Kefir je dijetetski probiotski napitak koji se dobija fermentacijom mešovite kulture mikroorganizama koju čine mlečno kiselinske bakterije i kvasci, a potiče sa severnog Kavkaza. Reč kefir potiče od turske riječi keif koja u slobodnom prevodu znači „dobar osećaj“, jer sam napitak redovnim korištenjem dovodi do opšteg zdravstvenog blagostanja. Priprema tradicionalnog, domaćeg kefira postiže se mešanjem svežeg mleka sa spomenutom kulturom mikroorganizama.
Ovo u stvari predstavlja prvobitan vid konzerviranja mleka bez hlađenja. Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinastih komadića biomase, a svaki od njih sastoji se od proteina, lipida i rastvorljivog polisaharidnog kefiran kompleksa. Mikroorganizmi koji stvaraju ove komponente ujedno ih koriste i kao sklonište od štetnih spoljnih uticaja te kao oklop u kome stvaraju optimalne uslove za svoj rast i razvoj.
Kefir je mnogo zdraviji od jogurta: Evo i zašto!
Danas je kefir jednostavno pripremiti kod kuće. Potrebno je sveže mleko, pasterizovano ili nepasterizovano, sa manjim ili većim procentom masnoće koje se sipa u čistu, staklenu posudu - teglu u koje se zatim dodaju granule kefira. Teglu sa mlekom i kulturom kefira potrebno je držati na sobnoj temperaturi 24 sata. Nakon toga granule kefira se ceđenjem odvoje od samog gotovog kefira plastičnom cediljkom, a gotovi kefir se može odmah konzumirati ili ostaviti u frižideru za kasnije korištenje. Proceđen kefir se može ostaviti da dozri na sobnoj temperaturi nekoliko dana, pogotovo ako želite smanjiti količinu laktoze u samom napitku, jer bakterije koriste laktozu; mlečni šećer za proces fermentacije.
Bitno je naglasiti da posuđe koje dolazi u dodir sa granulama (posuda, cediljka, kašika) treba da budu od plastike, drveta ili stakla, nikako od metala. Granule koje ostanu na cediljci mogu se i ne moraju, isprati vodom ili svežim mlekom, i vratiti u posudu u koju se ponovo nalije nova količina svežeg mleka.
6 kilograma manje za 1 mesec: Ovo je plan kefir dijete iz dana u dan!
Ovaj postupak proizvodnje domaćeg kefira možete ponavljati u nedogled, odnosno sve dok bakterijama pružate optimalne uslove za rast i razmnožavanje što je u načelu vrlo jednostavno. Pošto se u ovom procesu osnovna masa granula uvećava i otprilike udvostručuje cc svakih 7 dana, višak jednostavno odvojite kako bi sprečili prekomeran broj mikroorganizama u jednoj dozi. Odvojen deo možete pojesti, ostaviti u zamrzivaču (ne duže od 6 meseci), ili pokloniti osobama koje su zainteresovane da započnu svoju domaću proizvodnju kefira.
Poznato je kako konzumiranje kefirana doprinosi smanjenju tumora, ima sistemski anti upalni efekat, što ukazuje na to kako konzumacija kefira može doprineti poboljšanju kod bolesti kod kojih je upala u osnovi problema kao što su Ulcerozni kolitis ili razni reumatski procesi. Kefiran kompleks značajno smanjuje i krvni pritisak, nivo holesterola te reguliše nivo glukoze u krvi, jer za stvaranje svoje „okućnice“ bakterije koriste i glukozu i holesterol.
Pet napitaka za dobro zdravlje: Kefir za nadutost, sok od nara za detoksikaciju
Kao mlečni proizvod, kefir je značajan izvor kalcijuma, a kvasci iz granula su zaslužni za stvaranje značajne količine kompleksa vitamina B. Redovnim korišćenjem, kefir pomaže regulisanju stolice, odnosno uklanja zatvor.
Redovnom konzumacijom kefira naseljavamo naša creva ovom dobrom kulturom bakterija, koja svojim rastom rezultira zdravljem crevne mikroflore. Da bi efekti bili potpuni potrebno je obezbediti odgovarajuću sredinu za njihovo naseljavanje, što se postiže pravilnim i redovnim unosom biljnih vlakana koje pronalazimo u voću, povrću i žitaricama.
Pošto su ovo „dobre“ bakterije i kvasci, njihov rast u crevima sprečava razvoj „loših“ bakterija, što umanjuje ili sprečava probleme digestivnog trakta kao što je razvoj kandide, trovanje hranom i sl. Svakodnevna konzumacija kefira pomaže kod mnogih zdravstvenih problema, ali treba naglasiti da to ipak nije lek, već dodatak ishrani, tako da je eventualne terapije propisane od strane doktora i dalje je potrebno redovno uzimati.
