Za beli i crni dud slobodno možemo reći da su neopravedno zapostavljena suprevoća. Naime, obe vrste su se puno više upotrebljavale ranije u narodnoj medicini, nego što to danas savremena fitoterapija čini. Blagotvorne dudinje mogu vrlo lako da vam postanu jeftini, a pri tom vrlo zdravi dodaci ishrani, jer upravo u njima se sadrže supstance s visokim preventivnim potencijalom za mnoge današnje bolesti, bilo da ih koristite sveže, ili pravite sok od duda.
Plodovi izgledom dosta podsećaju na kupine, imaju veoma raznolika svojstva, što nepravedno zapostavljeni crni dud ponovo vraća u centar pažnje, kao supervoćku! Dudinje sadrže šećere, vitamine A, B1, B2, C i K, minerale i dragocena vlakna, a pritom imaju izuzetno malo kalorija, više u nastavku.
Drvo duda retko se viđa po dvorištima
U Vojvodini je u prošlom veku bilo totalno nezamislivo da se dud drvo ne nalazi u dvorištu ili na sokacima , danas se nažalost ta slika dosta izmenila, dudova skoro da i nema, te novije generacije odrastaju bez njih. Deca su ranije crni dud prosto obožavala, noge su znale da potamne od ugaženih dudinja, a odeća im se teško prala, na radost njihovih baka i majki. Opet to je bilo neko drugo vreme, bez savremenih tehničkih naprava, interneta i ostalog, kada su mališani više vremena boravili na svežem vazduhu uz igru.
Postoje dve vrste duda rasprostranjene u Evropi – beli i crni dud. Lišće belog duda nekada je bila važna sirovina, budući da je njime hranjena svilena buba. Ova biljka dolazi nam iz Kine, Japana i Indije, a u Evropu ju je doneo Marko Polo 1271. godine, te se gajila upravo zbog proizvodnje svile. U novije vreme, usled širenja sintetičkih vlakana, uzgajanje duda je znatno smanjeno, a mnoge vojvođanske dudare su nestale.
S druge strane, crni dud stiže iz stare Persije i Arabije. Još od davnina korišćen je zbog svojih lekovitih svojstava. Još su stari Rimljani otkrili njegova dragocena svojstva i koristili ga protiv infekcija i crevnih parazita, kao i za lečenje opekotina. Beli dudovi sazrevaju u junu, a njegovi plodovi imaju sladak ukus.
Crni dud počinje da zri krajem jula meseca, a ukus njegovih plodova blago je gorkast. U nastavku saznajte više o ovom blagotvornom voću i njegovim prednostima za zdravlje.
Lekovita svojstva crnog duda su izvanredna
Ove malene bobice su neverovatno lekovite i zdrave, plodovi duda sadrže šećere (fruktozu i glukozu), vitamine (A, C, K, B1 i B2) brojne minerale i dragocena vlakna. Crni dud ima nisku kalorijsku vrednost, malo veću od 43 kcal na 100 grama, zbog čega se preporučuju u niskokaloričnim režimima ishrane i različitim dijetama.
Sadrži dosta flavonoida, među kojima se nalaze rutin i morozin. U dudinjama se nalaze antocijanini – takođe flavonoidi – koji ovoj voćki daju crvenu boju, a poseduju antioksidantna svojstva i deluju protiv starenja. Još jedan moćan antioksidans jeste resveratrol, koji obara holesterol i na taj način uspešno smanjuje rizike od nastanka brojnih kardiovaskularnih bolesti.
Mnoge laboratorije se trenutno bave izolacijom i ekstrakcijom aktivnih sastojaka plodova duda. Često se pronalaze nove supstance: nedavno je pronađen mulberofuran G, ekstrakt kore ove biljke. Osim u plodu, antioksidansi su otkriveni i u listovima i u korenu. Listovi duda u Koreji koriste dijabetičari, zbog toga što sadrže posebne vrste flavonoida. S druge strane, kineska tradicionalna medicina savetuje upotrebu belog duda u slučaju anemije i zatvora.
Poslednju studiju sprovela je grupa istraživača sa Napuljskog univerziteta. Ekstrakt belog duda zajedno s drugim nutraceuticima, poput berberina i monakolina K, snižava nivo LDL holesterola, triglicerida, kao i nivo šećera u krvi.
Crni i crveni luk čine čuda za štitnu žlezdu: Ruski lekar pronašao spas za obolele!
Kako se crni dud kao lek upotrebljava
Plodovi duda imaju, dakle, snažna protivupalna i antibakterijska dejstva, sprečavaju brojne kardiovaskularne bolesti (preporučuju se onima koji pate od hipertenzije) i pozitivno utiču na celokupan rad gastrointestinalnog trakta.
