Koliko puta vam se desilo da odete kod lekara na pregled i nakon njegovog zaključka o dijagnozi i načinu lečenja zaključite da biste ipak voleli da vas pregleda i neko drugi jer vam intuicija govori da bi to bilo najbolje. A i da biste bili mirni jer ćete tačno znati kakvo je vaše zdravstveno stanje i da li je dijagnoza koja vam je data tačna. I to je sasvim u redu, imate prava na to!
Nijedan lekar ne može da bude stručnjak za sve, pa je procena dijagnoze i tretmana koji vam je predložen u nekim slučajevima uobičajen ili čak neophodan postupak kako biste sebi obezbedili najbolju negu.
Verovatno se pitate kako da kažete svom lekaru da želite drugo mišljenje. Ne brinite, to nije znak nepoverenja, a i oni sami često to traže ako vaše rezultate teško tumače ili im nije jasno koliko je bolest napredovala i koje opcije lečenja bi bile ispravne.
Budite otvoreni i direktni, pitajte doktora za preporuku ili sami izaberite specijalistu koji važi za stručnjaka u svojoj oblasti. Na kraju krajeva, to možete da uradite i na svoju ruku, ne morate da tražite dozvolu od njega, ne mora za to ni da zna.
Kada zakažete sastanak s drugim, željenim lekarom, postarajte se da dobije informacije koje već imate od vašeg lekara, on mora da ima uvid u vašu istoriju bolesti, rezultate testova, snimke i druge relevantne podatke, pa sve to ponesite u slučaju da toga iz nekog razloga (pregled u privatnoj klinici) nema u kompjuteru ili kartonu.
Možda će vam pomoći i da pripremite listu pitanja. Na primer, možete da ga pitate kako je došao do zaključka, koji su bili najvažniji faktori koje je uzeo u obzir, kako se to može porediti sa drugim slučajevima, kakav plan lečenja predlaže...
Ako se vaš i drugi lekar slažu u vezi s dijagnozom, onda je kurs jasan. A ako se ne slažu, postavljajte dodatna pitanja da biste bili sigurni da razumete tačke gledišta oba lekara. Doktor primarne zdravstvene zaštite u tom slučaju može da zatraži i stav novog stručnjaka, koji će razjasniti njihova mišljenja.
Bez obzira na to šta odlučite, osećaćete se bolje kada znate da ste preduzeli sve što ste mogli. Sigurnost je veoma važna, a početak lečenja, kad ste ispunjeni samopouzdanjem, uvek je dobra stvar. A evo kada je najbolje da tražite drugo mišljenje:
1. Ako smatrate i osećate da nešto nije u redu
Aktivno učestvujte u brizi za svoje zdravlje. Ako niste sigurni da vam je postavljena dobra dijagnoza (jedan od pet pacijenata ima pogrešnu), ili da nemate zadovoljavajući tretman, tražite drugo mišljenje.
2. Ako vam je dijagnostikovana retka bolest
Konsultacija drugog stručnjaka može da dovede do dodatnih informacija, jasnijeg razumevanja oboljenja, potpunije dijagnoze i adekvatnijeg načina lečenja.
3. Ako vam je dijagnostikovan rak
Ova dijagnoza drastično menja život i dobijanje drugog mišljenja će pomoći da dobijete odgovore na mnoga pitanja. Tako ćete sa sigurnošću započeti lečenje, bilo da je u pitanju operacija, zračenje, hemioterapija ili kombinovano lečenje.
4. Ako vam je predložena operacija
Ponekad postoje nehirurške ili manje invazivne opcije lečenja koje svakako vredi razmotriti.
5. Ako je plan lečenja rizičan
Drugo mišljenje nije samo za dijagnostiku stanja. Čak i ako je jasno koji problem imate, provera plana lečenja je dobar izbor, a istraživanje alternativa može vam pomoći da pronađete bolju negu. Potražite obavezno drugo mišljenje ako je plan lečenja eksperimentalan, invazivan, rizičan i ako može da ima ozbiljne dugotrajne neželjene efekte.
6. Ako lečenje ne daje rezultate
Ako ne reagujete kako se očekuje, ili se stanje pogoršava, drugačiji plan lečenja može da bude efikasniji. Moguće je i da postoji neko neotkriveno stanje koje stvara probleme. Novo mišljenje može da pomogne i da se razjasni da li je u pitanju drugačije stanje ili bolest.
7. Ako vas dugo prati bol
Dijagnostikovanje i lečenje hroničnog bola može da bude komplikovano, istražite sve mogućnosti pre nego što se odlučite za bilo kakvu dugotrajnu terapiju.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
