Već decenijama se mediteranska ishrana smatra najzdravijom i najboljom kada je mršavljenje u pitanju. U poslednje vreme, nordijska dijeta preti da joj preuzme vodeće mesto. Prema jednom istraživanju, principi ove dijete garantuju mršavljenje i to na potpuno zdrav način. Baš zato se ovaj način ishane našao visoko na listi i svakim danom postaje sve popularniji.
NE PROPUSTITE
Šta je tačno nordijska dijeta?
Nordijska dijeta bazira se na sezonskoj i organskoj hrani. Akcenat je na voću, povrću i morskoj hrani. Osim što pomaže u regulisanju težine, postoje indikacije koje ukazuju da može da poboljša zdravlje srca, ali i reguliše krvni pritisak. Takođe, povoljno deluje na imunutet, s ozirom da se ovakvom ishranom u telo unese dosta vitamina i minerala. Nutricionista, Mark Eding je siguran da je ovo jedan od najzdravijih principa ishrane ikada napravlje.
Onovne smernice dijete
Ključne namirnice koje se konzumiraju u nordijskoj dijeti su sveže i sezonsko voće i povrće, žitarice od celog zrna, morska hrana i kvalitetno meso poput teletine, govedine, piletine i ćuretine.
Cilj je unijeti hranu u odnosu 2:1 – ugljenih hidrata naspram proteina.
Mnogima veći unos ugljenih hidrata ne zvuči kao obećavajući način mršavljenja, ali se ovaj način ishrane u praksi pokazao kao vrlo efikasan. Ugljene hidrate koje smete da konzumirate su oni sa niskim nivoom glikemijskog indeksa.
Glikemijski indeks označava brzinu pri kojoj nivo šećera u krvi poraste nakon konzumiranja određene vrste hrane. Hrana s visokim glikemijskim indeksom, poput pirinča i belog hleba i drugog peciva, trebala bi se konzumirati u ograničenim količinama, a najbolje ih je potpuno izbaciti. Ali, unos hrane sa umerenim i niskim glikemijskim indeksom možete jesti bez bojazni.
Kod nordijske dijete dozvoljena hrana je gotovo svo povrće. Najviše se preporuča korenasto povrće poput repe, luka i rotkvice. Voće poput jabuka, krušaka, bobičastog voća, smokava, manga, nektarina narandži ima niski glikemijski indeks i dozvoljeno je.
Takođe su dozvoljne i sledeće namirnice: Integralni pirinač, integralna testenina, ječam, raž, batat, heljda i ovsene pahuljice.
Pošto je veći naglasak na morskoj hrani preporučuje se unos sardina koje su bogate omega 3 masnim kiselinama, bele ribe i lososa koji je bogat prirodnim mastima.
Ukoliko poželite nešto slatko, možete pojesti crnu čokoladom koja ima minimun 70% kakaa.
Od proteina je dozvoljeno sve jesti. Ugljene hidrate i proteine u toku dana unosite u razemri 2:1 i gledajte kako se vaše telo menja.
Ukoliko želite da smršate, dozvoljen unos hrane u toku dana je 1200 kalorija. Ako želite da održite kilažu, nije neophodno brojati kalorije, već slušati svoje telo i potrebe koje ima, kažu nutricionisti.
Evo kako bi mogao da izgleda jelovnik za jedan dan:
Doručak: 1 šolja ovsene kaše, jogurt, jabuka
Ručak: Salata od tunjevine uz komad ražanog hleba i prilog zelenog povrća
Užine: sezonsko voće, 30 grama sira i malo krekera od integralnih žitarica
Večera: 100 g grilovanog lososa, i pečeno korenasto povrće
