PRETERIVANJE

Previše rada može skupo da vas košta: Najrizičnija ste grupa za infarkt ukoliko živite ovako!

Medicinska istraživanja potvrdila direktnu vezu između iznenadnog i preranog srčanog udara i prekomernog rada

Medicina 04.05.2020. - 19:25h Autor: Stil / BaštaBalkana.com
Foto: Shutterstock

Dugi ostanci na poslu, prekovremeni sati provedeni u kancelariji, stres i umor u kombinaciji dovode vas u direktan rizik od iznenadnog i preranog infarkta, potvrdile su naučne studije, a prenosi Bašta Balkana.

 

Naime, prema jednoj sprovedenoj studiji, mlađi zaposleni ljudi koji često rade veoma dugo i prekovremeno, sa nedovoljno odmora i slobodnih dana, imaju značajno veći rizik od nastanka srčanog udara.

 

Studija iz 2019. godine, koja je objavljena u časopisu „Stroke“, pokazala je da svako ko predugo radi ima povećan rizik od srčanog udara.

 

Za ovu studiju naučnici su ispitivali 143.592 odrasle osobe u uzrastu od 18 do 69 godina koje su imale najmanje šest meseci radnog iskustva i radili svojim uobičajenim tempom. To znači da je većina njih imala puno radno vreme tokom dana.

 

Lekari su takođe uzeli detaljnu medicinsku dokumentaciju svih učesnika istraživanja, zajedno sa eventualnom istorijom srčanog udara ili faktorima rizika za njega – dijabetesom, povišenim holesterolom ili visokim krvnim pritiskom.

 

Rezultati su pokazali da:

– 42.542 učesnika (30 procenata) radilo je više od 10 sati dnevno oko 50 dana godišnje, što su naučnici definisali kao dugo radno vreme.

 

– 14.481 osoba (10 odsto) radilo je previše sati dnevno najmanje jednu deceniju.

 

– 1.224 učesnika (oko 1 odsto) doživeli su srčani udar na kraju napornog radnog dana.

 

Naučnici su otkrili da je preterano dugo radno vreme za čak 29 odsto povećalo rizik od nastanka srčanog udara u poređenju s radnim vremenom koje traje kraće od 10 sati dnevno.

 

Zaposleni koji su radili predugo deceniju ili više imali su čak 45 odsto veći rizik od infarkta.

Naučnici upozoravaju da ljudi nakon napornog, dugog i stresnog dana na poslu moraju obavezno da odmore i da relaksiraju i telo i um, kako bi organizam stigao da se oporavi i nadoknadi izgubljenu snagu.

 

Pored dugog radnog vremena, stres, nedostatak slobodnog vremena za opuštanje i relaksaciju i druge nezdrave životne navike, dodatni su fakot rizika za nastanak infarkta miokarda, dodaje se u studiji.

 

Stres dovodi do pojačanog lučenja hormona adrenalina i kortizola, a ovi hormoni imaju negativne efekte koji mogu dovesti do povišenog krvnog pritiska, pojačanog opterećenja srčanog mišića, prenaprezanja krvnih sudova, nastanka aritmije i fibrilacije sčanih pretkomora, što su glavni uzroci nastanka infarkta, zaključili su naučnici.

 

(Stil.kurir.rs)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs