Već decenijama se mediteranska ishrana smatra najzdravijom i najboljom kada je mršavljenje u pitanju. U poslednje vreme,nordijska dijeta preti da joj preuzme vodeće mesto. Prema jednom istraživanju, principi ove dijete garantuju mršavljenje i to na potpuno zdrav način. Baš zato se ovaj način ishane našao visoko na listi i svakim danom postaje sve popularniji.
Šta je tačno nordijska dijeta?
Nordijska dijeta bazira se na sezonskoj i organskoj hrani. Akcenat je na voću, povrćui morskoj hrani. Osim što pomaže u regulisanju težine, postoje indikacije koje ukazuju da može da poboljša zdravlje srca, ali i reguliše krvni pritisak. Takođe, povoljno deluje na imunutet, s ozirom da se ovakvom ishranom u telo unese dosta vitamina i minerala. Nutricionista, Mark Eding je siguran da je ovo jedan od najzdravijih principa ishrane ikada napravlje.
Onovne smernice dijete
Ključne namirnice koje se konzumiraju u nordijskoj dijeti su sveže i sezonsko voće i povrće, žitarice od celog zrna, morska hrana i kvalitetno meso poput teletine, govedine, piletine i ćuretine.
Cilj je unijeti hranu u odnosu 2:1 – ugljenih hidrata naspram proteina.
Mnogima veći unos ugljenih hidrata ne zvuči kao obećavajući način mršavljenja, ali se ovaj način ishrane u praksi pokazao kao vrlo efikasan. Ugljene hidrate koje smete da konzumirate su oni sa niskim nivoom glikemijskog indeksa.
Glikemijski indeks označava brzinu pri kojoj nivo šećera u krvi poraste nakon konzumiranja određene vrste hrane. Hrana s visokim glikemijskim indeksom, poput pirinča i belog hleba i drugog peciva, trebala bi se konzumirati u ograničenim količinama, a najbolje ih je potpuno izbaciti. Ali, unos hrane sa umerenim i niskim glikemijskim indeksom možete jesti bez bojazni.
Kod nordijske dijete dozvoljena hrana je gotovo svo povrće. Najviše se preporuča korenasto povrće poputrepe, lukai rotkvice. Voće poput jabuka, krušaka, bobičastog voća, smokava, manga, nektarina narandži ima niski glikemijski indeks i dozvoljeno je.
Takođe su dozvoljne i sledeće namirnice: Integralni pirinač, integralna testenina, ječam, raž, batat, heljda i ovsene pahuljice.
Pošto je veći naglasak na morskoj hrani preporučuje se unossardinakoje su bogate omega 3 masnim kiselinama, bele ribe i lososa koji je bogat prirodnim mastima.
Ukoliko poželite nešto slatko, možete pojesti crnu čokoladom koja ima minimun 70% kakaa.
Od proteina je dozvoljeno sve jesti. Ugljene hidrate i proteine u toku dana unosite u razemri 2:1 i gledajte kako se vaše telo menja.
Ukoliko želite da smršate, dozvoljen unos hrane u toku dana je 1200 kalorija. Ako želite da održite kilažu, nije neophodno brojati kalorije, već slušati svoje telo i potrebe koje ima, kažu nutricionisti.
Evo kako bi mogao da izgleda jelovnik za jedan dan:
Doručak: 1 šolja ovsene kaše, jogurt, jabuka
Ručak: Salata od tunjevine uz komad ražanog hleba i prilog zelenog povrća
Užine: sezonsko voće, 30 grama sira i malo krekera od integralnih žitarica
Večera: 100 g grilovanog lososa, i pečeno korenasto povrće
Ovaj način ishrane se pokazao kao vrlo efikasan, pa ne čudi što je trenutno jedan od najpopularnijih
