promena nije bila u tome što sam počela da doručkujem, već u tome što sam prestala da verujem da je izgladnjivanje znak discipline.
Naučila sam da zdrav odnos prema hrani ne znači ignorisati glad, već razumeti svoje potrebe i napraviti način ishrane koji mogu da održim dugoročno.
