Sadrži najviše ugljenih hidrata (oko 43% skroba i oko 4% šećera), proteine, malo masti i biljna vlakna. Bogat je vitaminima B grupe, provitaminom A i vitaminom C. Od mineralnih materija su prisutni kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, sumpor, hlor, gvožđe, mangan i bakar.
Primena
Kesten ima široku primenu u kulinarstvu. Najčešće se konzumira kuvani, pečeni ili u vidu pirea. Kuvanje i pečenje traje dok ne dođe do odvajanja ljuske. Može se usitniti i iskoristiti za pravljenje palačinki, hleba i kolača. Kuvani je bogatiji mineralnim materijama, dok pečeni sadrži veću količinu energetskih sastojaka (proteina, masti i ugljenih hidrata).
Birati sjajne, braon, sveže, mlade i teže plodove, bez tragova buđi. Izbegavati starije i lakše, jer ne mogu lepo da se ispeku. Plodove čuvati u frižideru, da se ne bi brzo isušili.
Pod kestenom se podrazumeva plod pitomog kestena. Prema sorti se deli na običan i na marone. Maroni su cenjeniji od običnog kestena. Plod im je krupniji i imaju svetliju boju ljuske.
NE PROPUSTITE
Divlji kesten
Konzumiranje sirovog divljeg kestena može dovesti do trovanja, jer sadrži određenu količinu otrova eskulina. Pitomi i divlji kesten nisu botanički srodni i različite su građe. Divlji se teže vadi iz ljuske i neprijatnog je mirisa.
Iako otrovan ukoliko se unese u organizam, seme i lišće daju pozitivne rezultate pri lečenju proširenih vena i hemoroida. Seme pomaže kod uvećane prostate, dijareje i groznice, a lišće kod prehlade i artritisa. Ekstrakt semena poboljšava cirkulaciju.
Hranjiva svojstva
Nutrijenti iz kestena utiču na pravilno funkcionisanje nervnog sistema, imaju antioksidativno delovanje, smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i poboljšavaju rad mozga. Koristi se protiv prehlade, dijareje i astme. Sadržaj biljnih vlakana daje osećaj sitosti, smanjuje pritisak u crevima, utiče na smanjenje holesterola, triglicerida i količine toksičnih supstanci u organizmu. Ugljeni hidrati prisutni u kestenu daju energiju koja dugo traje. 100 grama kestena sadrži oko 213 kalorija.