Crni dud deluju umirujuće i na centralni nervni sistem te potpomaže bolji i laganiji san. Zato se preporučuje da se dudinje jedu uveče, kako bi kvalitetan odmor bio zagarantovan. U prošlosti su se dudovi koristili u obliku tečnosti za ispiranje usta, kako bi se ublažile upale u ustima i grlu.
Listovi, u obliku odvara ili dekokta, imaju antibiotička i diuretička svojstva i sprečavaju upale usne duplje i mokraćnih kanala. Na kraju, crni dud je sastojak antiejdž, hidratantnih i umirujućih krema i veoma je čest i tražen sastojak u kozmetičkim preparatima.
Sok od duda koji se dobija od plodova pakuje se i prodaje kao napitak koji jača imunološki sistem i obezbeđuje dugovečnost. Crni dud sadrži anticijanine koji navodno štite nervni sistem i sprečavaju pojavu tumora. U toku su i klinička istraživanja na tu temu.
Kako napraviti sok od duda koji poboljšava vid
Zbog dragocenog Vitamina A kojeg crni dud sadrži, preporučuje se ispijanje makar 2 dl soka od dudinja tokom dana, kako biste poboljšali vid i sprečili zamor očiju. Ovaj lekoviti napitak se naročito preporučuje Vama koji dugo znate sedeti za računarom i to do sitnih sati, ili vam sam posao to nameće. Isto pravilo važi za sve osobe koje dugo zadržavaju pogled na ekranima mobilnih telefona, tableta i svih savremenih novotarija, koje nam moramo to priznati, itekako uzimaju vreme i kvare vid.
Recept za sok od duda
U tri kilograma plodova dudinja i dva litra vode pridodajte 30 grama vinske kiseline, te tako ostavite ceo dan da odstoji (24 sata), potom procedite, pa zatim kuvajte zajedno sa šećerom (u srazmeri 1:1 sa sokom) na blagoj vatri i povremneno sa vrha skidajte penu.
Ovaj blagotvorni napitak, može biti jako koristan za sve rekonvalescente, kod težih bolesti, ali i kod oporavka nakon operativnih zahvata. On će ubrzati procese zarastanja rana, sprečiće potencijalne infekcije, te će Vam poboljšati cirkulaciju u celom telu. Crni dud se sme konzumirati i nakon porođaja, blagi sok od duda se preporučuje mladim majkama. On će čak pospešiti rast kose, poboljšaće izgled vlasišta ako utrljate čist sok na kožu glave. Neće naštetiti ni na koji način, niti će vam izmeniti boju kose, štaviše pomoći će vam da zadržite njen prirodan izgled i sjaj.
Kada se beru dudinje i kako se čuvaju
Listovi duda beru se u proleće tek kada se dobro razviju, dok se kora i dudinje sakupljaju u kasnim letnjim mesecima. Skupljajte crni dud jedan po jedan plod – ručnom metodom. Stavljajte ih u male posude i pazite da ih ne zgnječite. Čim se zgnječe, odmah započinje proces fermentacije.
Osim toga, važno je da znate da treba da se beru u trenutku sazrevanja. Dudinje se čuvaju na sobnoj temperaturi nekoliko dana. U frižideru se mogu držati malo duže, najviše sedam dana. U teoriji bi se mogle čuvati i u zamrzivaču nekoliko meseci, ali to ipak nije preporučljivo zbog toga što tokom vremena umeju dosta da izgube na ukusu i mirisu.
Bol u zglobovima i kolenima nestaje za 1 dan: Prezadovoljna žena otkrila svima recept! (RECEPT)
Sušeni plodovi su idealni za užinu ili zdrav doručak
Plodovi duda koriste se i u sušenom obliku. Mogu se konzumirati za užinu ili se dodati musliju ili belom jogurtu za doručak. Koriste se i za pravljenje keksa, a mogu dati posebani i veoma interesantan šmek raznim salatama.
Čaj od listova duda odličan za dijabetičare
Prelijte 50 grama usitnjenih listova od crnog duda sa 500ml provrele vode i poklopite. Držite napitak zatvorenim najmanje desetak sati, ali obavezno povremeno promešajte. Nakon svega, čaj od duda dobro procedite i pijte dozirano u gutljajima, pomenutu količinu ceo dan. Idealan napitak za šećeraše, uz to dobar je i za srčane bolesnike.
Crni dud (njegovi osušeni listovi) ulazi u sastave brojnih čajnih mešavina i napitaka za mršavljenje, zbog čega je takođe cenjen.
