Istinska radost živi u nama i čini aromu našeg bića. Negujte je!

Usvojite ga i vi: Plan za dug život

Novija istraživanja potvrđuju: da bismo pronašli eliksir mladosti, dovoljno je da promenimo životni stil i zamenimo sedeći način života onim malo aktivnijim, a prerađenu hranu zdravim namirnicama
Nutricija 01.03.2014. - 16:06h
Foto: Thinkstock

Svaka kultura ima svoje tajne za postizanje boljeg zdravlja i dužeg života. Ali u današnjem globalnom selu čini se kao da se na njih zaboravilo; sve se pomešalo i stilovi života su na svim kontinentima postali gotovo identični.

 

Frižidere i zamrzivače pretrpali smo nezdravim namirnicama, volimo da pojedemo keks iz supermarketa, svuda idemo nekom vrstom prevoznog sredstva, malo se krećemo i polako se odvajamo jedni od drugih (ne poznajemo čak više ni svoje komšije). Ali za dugovečnost nam ne treba mnogo.

 

Zeleno, volim te, zeleno

 

Za dobro zdravlje i dug život ishrana bi trebalo da se temelji na biljkama – svežem organskom voću i povrću i celovitim žitaricama. Priroda ih je osmislila kao najbogatiji izvor hranljivih materija koje jačaju imunološki sistem.

 

Voće i povrće, posebno tamnozeleno lisnato i raznobojno (u kom je najviše antioksidansa), pomažu telu u metabolizmu zasićenih masnoća, dok vlakna sadržana u mnogim celovitim žitaricama (ovas, kukuruz, smeđi pirinač, ječam) zaustavljaju delovanje nekih kancerogenih materija i olakšavaju telu prepoznavanje ćelija koje treba da uništi. Važno je spomenuti da naša dugovečnost uveliko zavisi i od dobrog funkcionisanja jetre koja je ključna za izlučivanje toksina iz tela. A kako biste taj organ održali zdravim, potočarka, divlje začinsko bilje i kopriva (u obliku čaja ili supe) treba da postanu učestali gosti vaše kuhinje.

 

Šta jedu mršave devojke, a šta izbegavaju, saznajte OVDE.

 

Duže žive oni koji se kreću

 

S obzirom na to da prosečni savremeni čovek malo vežba i slabo se kreće, stručnjaci se slažu da je bilo kakva fizička aktivnost dobra za zdravlje i dug život. Zapravo, ona je magični lek za gotovo sve zdravstvene tegobe. Jedna od najvećih dobrobiti je u tome što pomaže u borbi protiv oksidativnog stresa koji se stvara unošenjem brze hrane.

 

Kako da vežbate kod kuće, saznajte OVDE.

 

Osobe koje redovno vežbaju i jedu brzu hranu imaju mnogo mekše krvne sudove od osoba koje se ne kreću, a takođe konzumiraju brzu hranu. Ako vam je priroda posla takva da po ceo dan sedite, a nakon toga se kod kuće odmarate sedeći i gledajući TV, dobro će vam doći istraživanje nedavno objavljeno u Journal of the American College of Cardiology koje otkriva da oni koji van posla sede četiri ili više sati dnevno imaju 50 odsto veći rizik od umiranja od bilo kog uzroka nego oni koji sede manje od dva sata dnevno. Preporučuje se da svakih sat vremena prošetate barem minut. Svaki korak je važan u odnosu na 10.000 koraka koliko treba da pređemo dnevno.

 

Ništa bez prijatelja

 

Osobe sa širokim krugom dobrih prijatelja žive čak 22 odsto duže od onih sa malo prijatelja. Razlozi mogu da budu različiti, ali najvažniji je što snažna društvena mreža dokazano smanjuje stres poboljšavajući naše psihičko i fizičko zdravlje i jačajući imunološki sistem koji nam pomaže u borbi protiv bolesti. Osim toga, osobe koje nailaze na podršku među prijateljima i supružnicima obično imaju veće samopouzdanje i bolje se brinu o sebi i imaju zdraviji životni stil. Dakle, osim što druženje životu daje smisao, dodaje mu i godine.

 

I zapamtite, ne menjajte ljude, birajte prijatelje koji vam odgovaraju.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...