Depresija je ozbiljan mentalni poremećaj koji zahvata i telo i misli, i negativno utiče na sve aspekte življenja.
Depresivno raspoloženje karakteriše povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, pesimizam, usporeni misaoni tok, osećaj beznađa i bespomoćnost.
Prvi znaci depresije su: sniženo (mračno, potišteno, tužno) raspoloženje; gubitak interesovanja i zadovoljstava od stvari i poslova koji su ranije bili prijatni; smanjenje energije, koje dovodi do pojačanog umaranja i smanjenja aktivnosti.
Da depresija ne izgleda uvek kao tuga tvrdi lekar i profesor interne medicine na Kalifornijskom Univerzitetu dr. Ričard Kravitz, stručnjak za dijagnostifikovanje depresije u ustanovama primarne nege.
"Često se događa da pacijenti ne misle da su depresivni jer to ne mogu povezati sa svojim simptomima, s jedne strane, jer se depresija izjednačava sa slabošću, a s druge, zato što simptomi naizgled nemaju s njom veze", kaže dr. Kravitz, dodajući da je najbitnije prepoznavanje, jer što se pre leči to je lečenje brže i uspešnije.
Bol
75 odsto depresivnih ljudi ima hronične bolove. Jedno kanadsko istraživanje je pokazalo da depresivne osobe imaju čak četiri puta veću verovatnoću da će osećati bolove u vratu i donjem delu leđa od onih koji nisu bili depresivni.
"Kad smo depresivni pažljivije osluškujemo telo, pogotovo negativne reakcije u organizmu, te je i bol naglašenija nego inače", objašnjava Ričard Kravitz, dodajući da su tada moguće i želudačne tegobe i glavobolja ili veća osetljivost na bol uopšte.
Studija iz 2008. godine iz Arhiva opšte psihijatrije otkrila je i da se kod depresivnih osoba aktivnost mozga više koncentriše na emocije, a smanjena im je i sposobnost da se nose sa bolom.
Slovenski filozof, Slavoj Žižek: Ako smo svi srećni, kako to da je svuda teskoba i depresija!
Gojenje
Iako neka hrana može da podigne nivo serotonina, hormona sreće, vremenom takvo 'emocionalno jedenje' može dovesti do gojenja ili osećaja krivice i stida, a ne leči prave uzroke depresije.
Novo istraživanje časopisa Obesity potvrđuje i da visoka razina stresa i depresija otežavaju gubitak kilograma i pridržavanje strategija mršavljenja.
Bes
Osobe koje se iznerviraju zbog svake sitnice ili su generalno besno reaguju, moguće da pate od depresije.
Studija iz 2013. objavljena u časopisu JAMA Psychiatry, pokazala je da se 54 posto depresivnih ljudi oseća mrzovoljno i ljuto.
"Jednom kad zauzmeš negativan stav, lakše ćeš preuzimati negativna raspoloženja kao što su razdražljivost,frustracija ili bes", kaže psiholog i direktor u Centru za psihološki trening u Montefioreu, dr. Simon Rego.
Anksioznost i napadi panike: Koliko su zaista opasni po mentalno i fizičko zdravlje!
Perfekcionizam
Brojne naučne studije su pokazale povezanost perfekcionizma i depresije. Prisutan je konstantan pritisak da će osoba biti voljena i prihvaćena od strane okoline samo ako je savršena.
Za perfekcioniste je napraviti grešku “smrtni greh”, i znak ličnog nedostatka ili mane, a ne činjenice da je ljudski grešiti i da svi pravimo greške. Zbog toga ove osobe lako upadaju u depresiju. Da bi se suprotstavili strahu od neuspeha i sramote koja dolazi s njim, potrebno je raditi na samopoštovanju i saosećanju, što je teško, zbog čega im je najčešće potrebna pomoć stručnog lica.
Nemogućnost koncentrisanja
Svako ima problema da se s vremena na vreme koncentriše, pogotovo ako vam je nešto posebno na umu. Ali da pitanje koncentracije toliko utiče na vaš rad ili odnose – takođe mogu biti znak depresije. Teškoće u koncentraciji direktno ugrožavaju funkcionisanje čoveka, i otežavaju rad ili školovanje, te mogu dovesti do propuštanja zadataka ili rokova.
Nesanica
Većina ljudi koji pate od depresije imaju problem sa spavanjem, bez obzira koliko su umorni, jednostavno ne mogu da zaspe.
Alkohol
Gotovo trećina ljudi koja pati od depresije ima problem s alkoholom, pokazuju istraživanja, a iako jedno piće može pomoći kod stresa, drugo ili treće pojačava negativne emocije - ljutnju, agresivnost, anksioznost i depresiju.
Koncentrisani ste samo na Fejsbuk, kockanje ili kupovinu
Nekoliko studija dokazalo je da ljudi koji su stalno aktivni na društvenim mrežama mogu biti depresivni. Oni mogu osećati da su uskraćeni za direktan kontakt ili upotrebljavaju društvene mreže kako bi pobegli od misli ili osećanja koja im okupiraju mozak.
Zavisnost od interneta jeste posebna dijagnoza, ali se često preklapa s depresijom, a dr. Rego kaže kako je potraga za kratkoročnim podsticajem uobičajeni mehanizam kod depresivnih ljudi.
Ne razmišljate o realnim stvarima nego sanjarite
Bez obzira o čemu maštate, psiholozi s Harvarda pokazuju da smo najsrećniji kad nam je um "čvrsto ukorenjen u sadašnjem trenutku". Lutanje misli" može da pojača zbunjenost, anksioznost i tugu.
Iako sanjarenje' može pomoći u pronalaženju kreativnih rešenja, često je povezano i sa neraspoloženjem.
Prebacivanje iz tuge u sreću i obratno
Često i kratkotrajno “prebacivanje” iz stanja tuge u sreću i obrnuto, može biti upozorenje da se dešava nešto ozbiljnije.
Kada smo depresivni, neki srećan događaj nas može izvući iz toga, a stvari mogu izgledati u redu, ali samo kratko: depresija se obično vraća kada se, recimo, pridružite tom događaju.
Psihoterapeuti navode ovaj “interesantan” simptom depresije koji možda nije dobro poznat- kada se neko sa depresijom privremeno “podiže” iz tog stanja zbog pozitivnog događaja, prilike ili međuljudske veze, kratko je ublažava, ali se ubrzo kasnije ponovo vraća u depresivno stanje.
Oslabljen imunitet, stalni osećaj umora i depresija: 5 saveta za povećanje težine i mišićne mase!
