Neurologija je grana medicine koja se bavi anatomijom, funkcijama i organskim poremećajima nervnog tkiva i nervnog sistema, kao i lečenjem svih stanja i bolesti koje zahvataju centralni i periferni nervni sistem uključujući moždane ovojnice, krvne sudove i tkiva poput mišića.
Neurološki pregled sastoji se od niza testova, nakon kojih lekar donosi zaključke o lečenju ili o mogućim dodatnim dijagnostičkim analizama.
Pregled uključuje anamnezu trenutnog stanja, opšteg stanja i porodičnu anamnezu, kao i neurološki status na osnovu kojeg se mogu utvrditi klinički znakovi oštećenja određenih funkcionalnih sistema.
Zbog kojih problema se najčešće obraćamo neurologu?
"Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma s kojima se susrećemo u svakodnevnom životu i zbog kojih odlazimo na pregled kod neurologa. Za veliki broj ljudi ona čini sastavni deo života. Vrtoglavica je takođe jedan od najučestalijih razloga poseta lekaru. Učestale vrtoglavice ili stalni osećaj "zanošenja" mogu značajno da utiču na kvalitet vašeg života. Srećom, vrtoglavice najčešće nisu simptom stanja opasnog po život", objasnila je neurolog doc. dr. sc. Sandra Morović za Ordinacija.hr i navela zbog kojih se tegoba treba javiti neurologu:
1. Gubitak svesti ili nesvestica
Privremeni gubitak svesti: kod delimičnog ili potpunog gubitka svesti dolazi do prekida svesti o sebi i svojoj okolini. Kada je gubitak svesti privremen i dolazi do spontanog oporavka, naziva se sinkopom ili, popularno, nesvestica. Sinkopa nastaje zbog privremenog smanjenja protoka krvi usled kojeg dolazi do manjka kiseonika u mozgu, što dovodi do nesvestice ili epizode "pomračenja", odnosno gubitka svesti.
Privremeni poremećaj dotoka krvi može biti uzrokovan srčanim poremećajima ali i stanjima koja ne uključuju srčane probleme.
* Nekardijalni uzroci: Posturalna hipotenzija: Pad krvnog pritiska zbog promene položaja tela u vertikalniji položaj nakon ležanja ili sedenja; Dehidracija uzrokuje smanjenje volumena krvi. Lekovi za krvni pritisak koji dovode do niskog krvnog pritiska. Bolesti nerava na nogama kod starijih ljudi (naročito kod obolelih od dijabetesa ili Parkinsonove bolesti); Moždani udar ili tranzitorn ishemijski napad; Nesvestica nakon vađenja krvi ili nakon određenih situacija poput mokrenja, oštećenja ili kašljanja (situacijska sinkopa) zbog refleksa koji nije pod voljnom kontrolom nervnog sistema koji usporava srce i širi krvne suodve u nogama, pa ljudi često osećaju mučninu, znojenje ili slabost neposredno pre gubitka svesti.
2. Glavobolja
Glava je deo tela koji najčešće boli i čest je razlog posete lekaru. 70 do 80% populacije, bilo muške ili ženske, doživelo je glavobolju bar jednom. Pedeset odsto ljudi pati od glavobolje barem jednom mesečno, 15% barem jednom nedeljno, a čak 5% svakodnevno.
Glavobolje mogu biti složenije nego što većina ljudi misli. Različite vrste glavobolje mogu imati sopstveni skup simptoma, javljaju se iz jedinstvenih razloga i potreban je različit pristup lečenju. Kad saznate svoju vrstu glavobolje, vi i vaš doktor možete da pronađete najpovoljniji način lečenja i zbrinjavanja. Postoji preko 150 vrsta glavobolje, ali najčešći tipovi uključuju:
- Tenzijsku glavobolju: Napetost glavobolje najčešća je vrsta glavobolje kod odraslih ljudi i tinejdžera. Izaziva blag do umereni bol i vremenom dolazi i odlazi. Obično nema drugih simptoma.
- Migrenske glavobolje: Migrenske glavobolje često se opisuju kao pulsirajuća bol u jednoj strani glave, mogu trajati od nekoliko sati do 4 dana. Uz bolove, ljudi imaju i druge simptome, poput osetljivosti na svetlost, buku ili miris; mučninu ili povraćanje; gubitak apetita; bol u stomaku.
