Da nismo otkrili ništa novo kada govorimo o povezanosti muzike i boljih rezultata vežbanja, svedoči činjenica da se prvi zapisi na ovu temu pojavljuju još početkom 20. veka, u zapažanjima jednog od vodećih američkih istraživača, Leonard Ajresa (Leonard Ayres). Od tada, do danas urađeno je na stotine istraživanja na ovu temu. I svi se slažu u jednom: muzika menja stanje tela i duha tokom fizičkog napora.
Tajna se krije u činjenici da muzika odvraća misli od bola i umora, podiže raspoloženje, povećava izdržljivost i smanjuje osećaj napora. Sve ovo za posledicu ima efiksanije obavljanje bilo koje fizičke aktivnosti koja dopušta slušanje muzike. U prevodu, ukoliko trčite, uz muzčku podlogu trčaćete brže. Ukoliko vozite bicikl uz svoje omiljene note, vozićete brže.
Kada smo kod omiljenih nota, pitanje koje se postavlja jeste kako napraviti svoju idealnu listu pesama za vežbanje. Scientific American navodi dve najbitnije osobine muzike za trening: tempo i ritam. Oba podstiču reakciju u vidu sihronizacije pokreta u skladu sa muzikom (klimanje glavom, udaranje ritma rukama ili nogama). Slušajući, dakle, dovoljno stimulativnu muziku, dobijamo određenu dozu energije, koja, kanalisana na fizičku aktivnost, podstiče njeno brže i efikasnije izvršenje. Sinhronizacija pokreta u ritmu muzike dovodi do stabilnog tempa, i pravilnog disanja, što, opet, za posledicu ima manji utrošak energije.
Istraživanja iz 2012. godine, izvedena na Šefild Halam univerzitetu (Sheffield Hallam University) pokazuju da su bicklisti koju su slušali muziku, potrošili za svoju aktivnost 7% manje vazduha od njihovih kolega, koji su vežbali bez muzičke podloge. Pomenuto istraživanje pokazalo je da se uticaj muzike odražava i na dužinu samog vežbanja. Naime, muzika menja percepciju umora. Tokom treninga telo se znoji, mlečna kiselina u mišićima se povećava, a mozak dobija informaciju da je organizmu potreban odmor. Muzika šalje suprotan impuls, dajući dodatnu enegriju onome ko vežba. Ujedno, dolazi do odvraćanja pažnje sa samog vežbanja, čineći fizčku aktivnost interesantnijom, nego što nam u prvi mah izgleda.
Problem može nastati ukoliko smo sentimentlano povezani sa određenom melodijom ili tekstom, te nas sećanja koja se tom prilikom evociraju, čine setnim. Rešenje je jednostavno: izbegavajte ovaj tip pesama prilikom treninga. Sa druge strane, određene muzičke numere vraćaju nas na neka lepa životna iskustva, što nam, opet, može dati novi motiv i energiju. Indentifikacija sa rečima jedna je od najlakših načina pronalska motivacije u muzičkoj numeri.
Uticaj zvučnog stimulansa, prepoznala je i digitalna industrija, razvijajući posebne aplikacije za vežbanje u kojima se zvučnim signalima podstiče bolji trening. Poslednja u nizu je ona koja simulira napad Zombija na slušaoca koji ima priliku da pobegne ukoliko dovoljno brzo trči.
Bilo da se radi o Zombijima ili najnovijem hitu Bijonse, očigledno je da će nam vežbanje lakše pasti uz njih, nego bez njih. Stoga, pred naredni trening, pažljivo osmislite svoju listu motivišućih numera. Dozvolite sebi ovaj vid legalnog poroka i stimulacije.