Lekaru morate da se obratite ako: imate novonastalu glavobolju nakon 50. godine života, glavobolju koja menja karakter, iznenadnu jaku glavobolju "kao nikada do sada", ako je glavobolja praćena visokom temperaturom (39), ili drugim simptomima poput smetnji u govoru, poremećaja svesti ili slabosti strana tela, problema sa vidom, mučnine ili povraćanja.
3. Bol
Bol je neprijatan osećaj i emocionalno iskustvo koje se povezuje s oštećenjem tkiva. Omogućava telu da reaguje i spreči dalje oštećenje tkiva. Ljudi osećaju bol kad signal putuje nervnim vlaknima do mozga na tumačenje. Današnji način života i rada često je uzrok bolovima u vratu i leđima koji se šire duž ekstremiteta, često su praćeni trnicima i drugim neprijatnim senzacijama.
4. Epilepsija
Epilepsija je poremećaj centralnog nervnog sistema (neurološki) u kojem moždana aktivnost postaje abnormalna, što uzrokuje napade ili periode neobičnog ponašanja, senzacija, a ponekad i gubitak svesti. Svako može da razvije epilepsiju. Epilepsija pogađa i muškarce i žene svih rasa, etničkog porekla i starosnih grupa. Neki od glavnih uzroka epilepsije uključuju: komplikacije pri porođaju zbog kojih mozak predugo ostaje bez kiseonika, povrede glave koje nastaju tokom rođenja ili zbog nesreća tokom mladosti ili odraslog doba, tumori mozga, genetska stanja koja rezultiraju povredom mozga poput tuberozne skleroze, infekcije poput meningitisa ili encefalitisa.
5. Meningitis
Meningitis je upala moždanih ovojnica (zaštitnih membrana koje pokrivaju mozak i kičmenu moždinu). Nelečena bolest može biti opasna po život.
6. Moždani udar
Moždani udar je hitno stanje u kojem poremećen dotok krvi u mozak rezultira smrću moždanih ćelija. Postoje dve glavne vrste moždanog udara: ishemijski, zbog nedostatka protoka krvi, i hemoragički, zbog krvarenja. Oba rezultiraju time da delovi mozga ne funkcionišu pravilno. Faktori rizika: visok krvni pritisak, pušenje, gojaznost, povišen holesterol...
Simptomi - 5 znakova upozorenja:
- Iznenadna, posebno jednostrana slabost lica, ruke ili noge;
- Iznenadna zbunjenost ili problemi s govorom ili razumevanjem govora;
- Iznenadni problemi s vidom na jednom ili oba oka;
- Iznenadne poteškoće u hodu ili vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili problemi s koordinacijom;
- Jaka glavobolja bez poznatog uzroka.
7. Povreda glave i kičmene moždine
Povredom glave smatra se svaka trauma na vlasištu, lobanji ili mozgu. Povreda može biti samo manji udar na lobanji ili ozbiljna povreda mozga. Povreda glave može biti zatvorena ili otvorena. Zatvorena znači da ste zadobili jak udarac glavom od udara u objekat, ali predmet nije slomio lobanju.
8. Tremor
Tremor je nehotična, pomalo ritmična, mišićna kontrakcija i opuštanje koje uključuje oscilacije ili trzanje pokreta jednog ili više delova tela. To je najčešći od svih poremećaja pokreta i može uticati na ruke, ruke, oči, lice, glavu, vokalne nabore, trup i noge. Većina drhtanja javlja se u rukama. Uzroci tremora uključuju: mišićni umor, previše kofeina, stres, starenje, nizak nivo šećera u krvi, Parkinsonova bolest, esencijalni tremor.
9. Vrtoglavica
Iznenadni osećaj da se prostor vrti oko nas, nemogućnost održavanja ravnoteže, nepoznatog uzroka, posebno ako je praćen glavoboljom i /ili mučninom i/ili povraćanjem i nije vezan za promene položaja glave, znak je da treba potražiti lečničku pomoć.
10. Demencija
Demencija je sindrom uzrokovan bolešću mozga, obično hronične ili progresivne prirode, u kojem dolazi do poremećaja višestrukih viših kortikalnih funkcija, uključujući pamćenje, mišljenje, orijentaciju, razumevanje, proračun, sposobnost učenja, jezik i sud. Nema poremećaja svesti. Demencija uglavnom pogađa starije osobe. Demencija je jedan od glavnih uzroka invalidnosti u kasnijem životu.
